Одржано 6. Сретењско прело Врличке Крајине

У ресторану Интерхоливуд у Београду Врличани су 16. фебруара организовали Шесто прело Врличке Крајине гдје се окупило око 400 Далматинаца из Врличке Крајине и пријатеља. Организатори су се побринули да гостима пруже богат културно-умјетнички програм.

Могло се видјети и чути све оно што краси њихов завичај, изворна пјесма, ношња, дипле, ојкалице, заједништво и прије свега понос на своје поријекло.

На самом почетку програма док Никола Ераковић из Штикова свира дипле Милена Медош излази са преслицом на сцену, сједа на столицу и у тишини све вријеме док диплар дипла демонстрира како се преде. На сцену ће изаћи и дјевојчица Милица Смиљанић и након звука клепетала и цвркута птица рецитује пјесму Врличанка Сандре Зечевић док се у позадини све вријеме чује цвркут.

 

Нокон овог дивног увода присутнима се обратио један од организатора Драган Петковић.

– Хвала свима што сте дошли на 6. Врличко прело и дај Боже да се сваке године срећемо у здрављу и весељу. Надам се да ћемо оправдати ваша очекивања и бар накратко вратити вас у вријеме прела и посела. Зато ће се данас заиграти врличко коло које нисмо играли више од 40 година. Кроз историју је наш народ одолијевао разним непогодама, али већина нас потомака Пилипенде је опстао и остао свој. И данас се сусрећемо са разним искушењима, али хвала Богу ту смо и нисмо заборавили чији смо. Треба заједно да се потрудимо да то пренесемо и нашим потомцима.

Парох врлички Лазар Пријић благословио је овај скуп, а тамо у завичају обилази Србе који чувају своја огњишта, и помаже им, јер су већ притиснути годинама и тешким животом.

– Дошли смо овдје да вас обиђемо и пренесемо поздраве из наше Далмације, гдје су наша огњишта и наши преци. Обилазите своје ближње у Далмацији и наше куће старе нека се обнављају и да се рађају. Са ближњима нашим  радујмо се нашем врличком крају. Уздигнима храмове који су остали стуб наше вјере у Далмацији, а исто тако наше гробове не смијемо никада заборавити.

У остатку културно-умјетничког програма наступили су женска пјевачка и мушка пјевачка група Врличани које чине Ружица Амановић и Аница Ковачевић из Уништа као и Београђанка Драгана Томић (маовичко-отишићког поријекла), као и Петар Ковачевић из Уништа, Петар и Момчило Баришић из Цетине.

Диплар Никола Ераковић овог пута се представио двојницама.

Запажен наступ имали су СКУД Извор из Станишића чији је умјетнички руководилац Драган Парађина и њихова дугогодишња сарадница и пријатељица, традиционална пјевачица Светлана Спајић.

Пјесник Немања Зивлак читао је своје стихове. Тренутно живи у Њемачкој, а рођен је у Босанском Грахову. До сада је издао двије збирке пјесама.

Након поезије чула се опет изворна пјесма у извођењу  ПГ Плитвице заједно са Драганом Томић.

И загуслало се ове вечери у изведби Владе Руње који долази из Црног Врха, општине Гламоч.

Руњи се на бини придружила и пјевачка група Пилипенда. Основана је прије скоро двадесет година јер је пјесма изњедрена из душе народа. Чланови пјевачке групе поручују да оживљавањем старинске пјесме чувамо традицију својих предака, изнова у њој чувамо гласове завичаја, она нам збори о обичајима које не смијемо заборавити. Група је добила назив по лику Симе Матавуља. Пилипенда је симбол истрајности у очувању православне традиције и вјере. Чак два свештена лица су чланови ове пјевачке групе јереј Драган Зорица и протојереј Слободан Вујасиновић.

Пјесник из Крагујевца Александар Васиљевић заљубљеник је у родни крај своје мајке, Далматинску Загору, аутор је књиге Са Цетине Никола. Александар је говорио своје стихове Коло врличко, а чланови КУД-а Извор и Врличани спонтано су формирали народно коло. Млади Врличани су се у претходна два месеца окупљали и припремали за овај тренутак учећи игру од својих родитеља, бака и дека. Многи од њих су у недељу први пут заиграли. Васиљевић је за Српско коло рекао да је ово био посебно емотиван и важан моменат за све.

Водитељи су поздравили госте са Купрешке висоравни из Босне и Херцеговине, гдје се у 18. вијеку населио један број Далматинаца. Боро Матић и Ана Ждеро дошли су у купрешкој ношњи и на поклон од организатора су добили врличке капе.

Капе су добили и најмлађе прелџије, најстарији прелџија и најстарија прелкиња. Посебан поклон букара и капа отишли су Ђури Пртљаги који сваке године долази на прело из Отишића.

У забавном програму наступио је Рајко Лалић, група Александра Пајчина и Група Мерак.

Програм је водио шармантни водитељски пар Јована Марић и Дејан Рнић.

Новинарка Српског кола

Драгана Бокун

This is box title

Ех, да ми је, да коло врличко око мене окрене.

 

Доље крај Газа, на обали Цетине,

у трену кад зора над Капницом гране,

пре него је благо на испашу сашло,

кад Сунце провири, а све друго стане.

 

Да је коло од стотину руку,

од младости и весеља ткано,

да га ријека жубором поздрави

кад заигра у свитање рано.

 

Да поскочи коло преко воде,

ситним везом ка Врлици оде,

па отален преко Отишића,

до Кољана и до Драговића.

 

Нека коло у Бителић стигне,

Дабар, Лактац нек на ноге дигне,

па окрене Свилајом да гази,

Маовице да су му на стази.

 

Коловођо, води коло своје,

нека прође и кроз Подосоје.

Док се вије Кукар нек обиђе,

и Гарјаку зеру нека приђе.

 

У Штиково када коло крочи

нек савије и нека поскочи.

И на крају вратит ми се мора,

кроз Цивљане и преко Косора.

 

Док миришу поља покошена,

цијелом колу чела орошена.

Радује се вихор са планине,

веселе се брда и долине.

 

Винограде коло усправило

и ограде свуда утврдило.

По кућама радост посејало

све разгали, свуд се запјевало.

 

А Динара чуди се с’ висине,

што се игра коло крај Цетине.

Што обигра свако њено село

и све позва на Врличко прело.

 

Ех, да ми је, да коло врличко око мене окрене.

Александар Васиљевић

Нема коментара

Напишите коментар