Одржан Великогоспојински боћарски турнир четири општине

Тачно у подне 28. августа 2021. започео је ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКИ БОЋАРСКИ ТУРНИР ЧЕТИРИ ОПШТИНЕ. Боћарски клубови „Козара“ и „Нови Београд“ трећи пут по реду на свом терену у Новом Београду организовали су турнир репрезентација општина Бенковац, Дрниш, Книн и Обровац. Истакнути појединци у организацији су Милан Јанковић, Живко Трујкић и Дарко Гагић.

На Турниру учествују грађани и регистровани такмичари из многих клубова, поријеклом из ових општина и шире околине тих градова, па и других крајева.

Циљ Турнира је пропагирање спортског боћања, ширење сарадње и пријатељства, очување традиција окупљања људи добре воље, бављење спортским боћањем у вријеме паузе такмичења по лигама.

Такмичење се организује и одржава према правилима Међународног техничког правилника, пропозицијама такмичења Боћарског савеза Србије и посебним пропозицијама Турнира, у дисциплинама: појединац, двојка, тројка, круг.

Судије турнира су били Живко Трујкић и Божидар Несторовић.

Прво мјесто освојила је екипа Дрниш у саставу: Милош Милаковић, Предраг Бибић, Никола М. Грујић, Никола П. Грујић, Јосип Зелић, Милан Јанковић, Шпиро Матијевић, Предраг Миланковић, Срђо Раич, Радивоје Тасић.

Друго мјесто припало је екипи Бенковац у саставу Жељко Цупаћ – селектор, Милорад Бјелић, Миле Богуновић, Момир Вртача, Бошко Дражић, Стеван Дукић, Невен Јокић, Јово Петковић, Сретко Петковић, Србољуб Стегњаић, Светозар Ћалић, Анђелко Корлат.

Док је треће мјесто припало екипи Обровац – састав: Драгомир Зелић, Зоран Веселиновић, Миле Вишић, Дарко Гагић, Никола Гагић, Зоран Миланко, Станко Огар, Зоран Стопа, Радивој Стопа.

Екипа Книн је била најмање успјешна и освојила четврто мјесто. Састав: Милорад Бјелинић, Ђуро Зеленовић, Петар Каназир, Петар Кнежевић, Славко Лалић, Славко Масникоса, Саша Несторовић, Никола Огњеновић, Вељко Поповић, Рајко Симић, Урош Шарац.

Побједницима је награде уручио народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта те истакао да је боћање један од наших најтрофејнијих спортова.

– Боћање је један од спортова који је прославио нашу државу на међународном плану.  Међутим, моје мишљење је да није довољно пажње посвећено боћарском спорту.  Један од разлога јесте да смо једина држава на простору бивше Југославије која нема чак ниједан наткривен терен за боћање. Јавно се обавезујем да ћу послије овог турнира контактирати министра спорта и омладине Вању Удовичића и замолити га да прими делегацију боћара. На састанку би тражили од министра Удовичића да Министраство спорта и омладине помогне и за почетак наткрије један терен, иако мислим да би требало да Србија има барем четири или пет наткривених терена.

Наткривени терени боћарима омогућују да тренирају током цијеле године, а не само око 5, 6 мјесеци и у данима када је вријеме лијепо.

Судија Живко Трујкић из Боћарског клуба Козара родом из Беле Цркве рекао нам је да се са боћањем упознао преко колеге са посла. Дуго година је био члан БК Нови Београд, па је прешао у Козару која је основана 1994. године. Највећи успјех клуба је био 1999/2000. када су прошли у трећи круг квалификацја у Купу европских шампиона, међутим одустали су од даљег такмичења због недостатка новца.

– Тада смо играли као домаћини, али код гостију јер немамо наткривени терен. 2013. године смо освојили прво мјесто у Србији, а једно вријеме је Козара била и друголигаш јер се клуб растурио.

Сада су чланови прве лиге, али никако да буду први јер је Нови Београд увијек први, каже Трујкић за Српско коло.

– Нажалост тај првак не добија ништа, само трошкове. Савез врло мало или нимало не даје помоћи прваку. Клуб има око 45–50 чланова и највише регистрованих такмичара – 16. Финансирамо се помоћу пријатеља, спонзора, у склопу терена је и Бифе, те зараду дијелимо ми и Нови Београд – рекао је Трујкић, али и поред финснијских проблема, ипак апострофира проблем ненаткривеног терена.

У земљама у окружењу првенство се игра од јесени, па и зими јер имају хале, у Словенији и Херцеговини скоро свако мање мјесто има наткривен терен.

Милан Јанковић из Боћарског клуба Нови Београд је лиценцирани тренер те наводи да само са унапријеђењем терена који је град саградио боћање у Србији има перспективу.

– Ми имамо вољу и визију да радимо са младим људима, у близни терена је неколико школа, али не можемо се упустити у рад са њима и рећи родитељима да су тренинзи само неколико мјесеци током године, и сваки пут када падне киша ми морамо да одложимо тренинг или утакмицу јер немамо наткривен терен. Све би било бесплатно и опрема и тренинзи.

– Увијек овисимо о времену ево и сада гледамо у небо да ли ће пасти пљусак и тренинг се прекида. Свима су проблем финансије, екипа из Сомбора дође, плате пут, ми платимо судије, падне киша, утакмица се прекида.

Јанковић каже како они имају првенство до краја септембра. И тада завршавају њихови тренинзи.

– Квалификација за лигу шампиона је слична као у фудбалу,  игра се у фебруару или марту, када ми не играмо. Ми 5–6 мјесеци нисмо узели боћу у руке, а треба да идемо на квалификације.  Док је Црногорцима, Хрватима или у Херцеговини првенство почело у спетембру, и ону су сви у пуној форми.

Обраћали су се разним институцијама, покуцали на многа врата, али ништа није уродило плодом.

Оно што смо могли да примијетимо да је боћарски терен на Новом Београду мјесто на којем се окупљају многи, што због боћања, што због дружења. Неки боћају, неки се картају, како кажу увијек се неко познат може срести. Међу њима су људи из разних крајева, разних нација и генерација. Спортског духа и позитивне енергије не недостаје, само се надају да ће државне институције и градске власти препознати њихову жељу, вољу и знање.

Захваљујући њима српска застава се завиорила на многим свјетским и европским такмичењима. Од 2007. године су освојили преко 30  медаља. Гдје би им био крај када би се у тај потенцијал уложила средства и омогућио им се простор за адекватан тренинг током цијеле године.

Спонзори: („Елпок“, Адв.канц. „Корлат“, Геоинвест, Месара „Милан“,“Кватро компани“, „Сунце“, Драган Ковачевић „Маћи“, „Вегу Стар“, печењара „Ледине“, „Кудин мост“, Удружење Крајишника Србије, „Ц штампа“, Жетва аграр“, Рибарница „Маре“, винарија „Чубрило“, винарија „Новак“, „Пљесковац“, Ћук Д, Неша Кратки, Втача Момо, „Електро Врбник“….)

Новинар Српског кола

Драгана Бокун