ПОДРШКА САВЕЗА СОКОЛА СТАНОВНИШТВУ ПОД ТУЂОМ ВЛАШЋУ

Соколски покрет настао је у борби за јачање националне свести. После ослобођења наставио је своју борбу.У периоду од 1918. до 1941. Савез Сокола трудио се колико је могао да подржи становништво које се налазило под туђом влашћу. Соколска песма „Зови само зови” почињала је речима „Истра, Зара, мати немој туговати. Зови, само зови, сви ће соколови за те живот дати.” Зара је Задар који се тада налазио под италијанском влашћу. Соколска штампа писала је о приликама у Истри под влашћу Италије. У „Соколском гласнику” изашао је чланак Јанка Јазбеца „Судбина соколства у Истри”. Истицало се да су соколска друштва била пре Првог светског рата окупљена у жупи „Витезић” са седиштем у Волоском-Опатији. Соколи су у борби са удруженим италијанско-немачким политичким организацијама предњачили у свим покретима освешћивања народа у Истри. Због тога су све соколске приредбе и јавне вежбе имале значај народних манифестација. Ниједну ствар нису мрзели Италијани тако жестоко, као појаву црвених соколских кошуља. Соколи су подржавали политичко вођство у општинским изборима. После рата, када су Италијани засели Истру, кренули су у хајку против соколских представника, уз помоћ домаћих ренегата. Све су одличније соколе затворили, у колико нису успели да побегну у Југославију. Настојећи да избришу трагове сокола у Истри, справе, вежбаонице и архиве су уништили. Ипак по Јазбецу својим насиљем су учинили више у две године, за освешћивање народа, него цео национални покрет за деценију. Сви некадашњи тврдоглави “Истриани” постали су под окупацијом Италије добри Југословени. Фашисти би убили свакога који би споменуо оснивање соколских друштава. (1) У „Соколском вјеснику жупе загребачке” пренели су из сушачких „Приморских новина” : „Диљем Приморја и на истарској обали имали смо прије рата у сваком већем мјесту соколско друштво, у којему је био концентриран огроман рад око народног освешћивања и јачања нашег нацијоналног посједа. Иза рата већина се ових друштава није повратила у живот, …”. (2) Старешинство Савеза издало је 1923. проглас на све соколе у коме је упозорило на прогоне у неослобођеним крајевима. Зато је старешинство позивало сву браћу и сестре соколе у слободној домовини да мисле о народу у неослобођеним крајевима и да се свим силама посвете соколском раду и шире соколску мисао. (3)

Делегације из Истре учествовале су редовно на Свесловенским соколским слетовима у Прагу. Соколи су приредили слет у Загребу од 15 до 17. августа 1924. У Загреб је дошло 12.000 сокола из Србије, Војводине, Босне, Црне Горе, Херцеговине, Далмације, Словеније, Хрватске, Међумурја и Истре. (4)

У часопису „Соколић” објављена је песма од Ђорђа Ф. Лопчића „Материна реч”. У песми мајка говори сину : „Брат ти је Соко био и паде за народ свој. – За мајку Истру живот је дао!” (5)

Соколско друштво I у Загребу наставило је са својим „Славенским сијелима”. Друштво је било центар славенског живота у Загребу. У 1923. одржало је пољско, чехословачко и лужичко-српско вече. Одржало је 12 априла 1924. „Славенско вече” у спомен неослобођене браће у Истри. У дворани су те вечери уз соколе и пријатеље соколства били и готово сви Истрани који су боравили у Загребу. Старешина друштва др. Лазар Цар у свом говору подсетио је да је тих дана била 112 годишњица рођења будиоца народне свести у Истри бискупа Јурја Добриле. После њега иступио је песник Истре брат Р. Каталинић-Јеретов. Рецитовао је плач „Мајке Маргарете” са заробљеним сином. Следиле су песмице свом родном крају и градовима Опатији и Волоску. Кад је нараштајац Звонко Пфаф рецитовао песму „Мојој Истри”, песник се руковао са соколићем. Соколски оркестар свирао је истарске песме. Прочелник соколског музичког оделења Милан Катић инструментализовао је истарске народне песме. Песме је изводио соколски оркестар. Тиме је био закључен програм славенске вечери. После краја програма млади су играли у дворани уз свирање соколског оркестра. Друштво је планирало да настави са својим Славенским селима. (6)

Старешинство ЈСС издало је проглас : „Иза јужних медија наше државе долазе болни усклици нашега народа. Како на сјеверу и на западу, тако живи и на југу наше земље дио нашега народа под туђим јармом. Ове је наше браће и сестара до 250.000, које круто господство Грка заковало у вериге ропства. Ова наша убога раја нема никаквих правица, за њу не послују судишта, за њу нема особне слободе, за њу не вриједе начела својине. Сваки Грк узима си слободу да смије несметано прогањати наше људе из њихових домова и са њихове земље. Нашој браћи и сестрама забрањена је материња ријеч, пјевање народних пјесама је кажњив чин. Тко се признаје Србином, тога бацају у тамницу или га отјерају силом на оток смрти, од куда повратка нема. Са крвавим насиљем безбрижно и грдно уништавају Грци наш живаљ, јер се неће одрећи језика својих отаца. На сјеверу, западу и југу наше свете домовине бијесне наши непријатељи. До 8,000.000 наших душа вапи у небо и трпи страшне дане ради љубави, која их спаја с нама. Умирајући нас поздрављају. ЈСС. најодлучније диже протест проти сваком насиљу, а сада напосеб против насиља диктатора грчког народа, а у уверењу, да није братске душе, која се пуним огорчењем не би придружила овом протесту”. (7) Белокрањска соколска друштва у Чрномљу, Метлици, Градецу, Семицу, Виници и Бојанци као народне организације протестовале су против насиља Кочевара. Истакли су : „У часу када Грци прогањају нашу браћу, у часу када Талијани прогањају нашу браћу, догодило се да Кочеварји нападају учитеље, који су од њих захтјевали да поштују наш државни језик.” (8) Кочевари су били немачко етничко острво у Словенији.

За соколе Ђурђевдан није био само дан сећања и успомене, већ дан нове заклетве, да се ослободи Госпосветско поље, Приморје, Корушка, Истра, Црес, Задар, Трст, Горица, Целовец и Бељак. (9)

Нараштајски слет жупе Мостар одржан је у Дубровнику 2 и 3 јуна 1928. Слету су присуствовали чланови жупе „Војвода Хрвоје” (Сплит) и жупе „Његуш” (Цетиње). Било је око 1.000 учесника. Положен је венац пред спомен-плочом палим добровољцима. Поворка је продужила до Гундулићева споменика, где је такође положен венац. Говорио је старешина жупе, Чеда Милић и Ј. Јерас у име Југословенског Соколског Савеза. У свом говору споменуо је отргнуте соколе Задра, Истре и Горице, којима се одушевљено стало клицати. (10)

Старешина Соколског друштва у Старој Пазови др. Бранко Чипчић одржао је 1929. комеморативно предавање о Владимиру Гортану, стрељаном у Истри од фашистичке Италије. (11)

Исељеници из Истре и Кварнера, који су били под италијанском влашћу, населили су се на Бановом Брду у Београду. Соколи су на својим изложбама редовно истицали стање у Истри под италијанском влашћу. У Официрском дому у Београду новембра 1932. отворена је Соколска изложба. Изложбу је отворио краљ Александар. Одељење Поробљене Истре, Трста и Горице било је украшено далматинским народним тканинама које је послала Женска добротворна задруга у Книну с натписом : „Женска задруга у Книну поздравља Југословенске Соколе”. Приликом отварања изложбе краљу Александру приказан је дрвени модел Соколског дома Београд IV (Чукарица) израђен од брата Капошварца. Савезни просветни одбор организовао је у споразуму са управом београдске радиостанице радиопренос свечаног отварања изложбе. (12)

У „Соколском гласнику” истицали су да жупе које су тада робовале, представљене су заставама Сокола у Пули, Горици, Идрији и Воловском-Опатији. (13)

На изложбу је реаговала италијанска штампа. У чланку „Италофобске манифестације на Соколској изложби у Београду” истакнуто је да кад се уђе на изложбу види се натпис „Не заборавите Истру”. Даље се истиче да су изложене фотографије “истарских мученика” по Италијанима устрељених терориста у Италији ради њихове динамиташке активности. На карти Југославије опажала се највећа компактност соколских припадника само на италијанској граници. Заставице, завите у црно, постављене су над Горицом, Трстом, Пулом и Задром. Поједини водичи долазећи до карте тумачили су да те заставице показују да још има браће коју треба ослободити, и да је циљ сокола да припреми њихово ослобођење. (14)

Просветни одбор Соколског друштва Суботица организовао је идејну и просветну школу. Идејна школа била је организована за нове чланове сокола, а просветна за целокупно чланство, нараштај, ђаке и занатлије. У просветној школи предавано је о Истри, о соколској штампи, о првој помоћи, … . (15)

У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије јуна 1936. На Видовдан 28. јуна 1936. одржана су такмичења соколских музика, тамбурашких и певачких хорова и гуслара. По завршеном соколском Видовданском помену формирала се пред Соколским домом поворка која је на челу са представницима словенског соколства, представницима власти и соколском музиком, пошла до Ериовог трга, где је била посађена Словенска липа. Сав простор и трг Слободе били су испуњени масом сокола и грађанства, које је присуствовало симболичном свечаности полагањем земље коју су донели представници соколских јединица из свих крајева на могилу под Словенском липом. Свечаност је почела свирањем химне „Хеј Словени“. Први су пришли липи браћа из Истре, који су сасули земљу донету из тамошњих неослобођених крајева. На крају је соколски хор из Радовљице у словеначким народним ношњама певао „Хеј Словени“. (16)

У Загребу је у Соколском друштву Загреб I прослављен Дан Уједињења 1936. Том приликом соколи су организовали сађење словенских липа и откривање спомен–плоча краља Александра и председника Чехословачке Масарика. Од загребачких националних и културних друштава били су: Дечји дом Витешког краља Александра … , Добротворна задруга Српкиња, „Истра“ добротворно и просветно друштво, Обласни одбор Јадранске страже, Југославенски народни женски савез, Југословенско професорско друштво, Удружење ратних инвалида, Савез сокола, ….. . (17)

Друштво „Истра” у Новом Саду имало је своје просторије у Соколском дому у Новом Саду. (18)

Соколи су сарађивали са Савезом емигрантских удружења Истра-Трст-Горица. Соколска жупа Београд одлучила је да се 1. децембра 1938. на свечан начин обележи двадесетгодишњица ослобођења и уједињења. За ову прославу прихваћена је сугестија Савеза сокола да у њој узму учешћа престолничке ратничке, националне, културне организације и савезна управа и то у соколској поворци и на свечаној жупској седници где би представници ових организација дали своје изјаве и солидарисали се са соколским погледима. Хиљаде старих ратника, резервних официра, добровољаца, чланова Народне одбране, Јадранске страже, Кола српских сестара, Југословенског и Српског културног клуба, Савеза емигрантских удружења Истра-Трст-Горица, чланови Друштва словенска мисао, Народна свест и маса студената београдског Универзитета. Сви су били са својим заставама а студенти са транспарентима и натписима: Студенти са соколима !, Чуваћемо границе! У Савезном дому, данашњем Протоколу на Теразијама, одржан је део свечаности а настављен у Соколском дому у Тиршовој улици. Ту су представници удружења из Београда говорили о значају 1. децембра. (19)

Соколске позоришне дружине су изводиле позоришна дела са темом о страдању становништва југословенских крајева под влашћу Италије. У Старој Пазови соколи су на академији посвећеној прослави Дана Уједињења 1926. извели позоришни комад „Мртва Стража”, трагедију из живота Истрана. (20) Позоришна секција Соколског друштва Дубровник изводила је 1929. актовку „Нада Истре” од Клонимира Шкалка.(21)

Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. Бал словенских народа у просторијама Соколског друштва Београд Матица у Делиградској улици. Нарочито топло су били поздрављени чланови и чланице удружења Трст–Ријека–Горица који су извели неколико плесова из свог краја и у ношњи тамошњег живља. (22) У Почасном одбору били су др Вјекослав Милетић, министар физичког васпитања; генерал Петар Косић, командант Београда; … Роман Дрејлинг, старешина Руског соколског савеза; … др Марије Чок, председник Удружења Истрана; Коло Српских Сестара; … . (23)

У Београду је основан „Одбор за сарадњу патриотских друштава” маја 1939. У Одбор су ушли Савез Сокола Краљевине Југославије, Удружење резервних официра и ратника, Савез ратних добровољаца, Удружење старих четника, Удружење носилаца Карађорђеве звезде, Удружење носилаца ордена белог орла с мачевима, Удружење носилаца албанске споменице, Јадранска Стража, Савез емиграната из Истре, Српски културни клуб, Југословенски културни клуб, Коло Српских Сестара и Београдско женско друштво. Одбор је радио на снажењу патриотског духа најширих слојева народа. Кад је једно друштво вршило своју националну и патриотску акцију, чланови свих других удружења били су дужни да га помажу. (24)

Упркос почетку Другог светског рата 1939. Соколско друштво Београд–Матица приредило је 16. марта 1940. Свесловенско вече. На програму из Истре биле су: „Балун“ истарска игра коју су извели чланови и чланице Друштва Истра, Трст и Горица; Рецитација члана Друштва Истра, Трст и Горица; Истарске народне песме певао је дует Друштва Истра, Трст и Горица. (25) Сем свесловенских балова соколи су приређивали и мање приредбе. Соколско друштво Београд–Матица приредило је марта 1939. „Истарско вече”, да би учврстила везе сокола и чланова „Друштва Истра, Трст и Горица”. Изведен је програм и одржани говори о раду друштва. (26)

Соколски покрет настао је у борби за јачање националне свести. После ослобођења наставио је своју борбу. Соколи су у периоду између 1918-1941. подржавали становништво под туђинском влашћу. Соколска штампа је писала о страдању тог живља у свакој прилици да се не ништа не заборави. У Официрском дому у Београду новембра 1932. била је отворена Соколска изложба. Изложбу је отворио краљ Александар. Пошто је на изложби било Одељење Поробљене Истре, Трста и Горице може се речи да је краљ подржао соколе. Циљ сокола био је да се припреми ослобођење Истре, Кварнера и Горице у будућности. На свим соколским приредбама учествовао је Савез емигрантских удружења Истра-Трст-Горица. Чланови Савеза Сокола су после оснивања „Одбора за сарадњу патриотских друштава” маја 1939. између осталог били дужни да помажу акције Савеза емиграната из Истре. Сарадња је трајала до Априлског рата 1941.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :
1. Јанко Јазбец, „Судбина соколства у Истри”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1921, стр. 117, 118;
2. „Соколство у Приморју”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар-фебруар 1922, бр. 1-2, стр. 21;
3. „Соколство за угњетавана права нашега народа”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, децембар 1923, бр. 3, стр. 50;
4. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 33, 37, 38;
5. Ђорђе Ф. Лопчић, „Материна реч”, „Соколић”, Љубљана, јануар 1927, бр. 1, стр. 14;
6. „Истарско вече у Соколу I. у Загребу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1924, бр. 7, стр. 187;
7. „Против прогона браће у Грчкој”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар-фебруар 1926, бр. 1 и 2, стр. 23, 24;
8. „Протест белокрањских Сокола”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, март-април 1926, бр. 3 и 4, стр. 66;
9. А.Б. „Ђурђев дан”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, мај 1926, бр. 5, стр. 74;
10. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
11. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
12. „Њ. Вел. Краљ с Њ. Вис. Престолонаследником Петром, старешином Савеза СКЈ, отворио је Соколску изложбу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 1,2,3;
13. „Кроз дворану Соколске изложбе у Официрском дому у Београду”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 3;
14. „Још о Соколској изложби у Београду”, „Соколски гласник”, Љубљана, 9. децембра 1932, бр. 49, стр. 2;
15. М. Ч.„Рад просветног одбора“, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 јануара 1935, бр.1, стр. 5;
16. „Свечаност полагања земље на могилу под Словенском липом“, „Величанствени збор Соколства пред Соколским домом“, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 5, 7, 8;
17. „Сађење славенских липа и откривање спомен–плоча у част Витешког краља Александра I Ујединитеља и Претседника–Ослободитеља Т. Г. Масарика“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 децембар 1936, бр. 49, стр. 3, 4;
18. Јован Пауновић, „Соколство у Новом Саду (1918-2007)”, „Телесно вежбање и спорт у Србији (1857-2007)”, Београд, 2008, стр. 160;
19. „1. децембар 1938. г у Београду”, „Око соколово“, Београд, 1939, бр. 1, стр. 3-10;
20. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931”, Штампарија „Јединство” Стара Пазова, стр. 26;
21. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 90, 91;
22. „Жупски бал Словенских народа“, „Око соколово“, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр. 68;
23. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, стр. 77, „Око соколово”, Београд, Београд, 1 април 1938, бр. 4;
24. „Ратни поменик”, Београд, јуна 1939, бр. 3, стр. 1;
25. „Вести Соколског друштва Београд–Матица“, „Око соколово“, Београд, 15 мај 1940, бр. 5 и 6, стр. 102;
26. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 3;

Извор: Слободна Херцеговина