АКТУЕЛНО:

Поражавајући подаци о структури запослених у институцијама Федерације БиХ

У Федерацији БиХ на сцени је систематско уништавање српског народа. Срби који су се након рата вратили на подручје ФБиХ, на своја вековна огњишта, тешко могу добити посао у кантоналним институцијама или на нивоу ФБиХ.

У Федерацији БиХ на сцени је систематско уништавање српског народа. Срби који су се након рата вратили на подручје ФБиХ, на своја вековна огњишта, тешко могу добити посао у кантоналним институцијама или на нивоу ФБиХ.

Запослење за Србе у кантоналној полицији, влади и другим институцијама у пракси не постоји. Срби, како кажу саговорници „Новости“, добију једно радно место од стотину, у неком од ресора у ФБиХ.

Радна места су резервисана за Хрвате и Бошњаке зависно о којем се од десет кантона ради. Једини изузетак, ако се тако може назвати је Кантон 10 или Ливањски кантон, у којем се налазе општине Дрвар, Грахово и Гламоч, где су Срби већински народ. Ту Срби могу да добију посао у полицији или у некој другој институцији.

Горан Броћета (СНСД), српски делегат у ПБиХ, каже да се од завршетка рата спроводи план направљен у Сарајеву да се Срби систематски униште на подручју Федерације и да се кроз забрану запошљавања не дозволи њихов повратак.

– У Федерацији не желе Србе. То се види и о положају Срба у општинама Дрвар, Грахово и Гламоч, које су на маргинама ФБиХ и оне се заобилазе код капиталних инвестиција. Да РС не пружа помоћ свом народу овде, тешко би опстали – истиче Броћета.

Он каже и да је занимљиво да српска места попуњавају неки подобни Срби које предлаже Сарајево или Мостар, и који су „Срби само по потреби“.

– Није проблем за Србе само наћи посао у институцијама, већ је проблем уопште пронаћи било какав посао у ФБиХ, поготово ако сте Србин повратник – истиче Броћета.

Посланик ДНС у ПБиХ Ненад Нешић је тражио да му се у року од 30 дана доставе тачан број Срба запослених у полицији, јавној управи, установама и предузећима. И након два месеца чекања добио је одговоре само из пет кантона.

– Подаци су поражавајући о броју запослених Срба у кантонима ФБиХ и свака прича да се поштује попис становништва из 1991. пада у воду, јер су бројке неумољиве – каже Нешић.

Он је истакао да је сваки кантон у Федерацији прича за себе.

– Сама чињеница да сам за два месеца добио одговор само из пет кантона све говори – констатовао је Нешић.

Он је рекао да је у Средњобосанском кантону у јавним институцијама запослено само 10 Срба. У МУП-у је само шест одсто Срба од укупног броја запослених, а само 72 запослена радника се изјашњавају као Срби.

У Тузланском кантону, навео је Нешић, од 476 запослених у јавним институцијама, само седморо су Срби, док у МУП и полицији ради 112 Срба од 1.986 запослених.

– У Босанско-подрињском кантону запослено је 18 Срба у институцијама овог кантона, а само 21 у МУП.

Након таквих поразних података покушавају замаглити бројке па кажу да у Министарству финансија ради пет одсто Срба у односу на укупан број запослених. Када мало боље погледате, видите да је то само један човек – истакао је Нешић.

Нешић је констатовао да је јасно зашто нема Срба у Федерацији.

– Да би негде човек могао да живи, мора да ради, има право на свој језик и писмо и да буде конститутиван, што Срби још нису у три кантона – подсетио је Нешић.

Статистичка грешка

Према резултатима пописа из 2013. године, Федерација БиХ је етнички очишћена од Срба, који у том ентитету чине свега 2,55 одсто. Од 600.000 пре рата, сада их у ФБиХ има 56.550.

Срби тако, у том ентитету чине свега 2,55 одсто становништва, а тај проценат се у стручним круговима често назива и „статистичка грешка“.

Преузето са: ИН4С

Нема коментара

Напишите коментар