Одржана Скупштина Удружења Госпићана Никола Тесла у Београду

Велики планови за 2019. годину


Удружење Госпићана Никола Тесла одржало је 20. априла 2019. године годишњу Скупштину у просторијама ресторана Тесла, на Савском тргу у Београду.

Минутом ћутања је одана почаст члану Удружења, књижевнику, члану Удружења књижевника Србије, писцу рецензија, ликовном умјетнику проф.  Душану Дуји Ђаковићу, који је својим стваралаштвом и прегалаштвом оставио неизбрисив траг на пољу науке као педагог, а његов књижевни опус и љубав према завичају остаће вјечно у сјећањима свих који су га познавали и поштовали, навела је у свом обраћању Биљана Ћалић, предсједница Скупштине Удружења.

 

Нови предсједник Предсједништва Удружења Милорад Ћалић


Скупштином је предсједавало радно предсједништво у саставу: Миле Рајчевић, Биљана Ћалић, и Ђорђе Пражић. Записничар је био Милан Радаковић, а овјероватељи су Љиљана Новачић и Ђорђе Љубојевић.

Извјештај о раду Удружења за протеклу 2018. годину поднио је Славко Прошић, досадашњи предсједник Предсједништва, а извјештај Надзорног одбора о финансијском пословању Удружења за 2018.годину поднијела је Нада Станковић.

Измијењен је члан 16 Статута Удружења, који умјесто  11 има 9 чланова, које бира Скупштина. Захвалили су се господину Славку Прошићу на досадашњем обављању функције предсједника Предсједништва и раду у Удружењу. За новог предсједника Предсједништва изабран је Милорад Ћалић, а за замјеника Зоран Калањ.

 

Планови за 2019. годину


Ђорђе Пражић, члан Предсједништва Удружења поднио је и образложио План рада Удружења за 2019. годину, и напоменуо да се у реализацији Плана треба ангажовати више чланова Удружења, посебно младих, који треба да носе традицију завичаја. У своме излагању истакао је да ће Удружење своје расположиве капацитете ангажовати на сљедећим задацима и активностима.

Одржавање функционалне способности Удружења, одржавање сајта Удружења www.gospic.rs, прослављање крсне славе Удружења Ђурђевдан, у цркви Светог оца Николаја у Борчи, организацији присуства поменима и парастосима страдалим Србима са подручја општине Госпић у времену од 1941–1995. То се односи на присуство парастосу и скуповима 4. и 5.8.2019. које организују државни органи Републике Србије и Српска православна црква, поводом агресије Републике Хрватске на Републику Српску Крајину (Олуја), којом је извршено завршно етничко чишћење српског народа са простора Републике Хрватске, затим присуство парастосу 9.9.2019. године у цркви Св. Марка у Београду,који се организује у знак сјећања на убијене и погинуле српске цивиле и војнике у агресији хрватске војске и полиције на подвелебитска српска села: Дивосело, Читлук и Почитељ (Медачки џеп), којом су ова села заувијек етнички очишћена. Организација парастоса у цркви Светог оцаНиколаја у Борчи 19.10.2019. у знак сјећања на српске жртве са подручја општине Госпић, који су убијени од стране хрватских паравојних снага у току 1991.

Оно на шта су посебно поносни из овог Удружења је организација меморијалних турнира, и то: у кошарци Милан Маљковић Маљак (погинуо 13.10.1991); у боћању Милан Судар Мишо (оснивач и први предсједник Удружења, умро 17.10.2016).

Удружење Госпићана организује и друге активности у сарадњи са ЗУ Никола Тесла из Апатина; присуствују Личкој вечери у Апатину; учествују у Личком вишебоју у јуну мјесецу. Удружење учествује у стручним расправама, промоцијама књига, организује излете, посјете, дружења… У мјесецу новембру организује се вече Госпићана.

Поред свик ових активности, др Никола Жутић је предложио да се овог љета окупе у Београду чланови чувеног личког вокално – инструменталног састава  Ликоси, са чим су се остали одушевљено сложили.

 

Ђорђе Пражић: Како привући што више људи


Ђорђе Пражић је подсјетио присутне о прикупљању потписа за петицију везану за миниране српске куће у Госпићу, гдје се од власника тражи да сами, о свом трошку почисте рушевине. Истакао је и успјешан пријем делегације Удружења у Канцеларији ЕУ у Београду, поводом добиjених рјешења, и предузимање конкретних мјера у вези истих.

– Кроз реализацију петиције смо показали заиста како једно Удружење може да се организује и да ријеши квалитетно, стручно и цивилизацијски неку ствар. Ја се чудим да нас је само 150 потписало Петицију у Новом Саду и Београду. Изненадило нас је колико добро познају тај проблем у канцеларији ЕУ у Београду, и са пуно пажње и уважавања приступили су нашем захтјеву – рекао је Ђорђе Пражић.

Ђорђе Пражић је у свом излагању говорио о проблемима Удружења, и запитао се шта је то што би Предсједништво могло да уради, па да се Удружење омасови.

– Које садржаје рада организовати да би задовољили Госпићане. Шта ми да организујемо, а да привучемо људе који стално упућују критике – рекао је видно разочаран Пражић.

Јован Каблар, предсједник Удружења пензионера из Хрватске, Београд  је рекао да је дошао са задовољством на годишњу Скупштину Удружења Госпићана. Осврнуо се и на мукотрпан рад његовог Удружења, како би пензионери српског поријекла из Хрватске остварили своја права, доспјеле, а неисплаћене пензије, и друга неријешена питања.

 

Миодраг Линта: Има нас много, али немамо политичку снагу


Миодраг Линта је пажљиво слушао излагања претходих говорника и надовезао се на изношење многобројних проблема са којима се сва Удружења боре, и покушао дати одговор на питање зашто је то тако.

– Срби који су родом и поријеклом са подручја Хрватске, БиХ и Републике Српске нису дефинисани као једно од државних и националних питања у Србији. Та су питања у Србији на маргини, понекад се о нама прича, али нема системске, организоване државне политике. Најбољи примјер је чињеница да ми за Србе, који живе у осам држава региона, немамо једну посебну државну институцију – рекао је Линта и додао како постоји Управа за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, која је основана 2014. као дио Министарства спољних послова. То је једина управа од сто разних управа, канцеларија, агенција у Србији која већ пет година нема свог директора и замјеника директора, а то је лоша порука од стране државе.

– Нама недостаје да Србија формира Министарство за Србе у региону у којем ће радити на десетине озбиљних и стручних квалификованих људи, a које би имало  озбиљан буџет. Министарство, које би имало могућност да иницира и добије на јавном сервису на РТС-у, једну емисију од сат или два недељно, гдје би се објављивали садржаји и прилози из наших крајева, рекао је Линта и додао како се Савез Срба из региона труди да кроз мјесечник Српско коло,испрати што више таквих дешавања, уз тешку борбу.

Линта је рекао како је предлагао да држава помогне да свако удружење или група  људи из неког села или града  које жели да оде на сеоску славу, да им  држава обезбиједи бесплатан аутобус,  затим да оснује Меморијални центар  српских жртава НДХ у Србији и  др.

– Има нас много, али нажалост, немамо политичке снаге  рекао је Линта на крају свог говора.

 

Вељко Жигић: Удружење свих Личана као кровна организација


Представник 6. Личке пролетерске дивизије Вељко Жигић је напомено да не треба да се питамо шта удружење може учинити за нас, већ шта ми можемо учинити за удружење.

–  Имам ту част што сам у Удружењу бораца, потомака и поштовалаца 6. личке пролетерске дивизије Никола Тесла, и 36. ударне дивизије, као заступник и замјеник предсједника. Просјек за 2018. годину је 33 члана на сједницама Управног одбора. Ми Личани капацитетима можемо да будемо перјаница. Међутим, нисмо удружени – рекао је видно разочаран Жигић и дао је приједлог да се оснује Удружење Личана као кровна организација.

 

Миле Рајчевић: Изњедрили смо бројне интелектуалце


Миле Рајчевић је рекао да је највећи проблем њиховог Удружења анимирање младих људи који би носили свијетле традиције завичаја.

– Они терени, гдје смо ми живјели, изњедрили су бројне интелектуалце. Ми овдје у Београду и Србији имамо много кадрова свих профила, некада се знам нашалити и рећи да би могли изабрати владу за једну републику.

Мр Никола Узелац запитао је присутне шта чланови Удружења могу урадити да наша дјеца и унучад боље упознају завичај својих предака, и у вези с тим да се организују дружења, јавне трибине и предавања о историји њиховог завичаја, обичајима и људима.

 

Личанка из Аустралије


Милица Вујновић из Аустралије, Дивосељанка – Госпићанка, дошла је на скупштину како би видјела своје земљаке.

– Још увијек учим дјецу српског поријекла, учим их да се пиљају, да се титрају, да плету, пјевају,учим их игре и пјесме из нашег завичаја.

Слава Удружења Ђурђевдан биће прослављена 5. маја у цркви Светог оца Николаја у Борчи у 12 часова.

Новинар Српског кола
Драгана Бокун


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк