Саопштење поводом најављене конференције о Степинцу у Европском парламенту

Ова иницијатива коју је покренула хрватска посланица у Европском парламенту Жељка Зовко да се одржи Конференција о кардиналу Алојзију Степинцу на којој би он требао бити приказан као светац, само показује у ком се правцу још увијек креће хрватска политика.

Ватикан је проглашење Степинца скинуо са дневног реда јер су и сами увидјели да је то крајње сумљиво и само може још више да погорша односе са Српском православном црквом. У име „помирења“ деценијама се ћутало о геноциду почињеном над српским народом, Јеврејоима и Ромима за време НДХ. Ово је сада иза нас, и потребно је критички писати о прошлим временима на основу историјских извора. А историјски извори свједоче да Алојзије Степинац никако не може бити проглашен свецем, јер је био сарадник оне политике која је довела до геноцида над Србима за време Другог свјетског рата. У власти НДХ на различите начине партиципирало је више од 1.000 католичких свештеника, тако да се може рећи да је Католичка црква била уз усташе у геноциду.

Ова иницијатива не води ка нормализацији односа него показује и да је Европски парламент постао мјесто на коме се могу пропагирати ставови сусротни свим стандардима и позитивним законима које вербално подржава Европска унија.

За разлику од Жељке Зовко у Хрватској постоји и друкчије расположење. Тако нпр. теолог и новинар Драго Пилсел напомиње „само непрестано настојање на разумном и утемељеном изношењу чињеница, само коректан однос и поштено образовање, само искрена молитва, само кајање, само дијалог и међусобни опрост могу нас довести до стварања претпоставке за нормално друштво“. Нажалост, Хрватска је још увијек далеко од тога што Пилсел заговара.

Сигурно да ова иницијатива не иде у томе правцу и очекујемо да реагује надлежни органи државе Србије, Министарство спољних послова и Министарство за европске интеграције. Такође треба да реагује и Српска православна црква јер ова иницијатива ствара претпоставке за оживљавање Хрватске православне цркве и води прекрштавању преосталих Срба који живе у Хрватској.

Избјегли и прогнани Срби из Хрватске осуђују ову иницијативу јер она не доприноси нормализацији односа нити ствара услове за достојанствен и безбједан повратак свих оних који су за вријеме грађанског рата 1991 до 1995. протјерани или избјегли из Хрватске.