Oдржан Великогоспојински турнир у боћању у Батајници

У организацији Боћарског спортског удружења Стара Буковица на празник Велика Госпојина организован је турнир у Батајници. На турниру је учествовало 14 екипа.

Побједник овогодишњег турнира је екипа Буковица, а за ову екипу играли су Драган Атлија, Драган Суботић и Анђелко Корлат.

Анђелко Корлат је рођен у Бенковцу, а сада живи у Батајници. Са боћањем се упознао врло рано, већ са 7 година.

– Код мене у селу смо играли тада са дрвеним бућама. Касније када сам имао 15, 16 година почео сам активно да играм са металним бућама. Иначе играм за Боћарски клуб Алтина.

Корлат нам је рекао да назив екипе увијек бирају по топонимима из завичаја, па се зову Буковица, Велебит, Равни Котари…

– Трудимо се да на што више турнира учествујемо, били смо јуче у Бачкој Тополи, били смо у Владимировцу на Девојачком бунару, Бановцима, Новом Саду, Руменци…

С обзиром да се и бави професионалним бућањем, наглашава како и даље није ријешен проблем наткривених терена, који су неопходни како би могли током цијеле године да тренирају.

– Ми у Србији имамо само један наткривен терен, на Бежанији од Новог Београда и у Ветернику гдје је човјек сам од свог новца наткрио терен. Бар када би било још два наткривена терена. Код нас у клубу играју и дјевојке, баш су јуче отишле у Љубљану на такмичење.

Друго мјесто освојила је екипа Равни Котари у саставу Зоран Вујанић, Дејан Цупаћ и Никола Жарић.

Зоран Вујанић је из Ервеника и почео је да бућа од малих ногу.

– Гледао сам од старијих како бућају и тако учио. Код нас није било терена, него би играли на путу и онда би пуцали „из чиста”. Далматинци су научили сада и остале Крајишнике да бућају, а и људе из Србије.

Вујанић и његова екипа су задовољни пласманом и посебно цијелом организацијом и фер-плејом који је био свеприсутан у току турнира.

Треће мјесто је освојила екипа Велебит у саставу Никола Курбалија, Миле Вранковић и Саша Раич.

Миле Вранковић посљедњих година по четири мјесеца проводи у Батајници, а иначе живи у Америци.

– Са 14 година сам почео да боћам у Пристегу, наставник је плаћао за учешће и моји другари и ја смо освајали многе турнире у околини Бенковца. Прва награда би у већини случајева био печени јањац.

Вранковић се овом приликом захвалио и предсједнику општине Земун Гаврилу Ковачевићу.

– Послије рата сам живио у Приштини, а онда сам отишао за Америку у околину Бостона. Ово мјесто је феноменално, суботом и недјељом нас има од 50 до 100. Све су то људи из Задра, Бенковца, Книна и Равних Котара. Ја сам свако вече овдје послије 17 часова, па до увече, и стварно је одлично мјесто за нас Крајишнике. Немогуће је описати шта значе оваква дружења. Или бућати, или само сједити са нашим народом.

Турниру је присуствовао и народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта који је додијелио медаље и пехаре и изразио задовољство што се окупио велики број наших земљака на турниру и на тај начин чувају обичаје и традицију.

– Један од најважнијих задатака наше државе јесте да јачамо српски национални и културни идентитет. То би требало да чинимо тако што ћемо чувати свој српски језик, ћирилицу, да славимо крсну славу и да се окупљамо око наше Српске православне цркве. Не смијемо заборавити наше страдалнике, у Првом и Другом свјетском рату и наше мученике који су страдали деведесетих годинау отаџбинским ратовима. Управо ви Далматинци на најбољи начин његујете традицију и афирмишете наш идентитет боћањем.

Линта је скренуо пажњу на важност међусобног поштовања.

– Поред свих међусобних разлика само заједно можемо да подстичемо државу да што више води рачуна о прекодринским Србима.

Не би било окупљања и турнира у Старој Буковици да нема Николе Нике Кнежевића који је прије четири године отворио кафану Стара Буковица у чијем је склопу изградио боћарски терен. Сваки дан вриједно ради, дочекује и испраћа своје земљаке. Кафана и терен су мјесто на које свакодневно долазе Далматинци и њихови пријатељи како би боћали, разговарали и картали се.