Одржана Годишња скупштина Удружења пензионера из Хрватске са сједиштем у Београду
ПРИОРИТЕТ ОСТВАРИВАЊЕ СТЕЧЕНИХ ПРАВА И ИЗМИРЕЊЕ ДУГОВА
ОД ДОСПЈЕЛИХ НЕИСПЛАЋЕНИХ ПЕНЗИЈА
Усвајањем извјештаја Главног одбора о раду у текућој години, извјештаја Надзорног одбора и приједлога рада за наредни период, завршена је Годишња скупштина овог удружења. Учесници састанка, између осталог, једногласно су закључили да би требало, уз помоћ државних институција Републике Србије, искористити све постојеће правне норме како би се оштећеним пензионерима обезбједило остваривање стечених права и измирили дугови од доспјелих неисплаћених пензија.
Отварајући сједницу, предсједавајући Богдан Почуча, предсједник Скупштине Удружења пензионера из Хрватске, захвалио се свим члановима који су се одазвали позиву, као и свим присутним гостима. Посебно је поздравио Миодрага Линту предсједника Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону, Николу Калата, потпредсједника финансијски оштећених пензионера Вуковар, Милојка Будимира генералног секретара Удружења Срба из Хрватске и Милу Шапића, предсједика Коалиције удружења избјеглица.
ИЗВЈЕШТАЈИ ОРГАНА УПРАВЉАЊА УДРУЖЕЊА
Миле Рајчевић, предсједник Главног одбора овог удружења, истакао је, у уводном дијелу излагања, да је Удружење свој рад у 2019. години, наставило са активностима потраживања заосталих, неисплаћених пензија и отклањања других спорних питања везаних за права с наслова радног односа и минулог рада, која својим грађанима оспорава Република Хрватска.
„Проблем доспјелих, а неисплаћених пензија, пензионерима српске националности из Хрватске, који су за вријеме оружаног сукоба – грађанског рата у Хрватској били под заштитом Уједињених нација, датира од друге половине 1991. године. Сви наши досадашњи покушаји, као и покушаји појединаца да се дође до одрживог и прихватљивог рјешења, да се пензионери обештете, остали су безуспјешни. Од 2008. године, састајале су се радне групе ресорних министарстава Влада РХ и РС како би се нашло заједничко рјешење за доспјеле неисплаћене пензије пензионера из Хрватске. Одржано је више састанака (10), али се није нашло рјешење, нити су им се приближили ставови. Преговори су прекинути крајем 2015. године . Обраћали смо се и Међународној организацији рада у Женеви са захтјевом да заштити наша права као миграната, јер је то у њиховој надлежности“, истакао је Рајчевић, додајући да добијеним одговором нису задовољни.
Удружење је у свом раду предузимало низ активности, обраћало се званичницима и институцијама ЕУ, ресорним министарствима Републике Србије и Републике Хрватске, експертским тимовима, писали захтјеве с циљем рјешавања доспјелих неисплаћених пензија, без видљивих резултата.
„Са представницима Удружења Срба из Хрватске примљени смо у МСП код генералног секретара Вељка Одаловића. Такође, примљени смо и код предсједника Скупштинског одбора за дијаспору и Србе у региону Миодрага Линте. Том приликом, 10. октобра имали смо и заједнички састанак, и са његовим сарадницима, на којем су представници УПИХ-а указали на проблем доспјелих неисплаћених пензија, као и на друга питања са којим се суочавају протјерани Срби и други оштећени грађани из РХ. С тим у вези, очекујемо да се организује посебна сједница скупштинског одбора, како је обећао г. Линта, на коју ће бити позвани представници Удружења на којој ће се расправљати о проблему доспјелих, неисплаћених пензија и имплементације Бечког споразума о сукцесији. Дана 10. децембра 2019. године, на иницијативу представника Удружења пензионера и Удружења Срба из Хрватске, одржан је састанак у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у циљу разматрања могућности за рјешавање питања исплате доспјелих, а неисплаћених пензија по основу стажа осигурања из Републике Хрватске. На сваком пријему слиједио је исти закључак: То требају рјешавати Владе РС и РХ, односно да треба постојати политичка воља да се овај проблем ријеши“, закључио је Миле Рајчевић, напомињући да је Удружење израдило циркуларно писмо и упутило на 36 адреса званичницима Србије и то: Предсједнику Републике, премијерки, потпредсједницима Владе, предсједници Народне скупштине, ресорним министарствима и да очекује одговоре.
Рајчевић је на крају рекао да је Удружење захваљујући Комесаријату за избјеглице и миграције, штампало Билтен о својим активностима, гдје су објављена писма и одговори готово свих актера, којима се Удружење обраћало. Удружење се активно укључило у обиљежавање годишњица страдања Срба у грађанском рату у Хрватској у вријеме „Бљеска“ и „Олује“, пригодним парастосима и комеморацијама, као и пригодним обиљежавањима годишњица Великог рата. У овој години, Удружење је организовало љетовање у Грчкој, више излета и екскурзија у Србији, а са свим наведеним активностима наставиће да се бави и у наредној години.
Извјештај Надзорног одбора поднио је његов предсједник др Саво Лазић, рекавши да су он и чланови одбора Никола Узелац и Петар Бјеговић, неколико дана уочи Скупштине извршили контролу материјалног пословања, реализацију програма рада и провођења закључака и одлука Скупштине и Главног одбора удружења. Надзорни одбор утврдио је да у раду Удружења нису уочене неправилности и предложио да Скупштина донесе одлуку да се његов извјештај прихвати у цјелини, што је касније и учињено.
ХРВАТСКА ТРЕБА ДА ДОНЕСЕ ЗАКОН О НЕИПЛАЋЕНИМ ПЕНЗИЈАМА
Након поднесених извјештаја Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске и члан удружења пензионера, истакао је да нису само пензије проблем већ стамбена проблематика, девизна штедња и многе друге ствари за које су пензионери закинути.
Будимир је истакао да треба инсистирати на реализацији Бечког споразума о сукцесији, који се налази у ћорсокаку, али и даље наставити са свим активностима наведеним у извјештају Главног одбора удружења.
Никола Калат, потпредсједник финансијски оштећених пензионера из Вуковара-Книн, гост на овој сједници, поздравио је присутне и пожелио успјешан рад.
„Прије непуне двије године, послали смо допис свих чланова удружења, између осталих и вашег, као партнерског удружења, и на посљедњем састанку са представницима хрватских власти, 10. октобра ове године, наша адвокатица је изнијела све законске ставке по којима су се они огрешили. Они су рекли да су све захтјеве сврстали у шест група и да су нам захвални на приложеним материјалима. Оно што смо ми тражили да све што се буде рјешавало мора се односити на све оне који су отишли у пензију прије Олује и да се исплате врше и насљедницима оних који нису међу живима. Ми смо тражили да се обрачунају сви заостаци, а хрватска страна је рекла да би то онда испало да су неки примали и по двије пензије и да је она у Крајини можда била и већа, што смо ми оспорили“, истакао је Калат и додао да се донесе закон о томе како би сви пред њим били одговорни и према коме би се доспјеле, а неисплаћене пензије нашле у рукама оних којима припадају.
У дискусију се укључио још један гост, Миодраг Линта, предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону, наводећи да Република Србија нема ни једну државну институцију која би се бавила овом проблематиком, осим једног човјека у Министарству за рад, борачка и социјална питања који има још низ разних надлежности.
„Ми имамо радну групу за пензије која се годинама не састаје, а немамо ни једну државну инстутуцију која би се бавила, не само питањем неисплаћених заосталих пензија, него свим другим питањима и проблемима са којима се суочавају Срби свих држава региона. Више пута сам и у Скупштини Србије, и у мојим јавним обраћањима, истицао да ако држава заиста жели да помогне своме народу морала би да оснује једну институцију, а мислим да би то требало да буде Министарство за Србе у региону, које би добило мандат да предузима одређене кораке у рјешавању наведених проблема. Ми само тражимо да наша држава инсистира на поштовању Бечког споразума, већ је прошло 15 година од тога, а ми и даље тапкамо у мјесту. Влада Републике Србије ништа није учинила на интернационализацији овога питања с циљем да инсистира код Комитета за људска права УН, у Савјету безбједности, у Европској унији, ОЕБС-у и другим организацијама, да се истакне у први план да поједине државе насљеднице бивше Југославије, на очигледан начин, крше међународно право и ништа не желе да учине на имплементацији тога анекса“, рекао је, између осталог, Миодраг Линта.
ПОДРШКА ОСНИВАЊУ МИНИСТАРСТВА ЗА СРБЕ У РЕГИОНУ
Након гостију, Јован Каблар, предсједник Удружења, у свом обраћању истакао је да је ипак основни проблем доспјеле неисплаћене пензије.
„Прије 13-14 година смо регистровани као Удружење пензионера као једино удружење које се бави овом проблематиком, мада у Србији имамо преко 150 разноразних избјегличких и завичајних удружења. Наш основни задатак је био да се боримо за исплату неисплаћених пензија, које ми називамо доспјеле неисплаћене пензије. Сматрам да смо најоштећенији јер поред наведених пензија оштећени смо за све као и остале избјеглице из РХ и других крајева бивше Југославије. Хрватска има међународно правну обавезу да нам исплати наведене пензије и она се темељи на основу Бечког споразума односно његовог Е поглавља и Сарајевске декларације“, рекао је Каблар, надовезујући се да су та два документа гарант онога што пензионери траже, а да тренутно само преко Комерцијалне банке преко 56 хиљада пензионера прима пензије из Хрватске.
Јован Каблар је подржао иницијативу да се оснује Министарство за Србе у региону, а идеју је подржао и др Никола Жутић, некадашњи члан Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије.
„Ова идеја је добра и морам рећи да сам у мандату до 2012. године као члан овог одбора подржавао и неке политичке неистомишљенике који су тај одбор врло добро водили. Сматрам да Министарство за дијаспору није требало укинути, а поготово Министарство вјера, јер свједоци смо да је управо на вјерској основи на овим просторима дошло до највећих сукоба“, истакао је др Жутић.
Ључе Мандић у свом обраћању говорио је о пензијама, о Споразуму о социјалном осигурању између Србије и Хрватске и о старој девизној штедњи.
Мандић је истакао да се на сва ова наведена три поља прије свега крши закон. Почевши од коефицијанта за обрачунавање пензије, преко социјалног осигурања које се реципрочно не спроводи, до тога да је исплата старе девизне штедње посебна прича. Ту Хрватска драстично крши своје донесене законе, рекао је Мандић, сликовито то приказујући на властитом примјеру, гдје је штедишама, како је рекао, украдено 17 процената девизне штедње.
О Споразуму о социјалном осигурању говорио је и Никола Кутлача. Рекао је да прије одласка у Хрватску у Немањиној треба узети образац у коме пише да је регулисан однос између Хрватске и Србије када је у питању здравствена заштита. Тај образац вреди само за хитне случајеве и када су у питању теже повреде.
Дане Сурла је у својој дискусији истакао да је из свега реченог видљиво да држава Србија не води рачуна о пензионерима и о избјеглицама уопште. Зато би, по њему, требало основати неко тијело које би се бавило овом проблематиком, али уз претходну сагласност државе, јер без политичке воље и даље неће бити одговарајућих резултата.
Тиме је дискусија приведена крају, а приједлог закључака предочио је Младен Пријић, након чега су они једногласно усвојени. На крају, Миле Рајчевић је свима честитао предстојеће празнике, пожелио, прије свега, добро здравље и да све оно што није било добро остане у години на измаку.
ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Жељко ЂЕКИЋ
ЗАКЉУЧЦИ СКУПШТИНЕ
1. Усваја се Извештај о раду Удружења и Надзорног одбора за 2019. годину
2. Удружење ће покренути иницијативу да се у новој Влади РС предвиди Министарство за Србе у региону. За реализацију задужује се предсједништво Удружења, а по потреби сазвати сједницу Главног одбора, или Скупштину.
3. Удружење ће наставити са започетим активностима са Владом РС да изради и усвоји националну стратегију за регулисање отворених питања сукцесије-анекса „Г“ и „Е“ са конкретним Акционим планом за њену реализацију.
4. Удружење ће уз помоћ надлежних државних институција РС искористити све постојеће међународне правне норме како би се оштећеним пензионерима обезбједило остварење стечених пензионих права и интереса и исплатиле доспјеле неисплаћене пензије. Код тога не треба искључити могућност покретања политичких механизама пред надлежним тијелима УН и тијелима регионалних организација и установа у вези са кршењем основних људских права и права националних мањина које проводи РХ према својим грађанима српске националности.
5. Удружење ће путем јавног информисања, штампаних и електронских медија, потенцирати проблеме доспјелих неисплаћених пензија како овај проблем не би пао и заборав.
6. Удружење ће за све активности које се организују и проводе у интересу пензионерске, или уопште избјегличке популације, наставити сарадњу са Комесаријатом, кровним организацијама избјегличких удружења, партнерским удружењем у Србији, Републици Срспкој и Удругом у Вуковару.
7. Удружење ће пружати праводобне и ваљане информације пензионерској популацији путем јавних средстава информисања, писаних материјала, издавањем билтена, гласила удружења пензионера из Хрватске, користећи постојеће могућности донатора за финансирање издавања Блтена.
8. Удружење ће наставити активности организовања излетничких и поклоничких путовања као и љетовања у Грчкој.
9. Овлашћује се Главни одбор Удружења да по потреби допуни Закључке у складу са данашњом расправом и објави њихов прочишћени текст.
