Веселили се Славонци на 12. Бучкој вечери у Београду

У Београду у ресторану Чарапићев брест 7. јуна одржано је традиционално 12. Бучко вече. Као и претходних година организатор Ранко Продановић оправдао је очекивања својих рођака, пријатеља и земљака, па су сви кућама отишли срећни и весели.

Цијеле године чекају овај дан сусрета, разговора, евоцирања успомена, игре и пјесме на којем се окупило њих око 150.

Некада су у свом селу традиционално прослављали Спасовдан, сада нису у могућности да се окупе у вољеној Славонији, али се зато сабиру у Београду.

Село Бучје, које се налази на путу од Пакраца ка Пожеги данас припада општини Пакрац. У току турске владавине Славонијом у XVI и XVII вијеку, Бучје и околна села била су попришта интензивних миграција ка подручју сјеверне Хрватске, али и сталних досељавања нових православних становника из јужних крајева под Турцима.

До Другог свјетског рата у Бучју је постојала стара Црква Вазнесења Господњег, која је саграђена на мјесту старије цркве 1762. године и у почетку је била посвећена Светом Николи. Храм је обновљен 1895. године и 1926. године. Према описима савременика радило се о цркви вриједне архитектуре и значајном локалном православном саборишту.

Нажалост, као и већина цркава по Славонији, али и Крајини срушена је на Светог Саву 1942. године и том приликом је срушен и парохијски дом, и од тада није обнављана. Након Другог свјетског рата власти су на црквишту поставиле крст и плочу с натписом да је ту некада постојала православна црква, гдје се и данас одржава литургија за Спасовдан.

Ове године Бучјани подижу темељ цркве, а Удружење Бучјана, односно Ранко Продановић, организоваће хуманитарно вече у септембру како би се прикупила средства за обнову цркве.

Нацрт нове цркве

По ријечима Продановића, главни организатор обнове је Ненад Ковачић из Главице и Српска православна црква из Пакраца.

Бучје је некада било административни центар источног дијела Пакраца са школом, задругом, трговинама, предузећима и домом здравља. Данас, као и осталих десетак пакрачких села, нема више ништа јер практично ниједан објекат јавне намјене није остао читав.

Али за друштво које се окупило у Чарапићевом бресту, Бучје је увијек у срцу, ма гдје год се налазили. И та љубав их сваке године окупља у Београду, почетком јуна на заједничком саборовању.