ПОКОЉ СРБА У КОЗАРЦУ 1941. ГОДИНЕ
Усташке снаге са подручја Приједора су током љетних мјесеци 1941. године, починиле страшне злочине над српским цивилним становништвом. Један такав монструозан покољ извршен је на мјесту Заједнице код Козарца. Усташе из Козарца су похватале бројне становнике из 13 околних села, те их 31. јула и 1. и 2. августа поклали и сјекирама масакрирали. Ријеч је о селима: Бабићи, Балте, Бистрица, Дера, Доњи Гаревци, Доњи Орловци, Горњи Гаревци, Јаруге, Камичани, Козарац, Ламовита, Петров Гај, Трнопоље.
Као представници усташке власти у Козарцу истицали су се: Хусеин Мујакић, Јозо Шумахер и Мехо Гламочанин, иако се на дужности општинског начелника налазио Адем Балић. Заједно са овим усташким представницима активни су и Хасан Хрустић, Мујо Бешић, Ибро Мехмедагић и Хусеин Мелкић.
Број од 172 покланих жртава означених на споменику не одговара стварном стању страдалих становника на Заједницама. Рачуна се да је овдје на звјерски начин убијено око 487 људи. Осим поименично наведених, овдје су још, не зна се стваран број, допремани из вагона са жељезничке станице Козарац, што значи да су похватани у другим мјестима и возом допремљени до козарачке жељезничке станице и даље до мјеста стратишта у пратњи усташких крволока.
Становници пострадалих села подигли су овим жртвама споменик на мјесту страдања назначивши, поред осталог, да су дана „31. јула и 1. и 2. августа 1941. године погинули жртвом руке усташких звијери, руку крвавих до лаката, до очију…“
Преузето са: srbiubih.com