Осамдесет година партизанских болница

Средином септембра неопажено је протекла још једна заборављена годишњица – 80 година од формирања партизанске болнице на Петровој гори. Народни устанак на Кордуну, праћен борбама партизанских одреда с јединицама окупатора и квислинга, за посљедицу је имао већи број рањених, болесних партизана и цивила. Због тога је 19. септембра 1941. године у селу Џодани, на конференцији НОП-а Кордуна и Баније, донијета одлука да буде организирана санитетска служба, као и да на Петровој гори буде изграђена партизанска болница. За проводитеља ове одлуке био је задужен лијечник Саво Златић – Мићо који је са шпанским борцем, болничарем Јаковом Крањчевићем Брадом и још десет Кордунаша од повјерења радио на изградњи прве партизанске војне болнице у рејону Врлетне стијене.

– Болница је саграђена на скровитом мјесту од дрвених облица, земље и плетера, а уз њу је направљено пет земуница за смјештај рањених и болесних бораца у случају опасности – прича некадашњи партизан и послијератни руководилац Миле Кнежевић (95). У ту болницу, у октобру 1941., примљени су први рањени и болесни борци. За вријеме усташко-домобранске офензиве на Петрову гору у мају 1942. болница је откривена и спаљена. Рањеници и болесници на вријеме су склоњени у земунице и тако спашени.

У мају 1942. године на подручју Пишин гај почела је изградња Централне партизанске болнице, уз коју је изграђено 12 земуница за склањање рањених и болесних у случају нових напада. За разлику од оне прве, бараке ове болнице изграђене су од материјала сеоских кућа допремљеног с околних подручја. Коначни облик је добила 1944. кад је обухваћала преко 30 објеката, а осим кируршког постојао је и зубарски одјел под водством доктора Владе Пилингера. Болница је, данашњим рјечником, била самоодржива јер је осим управе, операционе сале и рањеничког одјела, имала пекару, ковачницу, магацине, базен, туш, електричну централу, зграде за санитет и особље.

– Болницу је чувао санитетско-стражарски батаљон – каже Кнежевић који је који је у прве двије ратне године неколико пута колима довозио рањенике у болницу гдје их је преузимало особље.

– Кроз њу сам једном приликом прошао и као болесник; био сам у партизанима кад сам се у августу 1942. разболио – говори Кнежевић. Током 1943. у главној и помоћним болницама радила су 43 здравствена радника, од чега само двоје лијечника. Напредовањем савезника кроз Италију створени су услови за пребацивање најтежих рањеника и болесника у савезничке болнице, најчешће у Бари и на Сицилију.

– Недостатак лијекова и санитетског материјала који је био велики проблем, превладан је допремом помоћи западних и источних савезника. Исто тако, долазили су нам савезнички лијечници и медицинско особље – каже Кнежевић. Централна партизанска болница дјеловала је до 25. маја 1945. кад је пресељена у ослобођени Карловац. Процјене су да је кроз болнице на Петровој гори прошло око 5.000 рањених и болесних бораца, а нитко од мјештана није непријатељу одао њихово постојање.

Због заслуга у лијечењу рањеника, болницу је Јосип Броз Тито 1971. одликовао Орденом народног хероја Југославије, а њени објекти, реконструирани 1961. поводом 30-годишњице, били су мјесто обиласка бројних екскурзија. Ратна, а нарочито послијератна разарања и пљачка након Олује, довели су до девастације објеката од којих су неки донекле обновљени прије 20-ак година, а онда су поново препуштени пропадању. Нарочито је страдало гробље на којем почива око 1.000 умрлих бораца. Међу њима је и др. Марија Сцхлесингер која је умрла почетком 1943., изразивши жељу да њено тијело буде сахрањено код земунице. На том гробљу сахрањен је и Јаков Крањчевић Брада.

– Проблем је што су многи умрли борци сахрањивани у журби, а њихове хумке су биле означене тек провизорним крижевима који су се распали давно. Посјечена су многа стабла на којима су урезивана имена умрлих. Посјечене трупце вукли су по гробљанских хумцима и тако их додатно разровали – истиче Кнежевић.

Да све не буде тако црно, побринула се удруга Кордунашица које је ове године поставила нову спомен плочу докторици Сцхлесингер за коју је рељеф израдио академски кипар Перо Куробаса. Чланство удружења организира радне акције чишћења подручја болнице и гробља, а како наглашава предсједница удруге Татјана Влачић Вујичић, помажу им СНВ, амбасаде Израела и Русије, опћина Војнић, али и појединци.

Извор: Ненад Јовановић; Портал Новости/Преузето са: Банија онлајн