АКТУЕЛНО:

Одржано 10. невесињско сијело у Београду

У организацији Удружења Невесињаца у Београду, у суботу, 23. фебруара 2019. године, одржан је скуп Невесињаца и пријатеља Невесиња и Херцеговине који живе у Србији, под називом Невесињско сијело. Ова посебна културно-забавна манифестација има дугу традицију. Наиме, забиљежено је да је прво организовано окупљање Херцеговаца који живе у Београду одржано давне 1938. године.

Традиција окупљања прекидана је у два наврата; најприје у вријеме Другог свјетског рата, а потом за вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата у Босни и Херцеговини у периоду 1992-1995. године. Треба напоменути да се сијело одређен временски период након ратова није одржавало. Разумљиво, требало је проћи неко вријеме да колико-толико зацијеле ратне ране. Тако је било и након посљедњег рата.

Формирано 2009. године, Удружење Невесињаца у Београду преузело је на себе обавезу да обнови традицију, а већ наредне године одржано је прво Невесињско сијело у његовој организацији. Истрајним и посвећеним радом групе ентузијаста из Удружења, којима није мањкало љубави према свом завичају, Сијело се одржавало сваке године и тако се дошло до јубиларног, десетог Сијела, које се, опет по традицији, одржало у Сава Центру.

Сваки пут Удружењу најдражи су гости они који дођу из Невесиња. Са начелником општине, Миленком Авдаловићем, дошли су његови најближи сарадници, али и група од двадесетак омладинки и омладинаца који су приредили културно-забавни програм.

Међу гостима су били Александар Савић, предсједник београдске општине Вождовац, побратимске општине Невесиња; Његош Зејак, директор Основне школе „Душко Радовић“ из Београда, школе која је побратим са Основном школом „Ристо Пророковић“ из Невесиња; представници херцеговачких удружења у Србији… Вриједно пажње је казати да је, искључиво због Сијела, дошла група од десетак млађих Невесињаца и Невесињки који живе у Њемачкој и двојица који живе у Швајцарској.

Посебна пажња и поштовање исказана је према пуковнику Новици Гушићу, ратном команданту славне Невесињске бригаде, те официрима, подофицирима и борцима те бригаде који су организовани у Борачкој организацији Републике Српске.

На почетку Сијела госте је испред Удружења Невесињаца поздравио Зоран Јањић, предсједник Извршног одбора. Он је истакао да је Сијело круна њиховог рада током године и прилика да се велики број људи упозна са активностима Удружења. Поред тога, посветили су се стимулисању младих из Невесиња на начин да сваке године организују наградну екскурзију у Србију за ученике Основне школе „Ристо Пророковић“ који су на крају школовања стекли диплому „Вук Караџић“.

Дужну пажњу посвећују и његовању културе сјећања на славну прошлост Невесиња. Тако сваке године о Митровдану организују служење помена за борце који су у бројним ратовима дали своје животе за слободу и отаџбину. Јањић је информисао да су у Удружењу отпочели са плаћањем чланарине и позвао да се на тај начин што више људи и формално укључи у Удружење и тако олакша реализовање његових активности.

Потом се скупу обратио начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић, који је похвално говорио о укупном раду Удружења и значају који оно има за Невесиње.

Авдаловић се осврнуо на пројекте који су у протеклој години реализовани, односно покренути у Невесињу. То се најприје односи на радове у склопу реализације пројекта „Горњи хоризонти“, конкретно на изградњу Хидроелектране Дабар, чији се најзначајнији објекти налазе на територији Невесиња. Предузећа која изводе радове упошљавају стотињак радника, што много значи за посусталу привреду Невесиња. Значајан је и пројекат искоришћавања воде са врела Удбина. Наиме, са тог извора доведена је вода за потребе градилишта Хидроелектране у селима Зови До и Биоград, а потом је траса продужена до самог града Невесиња, што ће умногоме допринијети побољшању снабдијевања градског становништва квалитетном пијаћом водом. Успут је разведена водоводна мрежа у сва села и засеоке који се налазе на тој траси.

Начелник је потенцирао и развој сточарства у Невесињу те изнио податак да се на његовој територији, на фармама и пољопривредним газдинствима, узгаја више од седам хиљада музних крава. Током прошле године локалне мљекаре су у Невесињу откупиле и прерадиле више од четири милиона литара крављег млијека.

Све наведено, као и више инфраструктурних радова указују на то да се чине напори који стварају перспективу развоја, што би требало допринијети да се заустави све израженији одлив становништва из нашег завичаја, истакао је Авдаловић.

Скуп је благословио изасланик епископа захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, невесињски свештеник Немања Лакета. Он је подсјетио да се у овој години обиљежавају значајни јубилеји за нашу Цркву и наш народ. Наиме, ове године навршава се 800 година аутокефалности Српске православне цркве и, у њеном саставу, Епископије хумске. За само Невесиње то има посебан значај због тога што се те године његово име помиње први пут у писаним изворима; у записима Пећке патријаршије је наведено да је управо те године у Невесињу, „у гори Залом“, постављен епископ хумски Иларион.

И управо на тему тог јубилеја фокусиран је културно-забавни програм који је услиједио након бесједе свештеника.

Водећу улогу у програму имала је женска етно група „Симонида“, коју је основала и њоме врло успјешно руководи професорка Јелена Килибарда. Заједно са ученицима Основне музичке школе „Свети Роман Мелод“ из Невесиња, рецитаторима Средњошколског центра „Алекса Шантић“, мушком пјевачком групом и гусларом Мирославом Шиљеговићем извели су програм који је одушевио све присутне у сали.

Програм и укупан утисак је употпунила Ивана Жигон, првакиња драме Народног позоришта у Београду и истакнути поштовалац Невесиња и Херцеговине.

Госте је забављао музички оркестар Дејана Марковића, а у једном дијелу учествовао је и реномирани пјевач народних пјесама, Раде Јоровић.

У обичајном дијелу Сијела организовано је такмичење у пјевању изворних пјесама из Невесиња. За то су се пријавиле три групе које су пјевале „гангу“ и „бећарац“, а побиједила је група под именом „Гребак“.

Након њих своје афоризме је казивао и госте до суза засмијао наш афористичар Митар Ђерић Лаки.

Ни на овом Сијелу није изостала томбола, гдје су додијељене три традиционалне и десетак осталих награда. Подсјетимо, прву награду – гусле, додјељује Удружење Невесињаца, а другу – осушени свињски пршут и трећу – мјешину сира „торотана“ додјељује општина Невесиње.

Кроз цјелокупни програм на Сијелу на себи својствен начин успјешно су водили Снежана Лукић и Миливоје Бештић.

Уз веселе тонове музичког оркестра играло се и пјевало до дубоко у ноћ.

Тиме је окончано ово јубиларно Сијело уз поруку организатора:

„Ако вам се нешто на Сијелу свидјело – о томе причајте свима. А ако је нешто било што није по вашем укусу и очекивањима – о томе причајте само нама“.

То ће Удружењу Невесињаца помоћи да у детаљној анализи утврди смјернице за организовање наредног, једанаестог Невесињског сијела.

Све фотографије са сијела Невесињаца можете видјети овдје

Преузето са: Слободна Херцеговина
Текст: Зоран Јањић
Фотографије: Трифко Ћоровић, slobodnahercegovina.com

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар