
Одржано 6. Сретењско прело Врличке Крајине
У ресторану Интерхоливуд у Београду Врличани су 16. фебруара организовали Шесто прело Врличке Крајине гдје се окупило око 400 Далматинаца из Врличке Крајине и пријатеља. Организатори су се побринули да гостима пруже богат културно-умјетнички програм.
Могло се видјети и чути све оно што краси њихов завичај, изворна пјесма, ношња, дипле, ојкалице, заједништво и прије свега понос на своје поријекло.
На самом почетку програма док Никола Ераковић из Штикова свира дипле Милена Медош излази са преслицом на сцену, сједа на столицу и у тишини све вријеме док диплар дипла демонстрира како се преде. На сцену ће изаћи и дјевојчица Милица Смиљанић и након звука клепетала и цвркута птица рецитује пјесму Врличанка Сандре Зечевић док се у позадини све вријеме чује цвркут.
Нокон овог дивног увода присутнима се обратио један од организатора Драган Петковић.
– Хвала свима што сте дошли на 6. Врличко прело и дај Боже да се сваке године срећемо у здрављу и весељу. Надам се да ћемо оправдати ваша очекивања и бар накратко вратити вас у вријеме прела и посела. Зато ће се данас заиграти врличко коло које нисмо играли више од 40 година. Кроз историју је наш народ одолијевао разним непогодама, али већина нас потомака Пилипенде је опстао и остао свој. И данас се сусрећемо са разним искушењима, али хвала Богу ту смо и нисмо заборавили чији смо. Треба заједно да се потрудимо да то пренесемо и нашим потомцима.
Парох врлички Лазар Пријић благословио је овај скуп, а тамо у завичају обилази Србе који чувају своја огњишта, и помаже им, јер су већ притиснути годинама и тешким животом.
– Дошли смо овдје да вас обиђемо и пренесемо поздраве из наше Далмације, гдје су наша огњишта и наши преци. Обилазите своје ближње у Далмацији и наше куће старе нека се обнављају и да се рађају. Са ближњима нашим радујмо се нашем врличком крају. Уздигнима храмове који су остали стуб наше вјере у Далмацији, а исто тако наше гробове не смијемо никада заборавити.
У остатку културно-умјетничког програма наступили су женска пјевачка и мушка пјевачка група Врличани које чине Ружица Амановић и Аница Ковачевић из Уништа као и Београђанка Драгана Томић (маовичко-отишићког поријекла), као и Петар Ковачевић из Уништа, Петар и Момчило Баришић из Цетине.
Диплар Никола Ераковић овог пута се представио двојницама.
Запажен наступ имали су СКУД Извор из Станишића чији је умјетнички руководилац Драган Парађина и њихова дугогодишња сарадница и пријатељица, традиционална пјевачица Светлана Спајић.
Пјесник Немања Зивлак читао је своје стихове. Тренутно живи у Њемачкој, а рођен је у Босанском Грахову. До сада је издао двије збирке пјесама.
Након поезије чула се опет изворна пјесма у извођењу ПГ Плитвице заједно са Драганом Томић.
И загуслало се ове вечери у изведби Владе Руње који долази из Црног Врха, општине Гламоч.
Руњи се на бини придружила и пјевачка група Пилипенда. Основана је прије скоро двадесет година јер је пјесма изњедрена из душе народа. Чланови пјевачке групе поручују да оживљавањем старинске пјесме чувамо традицију својих предака, изнова у њој чувамо гласове завичаја, она нам збори о обичајима које не смијемо заборавити. Група је добила назив по лику Симе Матавуља. Пилипенда је симбол истрајности у очувању православне традиције и вјере. Чак два свештена лица су чланови ове пјевачке групе јереј Драган Зорица и протојереј Слободан Вујасиновић.
Пјесник из Крагујевца Александар Васиљевић заљубљеник је у родни крај своје мајке, Далматинску Загору, аутор је књиге Са Цетине Никола. Александар је говорио своје стихове Коло врличко, а чланови КУД-а Извор и Врличани спонтано су формирали народно коло. Млади Врличани су се у претходна два месеца окупљали и припремали за овај тренутак учећи игру од својих родитеља, бака и дека. Многи од њих су у недељу први пут заиграли. Васиљевић је за Српско коло рекао да је ово био посебно емотиван и важан моменат за све.
Водитељи су поздравили госте са Купрешке висоравни из Босне и Херцеговине, гдје се у 18. вијеку населио један број Далматинаца. Боро Матић и Ана Ждеро дошли су у купрешкој ношњи и на поклон од организатора су добили врличке капе.
Капе су добили и најмлађе прелџије, најстарији прелџија и најстарија прелкиња. Посебан поклон букара и капа отишли су Ђури Пртљаги који сваке године долази на прело из Отишића.
У забавном програму наступио је Рајко Лалић, група Александра Пајчина и Група Мерак.
Програм је водио шармантни водитељски пар Јована Марић и Дејан Рнић.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
Ех, да ми је, да коло врличко око мене окрене.
Доље крај Газа, на обали Цетине,
у трену кад зора над Капницом гране,
пре него је благо на испашу сашло,
кад Сунце провири, а све друго стане.
Да је коло од стотину руку,
од младости и весеља ткано,
да га ријека жубором поздрави
кад заигра у свитање рано.
Да поскочи коло преко воде,
ситним везом ка Врлици оде,
па отален преко Отишића,
до Кољана и до Драговића.
Нека коло у Бителић стигне,
Дабар, Лактац нек на ноге дигне,
па окрене Свилајом да гази,
Маовице да су му на стази.
Коловођо, води коло своје,
нека прође и кроз Подосоје.
Док се вије Кукар нек обиђе,
и Гарјаку зеру нека приђе.
У Штиково када коло крочи
нек савије и нека поскочи.
И на крају вратит ми се мора,
кроз Цивљане и преко Косора.
Док миришу поља покошена,
цијелом колу чела орошена.
Радује се вихор са планине,
веселе се брда и долине.
Винограде коло усправило
и ограде свуда утврдило.
По кућама радост посејало
све разгали, свуд се запјевало.
А Динара чуди се с’ висине,
што се игра коло крај Цетине.
Што обигра свако њено село
и све позва на Врличко прело.
Ех, да ми је, да коло врличко око мене окрене.
Александар Васиљевић