Одржана “Видовданска манифестација” у Кучевишту у Скопској Црној Гори

У Кучевишту, највећем српском насељеном месту у Републици Северној Македонији, које се налази само 13-ак километара северније од главног града Скопља, уткано у подножју живописних падина Скопске Црне Горе, где је вековима присутан и одолева дух Немањића и ове године 29. јуна традиционално је одржана „Видовданаска манифестација” у организацији Српског културно – просветног иинформативног центра  „Вук Караџић” – Кучевиште и Омладине Кучевишта.

У пригодно припремљеном програму о симболици и значају Видовдана говорио је проф. др. Станислав Станковић из Београда, (који се бави високобалканизованим говорима српскога језика, морфосинтаксом падежних облика у стандардном српском језику и у говорима призренско-тимочке дијалекатске области, статусом и виталношћу српскога језика на Косову и Метохији и у Републици Северној  Македонији и истраживањем македонских пресељеничких говора у јужном Банату. Стога, професор Станковић, дао је значајан допринос проучавању и промовисању српских аутохтоних говора на територији Републике Северне Македоније, а сходно томе и говора на Скопској Црној Гори).

Затим у програму су учествовали Ивана Тасић-Митић и Етно-група „ИЗВОР” из Врања, Република Србија, (који су својим богатим репертоаром представили српску традиционалну музику са простора Косова и Метохије и југоисточне Србије, где су покупили позитивне комплименте и одушевљење великог броја( око 1000) присутне публике. Своје учешће су имали и Благицa  Зунзуровскa, чланови КУД „Вук Караџић” – Кучевиште и рецитатори књижевне секције у оквиру Српског културно – просветног иинформативног центра  „Вук Караџић” – Кучевиште.

Такође, присутнима се обратио и поздравио их господин Саша  Богдановић, градоначалник скопске општине Центар. Поред бројних  мештана и становика суседних насељених места и општина, скупу су присуствовали и представници појединих српских удружења и организација са подручја Републике Северне Македоније, као и гости из јужне српске покрајине Косова и Метохије.

Скопска Црна Гора као регион у северном делу Републике Северне Македоније претставља изразито посебну, веома специфичну и уникатну географску просторно повезану целину, где вековима опстаје српски народ, упркос свим недаћама са којима је суочен.

Ова област располаже веома богатим културно-историјским  наслеђем из Немањићког периода, а пре свега, ту је 30-так цркава и манастира и много црквишта и манастиришта. О свему томе сажето и темељито сведочи етнограф Светозар Томић, у својој књизи „Скопска Црна Гора”,1905. године.

Припадност духу старог српског немањићког језгра, непобитно и неспорно потврђује и специфична, уникатна народна ношња овог краја, тачније, „Џубе“ на боковима уникатног јелека  са обе стране приметан је стари немањићки знак (у народу познатији као „Стара српска круна”), са четири српска оцила извезена црним гајтаном на белој подлози. О специфичности и лепоти ове ношње у својој књизи „Живот и обичаји Скопске Црне Горе” из 1907. године, говори прота Атанасије Петровић, као и Светозар Рајичевић у књизи „Народне нашње Скопске Црне Горе” из 1930. године.

Говор овог региона представља веома специфичну најјужнију језичку варијанту призренско-тимочког наречја, који је изразито архаичан, посебан и уникатан део целокупног богатог и широког српског језичког ареала. О свему томе сажето пише проф.др Станислав Станковић, издање из 1998. године:  Дијалектолошка запажања Светозара Томића у светлу новијих истраживања говора Скопске Црне Горе, Српски језик, 3/1 – 2, Београд, 293 – 314.

Прва школа у овом крају датира још из 1780. Године. Била је смештена у кучевачком манастиру Св. Архангел, а затим 1813. г. отворена је школа у самом селу. Тако је у Кучевишту постојала школа када је нису имала ни многа градска насеља у овом делу Балкана.

У већини случајева будући свештеници и учитељи из предела Скопске Црне Горе образовали су се у Призренској богословији. Као резултат тога, Призрен је био веома значајна духовна и културно-образовна жила куцавица, врло важна за целокупно становништво овог краја. Као у прошлости, тако и данас Кучевиште заузима врло важно место и центарални је ослонац окупљања и битисања целокупног српског живља Скопске Црне Горе.

Данас регион Скопске Црне Горе припада највећим делом Општини Чучер-Сандево, са следећим насељеним местима: Кучевиште, Побужје, Бањане, Горњане, Чучер, Сандево, Мирковце, Кучевачка бара, Глуво, Бразда, Бродац, итд., са неколико хиљада аутохтоних Срба.

Становништво овог региона, упркос тешким условима живота последњих деценијa (стихијна и природна асимилација, економска и културно-просветна стигматизација, итд.), труди  се да  очува свој српски национални идентитет и богато културно-историјско наслеђе.

Србима у региону Скопске Црне Горе, а и шире на читавом подручју Републике Северне Македонијесу потребне институције које ће помоћи да се негује  и сачува матерњи српски језик (школе, медији, часописи и др.). Стога један од приоритетних циљева Српског културно – просветног иинформативног центра  „Вук Караџић” – Кучевиште  управо на оживљавању наставе и обуке на српском језику (курсеви, књижевне вечери, истраживање аутохтоног српског наслеђа Скопске Црне Горе и др.), на чему чланови Центра ангажовано раде, а такође покрећу и предлажу иницијативе да се то организованије изводи уз помоћ стручњака из матице Србије.

Центар „Вук Караџић” – Кучевиште  настоји да анимира што већег броја младих Скопске Црне Горе око свог програма, ангажује се на обезбеђењу стипендија и других видова помоћи за образовање својих чланова у матици и институцијама Македоније, како би узвратно могао на најбољи начин да помогне еманципацији и развоју места свога порекла у Скопској Црној Гори. Центар у томе очекује веће помоћ и подршке из матице Србије и њених институција.

Потребно је много заједничког и организованог рада у том циљу. Нови приступ Републике Србије (нови Закон, Савет за Србе ван Србије) и наше Амбасаде у Скопљу, отворила је нове перспективе и улила наду да су промене заиста могуће.

У складу са наведеним, Српски културно-просветни и информативни центар “Вук Караџић” из Кучевишта, који већином окупља младе људе, студенте и средњошколце, као главни приоритет у свом деловању поставио је очување националног идентитета. Дубоко свесни свог непроцењивог културно-историјског блага, богате традиције, културе и обичаја, Центар свесрдно ради на њиховом очувању и промовисању, као и покретању иницијатива да што већи број младих, аутохтоних Срба региона Скопске Црнре Горе науче стандардни српски језик, упознају књижевност, историју, културу и традицију Срба уопште.

Највећи део својих активности Центра усмерене су на афирмисање, повећање и подстицање интереса, првенствено млађе популације овог краја, да још више поштују, цене и вреднује своје припадништво српском етничком корпусу, његово културно наслеђе и посебности које нас чине и осликавају као Србе.

Регион Скопске Црне Горе представља економски неразвијено подручје, највећи део становништва је незапослен, а приметан је и знатан број младих са високом и средњом стручном спремом, који муку муче да би пронашли запослење.

Становништво овог краја бави се већином пољопривредом и сточарством, али због несигурног пласмана произведених производа, нема озбиљнијег и организованијег приступа. Једини значајни привредни комплекс у овом крају је А.Д Рудници „Бањани” , у коме углавном раде становници овог краја, а само мали број  ради  у локалној администрацији.

Нажалост, српска бизнис елита, као и остала српска представништва у Р. Северној  Македонији (част изузецима), не показују спремност и иницијативу да побољшају економско стање српске заједнице у целини, а поготову из Скопске Црне Горе („тврдокорни Срби”). Вишедеценијска стигматизација у свим доменима живота, а нарочито на  културно-образовном и привредном плану, несумњиво је оставила несагледиве последице које се и те како неповољно одражавају на целокупно српско  становништво региона Скопске Црне Горе. Нажалост, и вишедеценијско одсуство здравијег, темељнијег и свеобухватнијег приступа, посвећености и ангажовања како у Р. Македонији, тако и у матици да се очува идентитет, језик, обичаји, традиција и остала обележја Срба овог краја, оставили су непоправљиве последице.

Након вишедеценијског  прекида,  школа на српском језику у Кучевишту поново је отворена 1993. године, захваљујући великом ангажовању и упорности мештана. Међутим, због недостатка уџбеника и недовољно стручног наставничког кадра (част изузецима), константан је тренд опадања интересовања за упис деце.

Политичке партије са српским предзнаком, иако већ годинама у власти, нису учиниле ништа да се ситуација побољша. Скопска Црна Гора је на трећем месту по бројности, а на првом по концентрацији Срба у Р. Северној Македонији, што је разлог да су политичке странке са српским предзнаком добијале процентуално највећи број гласова Срба од целокупног српског бирачког тела у Македонији.

Забрињава чињеница да српска етничка заједница у Македонији пати од једне хроничне болести, која се зове “НЕИНФОРМИСАНОСТ” за елементарна и сва друга мањинска и људска права, која су им загарантована као једном од  конститутивних етничких заједница у Северној Македонији. Велика одговорност за то је на „српским“ партијама,  организацијама индивидуалним, тз „кровним“ и „надкровним “, као  и појединцима у глобали.

Приредио: Богољуб Нинић из Кучевишта

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар