ПОТРЕС УПОЗОРАВА НА ОПРЕЗ: Хоће ли Хрватска заиста направити одлагалиште радиоактивног отпада на трусној Банији?

Мучни призори разрушене Петриње и околних банијских мјеста обишли су свијет. Мјеста која су прије потреса још од рата била потпуно занемарена сада су разорена, а у ситуацији у којој се нитко ових дана не може добро осјећати, отворила се још једна – за многе – болна тема.

Хоће ли Хрватска заиста направити одлагалиште радиоактивног отпада на трусном подручју, како је планирано, питање је које ће, барем засад, остати неодговорено.

Као земља чланица Еуропске Уније, Хрватска има обвезу успоставити Национални програм за збрињавање радиоактивног отпада (РАО) и истрошеног нуклеарног горива (ИНГ). Осим тога, Хрватска има обвезу збринути половицу РАО-а и ИНГ-а из Нуклеарне електране Кршко у Словенији, за што има врло кратак рок – и ту долазимо до проблема.

Владина планирана локација за складиштење радиоактивног отпада је бивша војарна Черкезовац у Опћини Двор, у непосредној близини границе с Босном и Херцеговином. Управо због те локације годинама су бијесни многи грађани Хрватске те Босне и Херцеговине.

Стратешку студију за национални програм проведбе стратегије збрињавања радиоактивног отпада, искориштених извора и истрошеног нуклеарног горива објавила је у сијечњу 2016. године твртка Еконерг овлаштена од стране владе. Водитељ израде студије је Владимир Јелавић, Еконергов директор Одјела за заштиту околиша и одрживи развој који је од 2004. до 2005. радио у Словенији као представник Хрватске електропривреде у двочланој управи Нуклеарне електране Кршко. Ваља нагласити да је Јелавић такођер био потписник спорне студије о утјецају на околиш творнице камене вуне Роцкwоол у Пићану у Истри. Грађани су просвједовали позивајући се на исте конвенције и права зајамчена законом као што то сада грађани чине с Черкезовцем. Тракавица око творнице вуне трајала је 11 година, а Опћина Пићан на крају је одустала од најављене тужбе. Сања Франкола Јадрејчић, активистица удруге „Наша земља“ која је непрестано просвједовала због утјецаја творнице на околиш и здравље људи казала је 2016. године за Глобус како су се нагодби противили, али да је опћину тако савјетовао одвјетнички уред.

У Стратешкој пак студији за Черкезовац је, између осталог, анализирана потенцијална опасност од потреса за планирано складиште радиоактивног отпада.

Черкезовац налази се на јужним обронцима Трговске горе, југозападно од града Двора на удаљености од 5,8 километара зрачне линије. Најближе веће насеље је Нови Град, некадашњи Босански Нови, у Босни и Херцеговини, удаљен 4,3 километра зрачне линије. Оближњи већи градови на удаљености зрачном линијом су Хрватска Костајница (27 км), Глина (40 км), Петриња (48 км) и Сисак (50 км) – градови који су овог тједна погођени разорним потресом, иза којег је слиједило још двјестотињак слабијих потреса (само тијеком јучерашњег дана њих осамдесетак).

Љествице за одређивање макросеизмичког интензитета најчешће имају 12 ступњева, а сваки ступањ описује типичне учинке потреса те јачине. Примјерице, први ступањ јакости потреса су незамјетљиви потреси које биљеже само сеизмографи, док је дванаести ступањ велика катастрофа. Најчешће љествице у употреби су МЦС (једноставна), МСК (сложена) те ЕМС (врло сложена, детаљна).

У наведеној Стратешкој студији твртке Еконерг, коју Јелавић потписује, за анализу досад познатих потреса у овом епицентралном подручју кориштена је МЦС љествица. Дакле, једноставна љествица. Анализирано је шест значајнијих потреса у посљедњих стотињак година. Потреси су били највише магнитуде 4,7, а само у потресу из 1909. магнитуда је износила 6 према Рицхтеру. У том документу се тврди како према студији Геофизичког одсјека Природословно математичког факултета у Загребу из 2014. године нити један од наведених потреса у овом епицентралном подручју не би узроковао штете на локацији Черкезовац складиштењем радиоактивног отпада.

Занимљиво је како студија ПМФ-а из 2014. назива “Процјена сеизмичког хазарда за шире подручје Зринске горе” на коју се Јелавић позива није јавно доступна чиме се крше законски зајамчена права на информације. На web страници Фонда за финанцирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошенога нуклеарног горива Нуклеарне електране Кршко доступан је тек сажетак прелиминарне студије односно ПоwерПоинт презентација на 11 страница коју потписује Маријан Херак, један од аутора студије из 2014. године.

Херак у закључку тог „сажетка“ наводи како се ради о објекту за који потреси играју јаку улогу у његовој сигурности. Истиче како ће бити “потребно пратити регионалну и локалну сеизмичност, а како у близини нема сеизмолошких постаја то није могуће направити на потребној разини прецизности”. Такођер, пише како у студији није у обзир узет сеизмогени потенцијал расједа на том подручју па се поставља питање зашто Јелавић тако важне информације није истакнуо у Стратешкој студији него је написао како се, закључно, “референтна локација Черкезовац налази у слабије сеизмичком подручју гдје на потресну опасност више утјечу потреси из регионалних и локалних епицентралних подручја”. У међувремену, од ових Херакових опажања, постављена је сеизмографска постаја на локацији Черкезовац и она је укључена у националну мрежу с циљем да се резултати прелиминарних мјерења и очитања искористите за израду сеизмотектонске студије и детаљнијих анализа потресне опасности.

Рецентни потреси у Петрињи и околици могли би дати другачију слику, супротну од до сад анализираних предвиђања. Према подацима Сеизмолошке службе при геофизичком одсјеку ПМФ-а 28. просинца у 06 сати и 28 минута догодио се јак потрес с епицентром код Петриње који је претходио разорном потресу 29. просинца у 12 сати и 19 минута, магнитуде 6,2 према Рицхтеру те интензитета у епицентру ВИИИ-ИX ступњева ЕМС љествице. Развидно је да се ради о потресу за двије магнитуде јачим од анализираних потреса из Стратешке студије.

Надаље, у Стратешкој студији Јелавић наводи како “за рецентни структурни склоп Трговске горе нема пуно публицираних података нити су на том подручју извођени специјалистички радови из подручја структурне геологије”. Уз то, казује како на “падинама овог типа рељефа доминантан утјецај имају падински процеси спирања, јаружења, осипања и урушавања”.

“Без обзира на то што су падине ужег подручја локације Черкезовац сврстане у категорију углавном непогодних падина, због малих нагиба, не очекује се развој значајнијих падинских процеса који би могли угрозити физички интегритет постојећих и планираних грађевина”, пише Јелавић. Додатно, наводи како присутни пукотински сустави и варијабилност нагиба слојева указују на тектонску поремећеност наслага, но ни у томе у Еконергу очигледно не виде проблем.

Један од грађана Хрватске Костајнице који се већ годинама оштро противи складиштењу радиоактивног отпада на трусном тлу је Даниел Павлић. Његова удруга КАОС – Костајничка алтернативна сцена упозоравала је да на спорној локацији постоје јаки хоризонтални и вертикални расједи. Упозоравали су посљедњих година и путем удруге Еколошка културна сцена.

„Писали смо Агенцији за збрињавање отпада, разним министарствима, но одговори су изостајали или су били у форми да се све то стручно проводи. Један од посљедњих обраћања је био Свјетској агенцији за нуклеарну сигурност у Бечу, која нам је написала да се за све детаљне информације обратимо Агенцији која дословно ради по своме и жели на силу ставити тај отпад на Банију. Чак смо заједно са стручњацима из БИХ провели студију у којој се, између осталог, спомиње могућност потреса. Студију је припремао професор Рударског факултета из Сарајева Един Делић, који нам је био ослонац и адут струке“, истиче Павлић за наш портал.

Агенција је, каже, више пута на Банију долазила правити разне јавне трибине, но „то је било све по њиховом сценарију“.

„Становништво је имало јасан став да не жели отпад, но Агенција је то само забиљежила и то је остало као мртво слово на папиру. Касније је Агенција нудила опћини и школи организације излета, набавку рачуналне опреме, што је по нама нека врста ‘поткупљивања’. Чему на тај начин подилазити локалном становништву ако је већ тај отпад добар и сигуран, како се представља?“, пита се Павлић, но, није изгледно да ће ваљани одговор икад добити.

Наш суговорник тврди како се влада упорно оглушује на Архушку конвенцију (Конвенција о приступу информацијама, судјеловању јавности у одлучивању и приступу правосуђу у питањима околиша оп.а.).

„И становништво мора судјеловати и одлучивати. Када се становништво одлучило против, они су се ‘спрдали’ с локалним становништвом тумачећи ту одлуку као Нотинмyбацкyард ефект. Чак смо нашли да су у једној студији описали како овдје живи пуно необразованог становништва“, огорчен је Павлић.

Додаје како влада игнорира и Конвенцију о процјени утјецаја на околиш преко државних граница (ЕСПО). Логично је овом хрватском држављанину, с обзиром на близину границе с БИХ, да су у стратешке планове требали укључити и сусједну државу. Но, то се није догодило. У травњу ове године, преноси портал Новости, министар вањске трговине БиХ Сташа Кошарац сазвао је хитни састанак и казао да ће БиХ покренути међународни арбитражни спор уколико ће Хрватска инзистирати да одлагалиште за радиоактивни и нуклеарни отпад буде на Трговској гори.

Из твртке Еконерг 2016. године врло штуро су у службеном документу навели како се „Република Хрватска у овом поступку у свему придржава релевантних међународних конвенција као што су ЕСПО конвенција односно одговарајући Протокол о стратешкој процјени околиша у вези с том конвенцијом, Аархушка конвенција и сл. Исто тако Република Хрватска поступа у складу с ЕУ регулативом која је у потпуности пренесена у законодавство Републике Хрватске.”

И градоначелник Петриње Даринко Думбовић, којег ових дана гледамо на телевизијским екранима у свим информативним емисијама, годинама се противи складиштењу отпада на Черкезовцу. Упозоравао је и како одлагалиште отвара бројне дипломатске проблеме са сусједном БИХ. Тада му је Јелавић одговорио како је “у вези с тим Република Хрватска обавила упознавање с пројектом представнике Босне и Херцеговине сукладно наведеним конвенцијама и Протоколу“ те закључио како „не постоје у вези с тим никакви дипломатски проблеми с Босном и Херцеговином”. Но, данас видимо да то баш и није случај.

Думбовић је такођер констатирао, говорећи о здрављу људи, како “локација Трговске горе није адекватна јер се у непосредној близини налазе урбана подручја, односно градови и опћине зрачне линије и до два километра“.

„Трговска гора је трусно и несигурно подручје за које постоје докази о великој могућности од природних непогода као што су потреси и помицање тла“, објашњавао је градоначелник Петриње.

Јелавићев одговор је, имајући у виду све горе наведено, готово надреалан: “Када се говори о складишту или одлагалишту удаљеност од два километра се не може третирати као ‘непосредна близина’ него као шире локално подручја. Непосредна близина би било подручје на удаљености од неколико десетака или максимално неколико стотина метара, међутим и у том подручју не може се говорити о неком мјерљивом утјецају на здравље. Детаљна аргументација ће бити дио Студије о утјецају захвата на околиш која ће укључити све аспекте утјецаја па и потенцијални утјецај на здравље. С геолошког и сеизмолошког гледишта Трговска гора је врло квалитетна локација. Геолошке структуре које тамо постоје не могу генерирати озбиљан потрес, а утјецај потреса из удаљених епицентралних подручја је лако компензирати одговарајућим пројектним рјешењима.”

Што се на Черкезовцу тренутно догађа, у којој је фази план изградње одлагалишта – тврди Павлић – нитко не зна.

“Ми смо као удруга тражили службеним дописом да нам се бивша војарна Черкезовац да на кориштење за развој континенталног туризма, кампова, производњу здраве хране, за ликовне колоније како то раде све развијене државе попут Њемачке, Италије, Норвешке, Данске… Но, Министарство државне имовине нам уопће није ни одговорило на допис. У Черкезовац не можете ни ‘присмрдити’ јер тамо је стража, а околица може бити и минирана, то нитко не зна. Што је тамо и у којој фази, немамо појма“, казао је.

Упитали смо га нада ли се да ће влада након разорних потреса у Петрињи и околици одустати од плана складиштења радиоактивног отпада на трусном тлу.

„Заиста би сватко нормалан одустао, но схваћам да је пуно новаца уложено у припреме и тешко да сад могу одустати јер требају оправдати финанције. Све се врти око лове, а за људе – кога брига. Тко зна, свашта се у овој години десило, па можда и схвате да је тамо немогуће одлагати опасне отпаде, поготово радиоактивне. Ова бразда је као буре барута. Ваљда су то схватили из ових немилих догађања“, закључио је.

Извор: lupiga.com
Нема коментара

Напишите коментар