Парастос за невине жртве егзодуса сарајевских Срба
У Храму Светог Саве у Блажују данас је служен парастос невиним жртвама егзодуса сарајевских Срба, а старјешина ове цркве протојереј Дарко Даниловић је у бесједи говорио о страдалништву српског живља које се 1996. године морало иселити из Рељева, Хаџића, Илијаша, Вогошће, Илиџе, Новог Сарајева и осталих мјеста.
– Молитвено се присјећамо тих тешких и мучних дана, тужне колоне сарајевских Срба који су огњишта напуштали по снијегу и мразу и одлазили у неизвјесност, носећи са собом нешто мало покретне имовине, али и земне остатке преминулих чланова породица и предака – рекао је Даниловић.
Он је рекао да Срби памћењем, поштовањем и посјећивањем Храма Светог Саве у Блажују и православних гробаља у ФБиХ свједоче о вишевјековном постојању овог народа на овим просторима.
Парастосу у блажујској цркви присуствовали су градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић и предсједник Скупштине града Бранко Короман.
– Данас обиљежавамо и 30 година од статутарне одлуке о оснивању града Српско Сарајево тог 13. марта 1993. године у Вогошћи. Ово је прилика да прославимо тај датум, али и да се вратимо на мјесто одакле су Срби 1996. године кренули у егзодус и да свим српском страдалницима током Одбрамбено-отаџбинског рата, уз помоћ свештеника блажујског храма, одамо помен и дужну почаст – рекао је Ћосић новинарима.
Истичући да је стабло снажно онолико колико му је јак коријен, он је поручио да човјек најбоље спозна сам себе ако се врати својим коријенима, а коријен Српског Сарајева управо је у поменутим српским насељима, док су данас „стабло и шума“ на другом мјесту, у граду Источно Сарајево и њеним удруженим општинама“.
– Српски народ има дугу историју и традицију, и некада их је било далеко више него сада на овим просторима који су неправедно припали Федерацији БиХ. Због тога наша је дужност да његујемо културу сјећања и памћења и да се са поносом сјећамо наших српских предака, добрих људи и честитих домаћина – истиче Ћосић.
Он поручује да су жртве сарајевских Срба и изградња Источног Сарајева били коријен и залог стварања Републике Српске.
Ратни директор болнице „Жица“ чувени доктор Милан Пејић није могао да сакрије емоције које су га преплавиле када је покушао да се присјети неких трагичних и тужних догађаја који су се дешавали српским домаћинима и њиховим породицама, који су почетком 1996. године напуштали вјековна огњишта и одлазили у непознато, али са вјером у Републику Српску и будућност српског народа, ма гдје да ће он да живи и егзистира.
– Сва моја сјећања на то вријеме су тужна. Тешко ми ја и сада да причам о томе. Сузе ми бране да се сјетим групице Срба који су у колони, на запрежним колима заставом, цвијећем и бронзама окићеним, пјевали српске изворне пјесме обучени у народне ношње, а да нису знали ни куда иду, ни куда воде своје најмилије – рекао је доктор Пејић.
Он је истакао да му се слика уплакане старице која је испред себе гурала козу у „циварама“ /ручним колицима/ са неколико завежљаја дубоко урезала у памћење, а овакве слике су му болно свјеже и данас.
У Источном Сарајеву у поподневним часовима ће бити одржана свечана сједница Скупштине града поводом 30 година од његовог формалног настанка, а највише признање – Грб града за допринос његовом развоју биће додијељено предсједницима Републике Српске Милораду Додику и Србије Александру Вучићу.
Признање за допринос развоју Источног Сарајева – Грб града биће додијељен и Владама Републике Српске и Србије, те Митрополији дабробосанској Српске православне цркве за предан рад на очувању духовности и саборности православног српског народа Сарајевско-романијске регије.
На свечаној сједници биће усвојена Резолуција о правцима даљег развоја у којој ће посебно бити истакнуто све што овај град баштини кроз традицију и историју.
Посебна признања биће уручена општинским борачким организацијама, а захвалнице скупштинама шест градских општина и одборницима првог сазива Скупштине Српског града Сарајева, најављено је из Градске управе.
Извор: Катера
