Окупљање Кордунаша и Банијаца у Вуковару

Кордунаши и Банијци из Вуковара и околних места дружили су се са својим земљацима у оквиру Завичајне вечери у организацији Завичајног клуба Кордунаша и Банијаца „Милош Војновић“.

Било је то вече које Кордунаши, Банијци и њихови пријатељи нестрпљиво чекају, а сада су напокон, након четири године паузе и дочекали да се нађу и друже са земљацима. Потомци досељеника са Баније и Кордуна који су на исток Хрватске дошли након покретања фабрике „Бата“ или колониста након Другог светског рата, заједно са досељеницима које су ратне недаће с краја прошлог века натерале да напусте своје домове, уживали су у програму који је организован у ресторану Морнар.

– Изузетно сам задовољан, било је присутно око 150 људи. Посебно ми је драго што су се неке ствари десиле сасвим спонтано, у које Управни одбор није имао уплива, као на пример симпатична посета старине од 85 година Милана Грбе који живи у Габошу, а који је са девет година дошао са Кордуна, из села Грабарска код Цетинграда. Рекао је да је стар и да не може седети, али да би дошао да види. Било ми је драго да је могао изаћи и поздравити велики број сународника – наводи председник Завичајног клуба Кордунаша и Банијаца „Милош Војновић“ Богдан Ркман.

Осим музичког дела где су госте забављали локални, али и музичари са Кордуна, на Завичајној вечери био је и кратки културно-уметнички програм. Дејан Паић из Вуковара прочитао је песме о Кордуну и Банији свог тетка Михајла Зечевића, гости из Крњака, локални пододбор СКД „Просвјета“, извели су представу о обичајима склапања договора око свадбе на Кордуну, а стручњаци за ракију из Апатина оцењивали су кордунашку и банијску ракију.

– Хтели смо да светски познати стручњаци за производњу ракије, наши пријатељи из удружења Чувари традиције из Апатина Жељко Влатковић и Петар Хорти, коначно реше историјску дилему јер је увек на Кордуну и Банији било препирања чија је лепша цура, чији су бољи коњи, чији су дебљи волови, ко може више скочити у даљ или у вис, а поготово каква је ракија. И један и други стручњак су рекли да су обе ракије добре. Затим смо помешали ракије и та је на крају проглашена најбољом. Нисмо успели да решимо дилему, али су људи имали прилику да се забаве. Као председник удружења, свих ових година настојим да се наше завичајне вечери разликују од многих других које се организују по разним крајевима, где само буде музика од почетка до краја и где нема другог садржаја. Желим да то буде, понекад и уз негодовање неких од присутних, едукативно, да људи чују неку песму или одломак из књиге коју је написао наш човек – прича Ркман кроз смех.

Забавама и путовањима одржавају сећање на завичај

Оно што је специфичност завичајне вечери Кордунаша и Банијаца у Вуковару је такозвани пријем у држављанство Кордуна и Баније што је овде године уприличено Славку Недићу из Борова који је пореклом Босанац са Озрена.

– Славко је пре свега добар човек и пријатељ са широким кругом људи па тако и са многим људима са Кордуна и Баније. Пре неких 6-7 месеци ми је рекао да се стално дружи с нама, а још није примљен у држављанство. Нисам му рекао за ово изненађење, за то нису знали ни чланови управног одбора удружења. Након свечаног пријема, кад је Славко неколико часова касније одлазио са забаве, питао сам га: „Ђе ти је повеља о држављанству?“ а он је одговорио: „Спремљена одмах у ауту“. То је симпатична ствар која значи и нама у удружењу, али и добитницима повеље. Задовољан сам и музичким делом, а ово је био први пут да су људи хтели да остану до свитања – закључује Богдан Ркман који се овим путем захвалио свим гостима, учесницима и персоналу ресторана Морнар.

Завичајни клуб Кордунаша и Банијаца који носи име по правнику и првом председнику Заједничког већа општина из Вуковара Милошу Војновићу, Кордунашу из Црног Потока, осим завичајне вечери, сваке године организује и програм „Стазама завичаја“, односно путовање на Банију и Кордун, а чланови су ове године посетили збор у Тушиловићима који је одржан на Светог Илију.

Преузето са: Срби.хр