Позив за учешће на Међународном научном скупу ’30 година по нестанку Републике Српске Крајине‘
Ове, 2025. године навршиће се тридесет година од агресије Републике Хрватске на Републику Српску Крајину и масовног протеривања српског становништва са тог простора. Сматрамо да је тридесет година јасна историјска дистанца, са које се може потпуно слободно и утемељено говорити и писати о Крајини. Управо зато желимо да обележимо три деценије од слома најзападније српске републике, али и да проговоримо о свему ономе што је обележило њено постојање. Исто тако, не желимо да препуштамо хрватској страни – историографији и литератури – да они буду тумачи српске историје на простору Крајине, да оправдавају своја „државна“ права, агресију и релативизују српске жртве.
Борба за најзападнију српску државу завршила се неуспехом. Република Српска Крајина, проглашена на Светог Николу 1991. године, остала је непризната чак и од Републике Србије. После престанка ратних дејстава почетком јануара 1992. године, на простор Крајине стигле су Заштитне снаге Уједињених нација, после чега је дошло до повлачења Југословенске народне армије и демобилизације локалних оружаних формација. У наредном периоду, Хрватска је са једне стране војно јачала, а са друге користила сваку прилику да војним акцијама нагриза територију Крајине и то све у међувременима мировних разговора и преговора у организацији такозване међународне заједнице. Са друге стране, рат на простору Босне и Херцеговине одвојио је највећи део Крајине од Савезне Републике Југославије, која је била војни гарант њене безбедности. Штавише, тадашњи београдски режим чинио је све да Крајину изнутра ослаби, потенцирајући личне и политичке сукобе међу главним актерима на политичкој сцени крајишке државе. Осим тога, шаљући припаднике Државне безбедности, застарелу опрему и наоружање, али и ротирајући старешине, слабио је војну моћ Крајине. Све то је довело до пораза Републике Српске Крајине почетком августа 1995. године.
Више стотина хиљада Срба отишло је у изгнанство, а поједини који су остали у својим, махом сеоским домовима били су убијани у наредним данима и недељама од стране хрватских снага. Лична и друштвена имовина препуштена је пљачки и уништењу.
Наравно, рат деведесетих година 20. века био је само финале хрватске државне тенденције да прогна српско становништво са територије где је и средином тог века била хрватска држава – била она Бановина Хрватска, Независна Држава Хрватска или Народна/Социјалистичка Република Хрватска. У току Другог светског рата Срби су на тим просторима били изложени покољима, покрштавању и протеривању. У времену мира у социјалистичкој Југославији према њима је, посебно од краја 1960-тих, заузет посебан дискриминаторски однос, видљив у републичким институцијама или другим установама СР Хрватске. Победом Хрватске демократске заједнице на првим вишестраначким изборима 1990. године, антисрпски пројекат је могао да се оствари у пуној мери. То је био увод у реакцију и изнуђени отпор српског становништва и стварање српских аутономних области, из којих се децембра 1991. године родила Република Српска Крајина.
Овим путем вас позивамо да узмете учешће у међународном научном скупу поводом 30 година од нестанка Републике Српске Крајине, а којег организују три респективне институције: Документационо-информативни центар „Веритас“, Музеј жртава геноцида и Институт за савремену историју.
Скуп ће бити одржан у првој недељи јула 2025. године, највероватније 4. јула.
Скуп ће се одржати на једној од локација у Београду (Медија центар „Одбрана“ или Институт за савремену историју). Трајање ће бити, у зависности од броја учесника, један или два дана.
Пријаве до 30. априла 2025. слати на и-мејл: bojands1@gmail.com
Пријава за учешће треба да садржи: наслов излагања, кратки резиме (до 500 речи) и кратку информацију о излагачу. Излагања могу бити на енглеском и свим језицима постјугословенских држава. Програмски одбор научног скупа донеће одлуку о прихватању пријава до 15. маја 2025. године.
Планирано је издавање зборника радова са научног скупа.
У прилогу је списак тема за радове који би били представљени на скупу.
Напомињемо, да се неће разматрати период крајишке историје пре 1945, већ ће се скуп тематски фокусирати на положај и живот Срба у СР Хрватској до 1990. године, период деведесетих година – време постојања Републике Српске Крајине, поратни и актуелни положај Срба у Хрватској.
За додатне информације академске природе писати на исти и-мејл академском координатору научног скупа др Бојану Димитријевићу.
Организатори:
Документационо-информативни центар „Веритас“,
Музеј жртава геноцида и
Институт за савремену историју.
Предложене теме за радове на научном скупу:
– Уставноправни, друштвени, економски и политички положај Срба у СР Хрватској, посебно на простору будуће Републике Српске Крајине од 1945. до 1990. године. Положај и улога ЈНА у гарнизонима на истој или суседним територијама.
– Увођење вишестраначког система, активности српских политичких представника, политичко (само)организовање, погоршавање политичких прилика са доласком власти Хрватске демократске заједнице, отпор новој политици, стварање српских аутономија, изгон Срба из градова.
– Војно (само)организовање, ратни догађаји на простору РСК у току 1991. и до примирја јануара 1992. године. Стварање војно-милицијске организације Срба на том простору, први сукоби, ЈНА и њене активности на том простору. Пад дела западно-славонских општина у децембру 1991. године.
– Државноправни статус РСК, повезивање општина и стварање јединствене целине. Однос власти у Београду (републичких, савезних) према РСК. Став Слободана Милошевића, српског руководства и политичког руководства Срба у БиХ.
– Долазак снага УН на простор РСК на основу Венсовог плана и успостава Заштићених зона УН (УНПА) зона. Однос међународне заједнице према српско-хрватском сукобу у Крајини и њеним представницима.
– Трансформација српских снага ТО, Милиције и делова ЈНА у Посебне јединице милиције током 1992. године, борбене активности у операцији „Коридор 92“, стварање Српске војске Крајине, проблем паравојних снага.
– Република Српска Крајина на међународном плану и однос међународног фактора према њеном постојању. Питање статуса РСК кроз резолуције Савета безбедности УН-а, цивилне међународне организације на подручју РСК (Црвени крст, УНХЦР, Доктори без граница, итд).
– Упади хрватских снага на рубове РСК 1992-1993. године, познати по местима где су се догодили (Миљевачки плато, Масленица, Медачки џеп) и њихов утицај на међународни положај РСК, на односе према властима у Загребу и Београду, као и на питање нарушене одбране.
– Реализација и последице различитих споразума: Даруварски, Ердутско-загребачки, Економски, План З-4, Ердутски.
– Државна и политичка организација САО и РС Крајине: владе, министарства, политичке странке, локална самоуправа.
– Живот у РСК 1991-1995. године: економија, привреда, просвета, култура, спорт, медији, свакодневни живот и тешкоће, саобраћајне и друге везе са Србијом и Републиком Српском.
– Ангажовање органа РСК и СВК на простору Аутономне Покрајине/Републике Западне Босне (Фикрета Абдића), операција Паук, ангажовање политичких фактора и Ресора ДБ Србије и РСК у овој акцији, однос са снагама 5. корпуса Армије РБиХ, проблем шверца и нелегалне трговине на подручју ка целој Цазинској крајини.
– Напад хрватских снага на подручје западне Славоније 1-3. маја 1995. године (у Хрватској познат као „Бљесак“): догађаји који су претходили нападу/агресији, ситуација у Западној Славонији, снаге 18. корпуса СВК, борбене операције, повлачење становништва и војске преко Саве, ћутање и немешање СР Југославије и Републике Српске.
– Период мај-јул 1995. године: погоршавање војног положаја РСК хрватском офанзивом на Динари и падом Грахова и Гламоча, дипломатски преговори у Женеви и Београду, војна парада у Слуњу, Туђманове инструкције на Брионима, посета генерала Младића РСК, атмосфера у Крајини пред хрватску агресију, мобилизација, концентрација и припрема снага Хрватске војске за напад.
– Хрватска агресија на Републику Српску Крајину 4-8. августа 1995. године: борбена дејства по данима односно по регионалним целинама – корпусима, детаљи агресије са хрватске стране, напад снага Армије РБиХ, колапс Абдићеве Западне Босне, повлачење и распад снага СВК, предаја корпуса на Кордуну.
– Повлачење српског народа са територије РСК: питање наредбе за евакуацију, правци повлачења, тегобе и жртве у току повлачења ка Републици Српској и Србији, напади хрватских снага на колоне избеглица, прихват у РС и Србији и примери понашања према избеглицама, судбина групације која одлази ауто-путем ка Србији.
– Активности Хрватске војске 4-8. августа 1995. године: борбена дејства по данима односно по регионалним целинама – зборним подручјима и професионалним бригадама, улазак у Книн, однос према преосталом људству УН-а и цивилном становништву, пљачка и злочини над преосталим Србима.
– Узроци пада Републике Српске Крајине: исцрпљеност ратом, проблеми војне попуне јединица СВК, промене мандата снага УН-а, промена односа великих сила према Крајини, изостанак помоћи из Републике Српске и СР Југославије.
– Последице – људски губици, погинули и нестали Срби са подручја РСК односно ширег подручја Хрватске, војни губици, заробљени војници и цивили, избеглице по доласку у Србију, данашњи статистички подаци о несталима и преосталим Србима у Хрватској.
– Такозвана „мирна реинтеграција“ Источне Славоније, Барање и Западног Срема у државни поредак Хрватске 1996-1998: стање на овом простору у току агресије на већи део РСК августа 1995. године, покушаји консолидације преосталих снага СВК на овом простору, понашање и активности администрације и снага УНТАЕС-а у овој области до доласка хрватских власти, повлачење војних ефектива СВК у Србију, проблематика српског становништва – државног откупа имовине на овом простору после реинтеграције у Републику Хрватску.
– Препреке хрватске државе за повратак Срба у своје домове и имања: дискриминаторни прописи, одузимање станарских права, запоседање имовине Срба, проблеми очувања статуса имовине, напади на повратнике, хапшења повратника по јавним и тајним оптужницама, питање држављанства, питање радног стажа за време трајања рата, инвалиднина.
– Процесуирање ратних злочина: случајеви који су били пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију – Хашки трибунал, пред другим иностраним судовима; процеси који су били вођени или се воде у Хрватској против војних и цивилних лица из Крајине, питање накнаде штете за изгубљене животе и имовину.
– Однос историографије и публицистике према Републици Српској Крајини о Републици Српској Крајини: библиографије радова и монографија, трендови на српској и хрватској страни при проучавању ове теме, присутност ове теме у универзитетским – школским радовима, стање и доступност архивске грађе у Хрватској, Републици Српској, Србији и у Хашком трибуналу.
Преузето са: Банија онлајн
