„Отаџбински покрет“ организовао дочек Православне Нове 2019. године

По старословенском  календару 7527. Нове године


Удружење „Отаџбински покрет – док живе Крајишници, живеће и Крајина“ организовалo је први пут 13. јануара 2019. дочек православне Нове године. Дочек је организован у ресторану „Ђурђевић“ у Новом Саду а на дружењу је било осамдесетак гостију, претежно Крајишника, из Баније, Кордуна, Славоније, Лике, Далмације, Барање и Срема, као и пријатеља удружења из Србије и Републике Српске.

Предсједник удружења, господин Драгомир Лалић, као прави домаћин, дочекивао је госте на улазу у ресторан и водио их до мјеста која су за њих била резервисана. Како их је дочекао, тако је током вечери и бринуо да сви буду задовољни и расположени, обилазећи столове и наздрављајући са гостима.

Госте је забављао одличан бенд из Новог Сада, клавијатуриста и двије пјевачице. Вече је започело забавном музиком, али како је вријеме одмицало и поноћ се приближавала ритам је постајао све живљи а Нова православна дочекана је уз химну „Слава Србину“.

Већ на прве тактове музике било је јасно да доброг расположења неће недостајати, јер су гости одмах кренули са плесом.

Изненађење вечери био је и рођендан приређен госпођи Александри Веселиновић којој су гости, уз музичку пратњу, отпјевали „Диван дан“.

Након поноћи, рођенданску честитку добила је и Сњежана Рокнић којој су гости, сад већ увјежбани, још једном отпјевају „Диван дан“.

Изненађење вечери били су трубачи који су се појавили тачно у поноћ и додатно загријали већ добро расположене госте.

У име организатора, присутнима се у поноћ новогодишњом честитком обратио господин Лалић, пожељевши свима добро здравље и успјешну Нову годину и додао: „Желим нам свима да очувамо постигнути ниво јединства међу нама Крајишницима, да сачувамо од заборава културну баштину Срба из Српске Крајине и Хрватске и да заједно са СПЦ, МС, САНУ и АНУРС радимо на очувању идентитета српског народа“.

Након поноћи организована је и томбола са вриједним наградама. Сваки гост имао је право на бесплатан купон. Награде су даровали пријатељи удружења.

Организатор дочека, удружење „Отаџбински покрет – док живе Крајишници, живеће и Крајина“, даровало је срећним добитницима вриједне књиге.

Два добитника обрадована су и књигом завичајних пјесама „Испод пепела“, кордунашког пјесника Бошка М. Бућана, коју је штампало и даровало Завичајно удружење „Сава Мркаљ“ из Новог Сада.

Ресторан „Ђурђевић“ приредио је богат и квалитетан мени а као донатор учествовао је и у томболи, наградивши најсрећнија три госта вечером за двије особе. Награду је, у име домаћина, уручио менаџер ресторана, господин Горан Племић.

Те ноћи пријатних изненађења није мањкало, тако је било и при крају дружења када је организатор објавио да је један од потпредсједника „Отаџбинског покрета“, господин Миомир Црногорац, организовао 17. јануара бесплатан превоз за Београд, на дочек руског предсједника Владимира Владимировића Путина, и позвао све присутне да им се придруже.

Организација вечери протекла је на највишем нивоу, гости су разиграно и распјевано ушли у Нову годину, у нади да ће се истим поводом и у истом саставу окупити и сљедеће године.

Текст и фотографије: Сњежана СТАНИШИЋ

 

Уз свечану позивницу за дочек, гости су од господина Лалића добили и текст о историји и значају православне, јулијанске (српске) Нове године, који преносимо у цјелини:

СРПСКА НОВА ГОДИНА


Српска Нова година дочекује се 13. јануара јер је по јулијанском календару тада крај Старе године. Јулијански (стари) календар, увео је Јулије Цезар 46. године п.н.е. и користио се до 5. октобра 1582. године када је папа Гргур XIII увео нови календар.

Нови календар најприје су прихватиле Италија, Пољска, Португал и Шпанија, а убрзо затим и остале католичке земље.

Протестантске земље прешле су на нови календар много касније, док је у многим православним земљама јулијански календар био званичан до 20. вијека, с тим што неке православне цркве никада нису прешле на нови календар. Међу њима су Русија и Србија.

У Москви је календар промијењен заједно са револуцијом и побједом „бољшевика“ 1918. године. Исте те године, формирајући Краљевину СХС, регент и будући краљ Александар, ускладио је јулијански „српски“ са постојећим грегоријанским календаром „католичке браће“.

У чему је суштина промјене календара?

Архетип или модел савременог система програмирања друштвено-политичке свијести и управљања човјековим временом и животом, памћењем и будућношћу, представља „папска“ промјена јулијанског, и успостављање новог, „рачунски тачнијег“, грегоријанског календара папе Гргура XIII, из XVI вијека.

То је исти папа који је 1577. године основао Колегијум Грекум и Колегијум Илирикум и почео унијаћење и покрштавање Срба, којих је у XVI, XVII и у првој половини XVIII вијека, било више него Хрвата на просторима данашње Хрватске.

Наиме, то је програм брисања старих историја и календара и наметање нове, глобалне историје и креирање памћења „по њој”. Наметање грегоријанског календара, такође, представља наметање папске воље „како на земљи тако и на небу“. Наводно тачније рачунање времена је повод, док је питање преласка на туђи, а не тачнији календар, сврха римокатоличке реформе. Тиме смо упитани да ли ћемо се одрећи православља и прихватити нове историјске истине и политичке ауторитете прошлости, а тиме и будућности.

У новије вријеме питање грегоријанског календара не поставља се као потреба тачнијег рачунања времена, већ као демократско питање и ствар принципа већине, или одређене, пожељне геополитичке већине, па тако у новокалендарској пропаганди никад нема Руске православне цркве, као ни Грузијске, Јерменске и Јерусалимске Патријаршије. У исто вријеме Ватикан, охрабрен политиком војне и политичке евроатланске алијансе, позива православне Србе да се придруже евроатланској политичкој унији, а пастир прогреса поручује: „Не можемо постављати ни политичке, ни вјерске услове на путу ка европској будућности“.

У новије вријеме државна пропаганда СФРЈ да људи треба да буду мање Срби а више Југословени, потискивала је православну Нову годину и стварала револт код српског народа а они који су се усуђивали да јавно дочекају православну Нову годину билу су, како се тада говорило, „забиљежени тамо гдје треба“.

Као што је видљиво, српска Нова година настала је као знак отпора покушајима да се затре српски идентитет од стране Тита и његових комуниста. У комунизму је слављење православне Нове године било забрањено. Комунисти су издавали стриктне наредбе да 13. јануара кафане морају да се затворе најкасније до 22 часа, па су и они који су  рођени 13. јануара били сумњиви ако су тог дана  прослављали рођендан.

Због свега наведеног, сматрам да је очување поретка јулијанског календара уствари очување наше историје, језика, писма, саборности Српске православне цркве, као и  културне и националне баштине.

P.S.

Што се тиче старословенског, или старог српског календара, који је био званични календар средњовјековних српских држава од 1119. године, њега је у српски црквени кодекс унио најмлађи син Стефана Немање, Растко Немањић, у народу познатији као Св. Сава и кориштен је све до средине 19. вијека.

Најстарији записи о старословенском српском календару јесу надгробни споменици из 6. вијека. Нпр. на споменику кнезу (цару) Лазару, који је подигао Деспот Стефан Лазаревић, стоји да се Косовска битка догодила 6897. године, затим Законик цара Душана донесен је 6857. године. Па, израчунајте.

Група еминентних српских научника тврди да је старословенски, или стари српски календар, најстарији календар на свијету, те да биљежи вријеме од послије Нојевог потопа и да је прецизнији од јулијанског и грегоријанског календара.

Ако је тако, господо научници, зашто такав календар није у примјени, или можда то питање, ипак, није намијењено Вама? Извините.

Драгомир ЛАЛИЋ 

Нема коментара

Напишите коментар