Посланик Линта примио у Скупштини Србије чланове удружења Јањана и Змијањаца

Народни посланик и члан Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта 9. јуна 2025. састао се са представницима Завичајног удружења Јањана из Футога и Удружења грађана Змијање из Каћа.

Присуствовали су Зоран Црепуља, Васкрсија Малиновић, Душан Блажић, Мирко Јокић, Милован Клисарић, Миленко Миловац, Стојан Полетановић, Ђорђе Пантелић, Вукашин Плавшић, Драшко Лакић, Душан Дикић.

Миодраг Линта је рекао да му је велико задовољство што већ годинама успјешно сарађује са ова два Удружења која су веома активна и реализују бројне активности са циљем очувања обичаја и традиције како у Србији, тако и у завичају.

Он се као посланик залаже за оснивање Канцеларије за Србе у региону, која би имала двије правне службе — једну за БиХ и једну за Хрватску. И која би сваке године помагала конкретне пројекте прије свега сународницима који живе у Федерацији БиХ и Хрватској и другим државама региона како би рјешавали проблеме инфраструктуре и путева, велики број села нема ни струју, питање амбуланти, продавница, мобилне мреже.

– Наравно, свјесни смо да значајан број људи који је прогнан из тих крајева се неће вратити, али је суштина да очувамо те крајеве, да људи обнове своје куће, цркве, манастире, да чувају своју земљу. Поред тога та канцеларија би имала задатак да подноси годишњи извјештај о стању људских права нашег народа у Федерацији БиХ и Хрватској, али и на другим подручјима региона.

– Без државне институције, та борба је далеко тежа. Хвала вама као удружењима што помажете ваше крајеве и чините то из љубави и можете бити примјер свим другим удружењима – поручио је Линта.

Предсједник ЗУ Јањана Зоран Црепуља наводи да је њихово удружење основано 2009. године са намјером оснивача Милана Марјанца да се помогне дјеци палих бораца и породица слабијег имовинског стања у школовању.

– Великим дијелом је заслужан што се та намјера максимално испоштовала, и успјели смо многим породицама да помогнемо, како у Јању, тако и у Војводини. Имали смо среће што су Шипово и Мркоњић Град, Дејтонским споразумом враћени у Републику Српску, па се наш народ брзо вратио и обновио своје домове. У посљедње вријеме имамо много активности, али нам је приоритетни циљ да омладину из Војводине активирамо да долазе у Јањ, да знају гдје су им коријени, да се упознају са културом и значајним сегментима тог краја.

Црепуља каже да у Јањ одлазе на Вишебој, а ускоро их очекује и Сабор у Глоговцу који редовно и масовно посјећују. У септембру организују Вишебој у Футогу. Одличну сарадњу имају и са републичким, покрајинским и градским институцијама, као и са редакцијом Српског кола која свакодневно прати њихове активности.

Представник Удружења грађана Змијање Ђорђе Пантелић, напоменуо је да се предсједник Удружења Слободан Митровић извињава што не присуствује јер је заузет око радова око Манастира Соколово.

Удружење је основано 2006. године првествено са циљем да обнове Цркву Успења Пресвете Богородице у Доњем Соколову, општина Кључ у Федерацији БиХ, која је била током рата девастирана.

– У рекордном року смо је обновили, па су се пројекти низали даље, нисмо на томе стали. Обновили смо артсеки бунар, који је направљен још за вријеме Краљевине у засеоку Плавшићи, па око 30 километара приступних путева селима, мост смо направили на ријеци Козици који је омогућио да становништво које се вратило има путну комуникацију према Санском Мосту. Помагали смо и школе у завичају, а једну и на Косову и Метохији која носи назив Петар Кочић, и управо због њега који је симбол Змијања, помогли смо и ту школу у Јарињу.

Приликом претходне посјете Скупштини, када су дошли такође на позив Миодрага Линте, а присутан је био и владике бихаћко-петровачки Сергије обратили су му се за помоћ и од њега затражили да црква у Соколову добије статус манастира.

– Жеља нам се након неколико година и остварила. Уз помоћ владике и локалног становништва направили смо конак, стигла је и игуманија и оживљавамо тај дио. Сада правимо још један конак, односно адаптирамо школу која је руинирана, која би такође била конак. Сви који желе да обиђу родни крај, да обиђу манастир имаће мјесто гдје могу да преспавају и бораве. Нажалост, струје нема, путна комуникација је изграђена само поред Сане због туризма, по селима се ништа не ради.

Змијањци су организовали многе културне догађаје, ликовна сабрања, а посебно су поносни што су уз помоћ Града Новог Сада, али прије свега њиховим ангажовањем направили етно кућу у Каћу, која има и музејску поставку.

Пантелић је такође апеловао да се направи једно заједничко саопштење у вези са одлуком СО Кључ која је дискриминишућа према православном народу.

– Увели су казне ако се не покоси имање, а ми немамо ни пут до неких дијелова. Немамо струју да би људи могли да буду тамо јер то крчење и косидба захтијевају неко вријеме. Тражимо да се одлука не односи на те крајеве који нису настањени.

Веома важна карика у ЗУ Јањана потпредсједник Душан Блажић, који је од самог оснивања у удружењу поздравио је све присутне и захвалио се на позиву.

Змијањац Драшко Лакић захвалио се Линти на позиву и на дугогодишњем пријатељству и поручио да ће они све учинити што је у њиховој моћи око обнове завичаја и укључивања младих у све иницијативе и активности како би се што више укључили у очување културе и традиције Змијања.

Душан Дикић поручује да њихово Удружење грађана Змијање подржава тежње Миодрага Линта да се донене Резолуција о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској.

– Нажалост, ми можемо чути да су Срби геноцидан народ. Муслимани су имали могућности да се много више врате у своје крајеве, него ми. Не узвраћајући реципрочно нама, ми обнављамо џамије, а са друге стране не дају у наша села ни струја да се уведе.

Мирко Јокић најстарији члан Удружења Јањана и поручио је да ово удружење нема своје просторије. Сада састанке организују у просторијама Мјесне заједнице Футог, јер је Зоран Црепљуа предсједник МЗ.

– Данас-сутра нећемо имати гдје да се састајемо. Вољели бисмо када бисмо добили плац од Града и ми бисмо направили јањску кућу, како би оставили нешто иза себе.

На тај проблем је указао и Милован Клисурић и додао да би то била круна њихов рада и нешто што би оставили младим нараштајима који би се у међувремену укључили у рад.