Помен ђенералу Драгољубу – Дражи Михаиловићу
У цркви Ружици у Београду 17. јула 2020. године одржан је помен генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу. Портал Слободна Херцеговина преноси говор који је том приликом одржао проф. др Радмило Рончевић, родом из Гацка.
Тешко јe одабрати шта у кртаком времену рећи о једном тако изузетном човеку, који је неизмерно волео свој народ и, током једног злог времена, значајно допринео његовом опстанку, кад добар део тог народа о њему не зна истину, или, што је још горе, зна само за лажи, које ево скоро читав век о њему шире комунисти и непријатељи наше нације.
Штитио је голоруки народ
У ратним годинама физички је штитио голоруки народ од свих антисрпских идеологија и зликоваца. У поратном времену, у времену комунистичког терора у којем је сатирано све што је српско, преживели саборци и присталице Равногорског, четничког покрета били су једина одбрана Српства од обезбожења, расрбљавања и нестанка наше нације. То је био неугасли жар у пепелу који је опстао и после више деценија постепено се разбуктавао до данашњих дана. Надам се да ће прећи у велики пламен који ће дефинитивно ослободити Српство од комунизма, европејства и великих лажи и заблуда. Пламен ђенерала Михаиловића наставак јe пламена који је запалио вожд Карађорђе па и његов пламен можемо опевати Његошевим стиховима “Плам ће вјечно животворни, блистат Србљу твоје зубље, Све сјајнији и чудесни у вјекове биват дубље”. Време је потврдило истинитост ових стихова.
Најодликованији српски официр
О ђенералу Михиловићу као најодликованијем српском официру, команданту једне војске, коју је покушао устројити на традицији славне српске војске, што у оном времену и околностима није било могуће, може се говорити само с поштовањем, као о човеку високог општег и официрског образовања, високих моралних назора, који је поштовао све ратне законе и поступке.
Остарели војвода Петар Бојовић своје писмо ђенералу Михаиловићу од 10. децембра 1942. завршава речима: “У одсуству физичке снаге да узмем непосредног учешћа у остварењу овог великог дела нације, ја сам Вам, драги и велики сине српскога рода, ставио на расположење моје име и моју децу уз очински поздрав и војничку заповест: ’Напред у победу, за Краља и Отаџбину’.
Записи Светог Николаја Жичког
О ђенералу Михаиловићу као народном човеку, хуманисти, патриоти, хришћанину и праведнику најбоље сазнајемо од Светог Николаја Жичког, одосно његовог говора на помену ђенералу у Чикагу 1954. године, као и из његовог писма Винстону Черчилу 1946. године у коме моли овог србомрсца да се заузме за праведника какав је ђенерал Михаиловић. Он, поред осталог, истиче да смрт није крај човека, да су мртви праведници моћнији од живих , да су Срби песнички, епски народ, да ће генерације опевати свог трагичног јунака, који ће ући у народно предање у легенду. Слично мишљење о ђенералу Михаиловићу имао је и краљ Петар Други.
Наша деца и омладина деценијама се васпитавају на лажној историји, поготово на лажима о Другом светском рату.
Ђенерал Михаиловић и Југословенска војска у отаџбини приказивани су као четнички кољачи, издајници, колаборационисти са Немцима и усташама иако је било супротно, аустоугарски каплар, партизански маршал са својом војском већи део рата ,,пландовао” безбедно на територији под контролом усташа Анте Павелића.
Синдром наклане овце
За истину о догађајима за време тог рата неопходно је упознати и све чињенице које је изнео ђенерал Михаиловић у завршној речи у току монтираног суђења њему и његовој војсци. Није Броз са својом војском поразио ђенерал Михаиловића и његову војску. Антисрпске снаге и на Западу и на Истоку су у свему подржале Брозову антисрпску политику. Војска ђенерала Михаиловића је остала без оружја и свега потребног за рат. Морала се повлачити. У току вишемесечног повлачење из Србије и Црне Горе преко Босне до Блајбурга, са више хиљада грађана, рањеника и тифусара и у свакодневним сукобима са партизанима и усташама, често уз ваздушне нападе савезника, без муниције, хране, лекова, одеће и обуће, погинуло је, умрло или нестало десетине хиљада четника, махом младића. У исто време је на Сремском фронту погинуло такође десетине хиљада српских младића које је Броз присилно мобилисао. У току прве половине 20. века, обезглављени смо као нација и биолошки кастрирани два пута.
Под свакодневним терором, лажима и пропагандом као и због губитка најбољих у рату део српског народа задобио је нешто што ја називам ,,синдром наклане овце”. Када вук упадне међу овце и накоље неку овцу, а чобан у исто време дотрчи и потера вука, овца у страху трчи за вуком. Велики део нашег народа је, на своју несрећу и велику несрећу нашег Рода, деценијама трчао за својим вуком, за Брозом, и његовим следбеницима. Чак и сада наши властодршци, као наклана овца, трче за зликовцима који су нас бомбардовали, побили велики број људи и деце, порушили мостове, привредне објекте, гађали нас касетним бомбама и осиромашеним уранијом, а које данас називамо пријатељима и саветницима.
Покољења дјела суде
Генерације спских ратника из Првог и Другог светског рата као и храбри ратници из последњег рата, наши Прометеји наде, апостоли јада, како је туговао Милутин Бојић, имали су са чим изаћи пред Милоша. Остали нараштаји и генерације то немају. Још увек племе наше ,,сном мртвијем спава”. Срећом почели смо се будити. Надам се да ће нам вјечно животворни плам вожда Првог и вожда Трећег српског устанка помоћи да се пробудимо, да се вратимо себи, својој традицији, да упознамо нараштаје са сопственим националним бићем, са значајем гусала, са својом, у свету јединственом поезијом ( поред свих зала песма нас је одржала), коначно, да опет постанемо и Срби и браћа и људи и Немањин сој, како је то громко певао Ђура Јакшић. Ако не буде тако, ,,Покољења дјела суде”!!!
У поменутој завршној речи на суђењу, ђенерал Михаиловић не криви никога, не жали се на било шта, зна судбу и све шта га чека и то чека смирено, достојанствено, без страха, попут новомученика Вукашина из Клепаца.
За све што су урадили на славу и ползу нашег Рода и Отечества, ВЕЛИКО ХВАЛА И ВЕЧНАЈА ПАМЈАТ Ђ. ДРАГОЉУБУ МИХАИЛОВИЋУ И ЊЕГОВИМ САБОРЦИМА!!!
проф. др Радмило Рончевић
Преузето са: Слободна Херцеговина
