Представљамо вуковарске матуранте у настави на српском језику и писму

Овогодишњи матуранти су претпрошле недеље прославили последњи дан наставе, а већ од прошле почеле су одбране завршних радова и испити из државне матуре. Након тога доћи ће и уписи на факултете за оне који настављају даље са школовањем. За оне који не настављају школовање већ је почела потрага за послом и сналажење у „свету одраслих“.

У пет средњих школа на истоку Хрватске у којима се настава одвија и на српском језику и ћириличном писму има ове године нешто више од 100 матураната. Неки од њих написали су за наш портал кратке текстове о томе како се осећају сада када је настава завршила, како то изгледа бити данас матурант, колико им је тешко у време пандемије коронавируса те како планирају своју будућност.

„Оставио сам део себе у Гимназији“

Урош Антић, Гимназија Вуковар, природно-математички смер

Ми скоро да и не знамо како је то бити матурант. Рачунајући да је почетак читавог овог хаоса био још штрајк професора који нас је задесио почетком трећег разреда, а био је тек увертира за све о чему нисмо могли ни сањати у најгорем кошмару, практично половина нашег средњошколског школовања је сведена на минимум, готово занемариви део свега онога што су претходне генерације имале.

Без обзира на период од кад се корона у све упетљала, моју гимназију ћу увек памтити, пре свега због људи, како ученика тако и појединих професора. Као ученик мањинске наставе, добијете тај посебан, заокружени осећај породице. Велики број професора заједно са осталим радницима школе пружили су ми изузетну прилику за учење, стицање широког поља знања и развијање и као ученика и као младог човека због чега у њима видим и одређену родитељску улогу. Наравно ту је и други део те породице, сви пријатељи из генерације уз које сам стасао и који су ме дефинитивно подједнако обликовали, били вршњачка подршка у свему што је младима важно и пресудно. Ту блискост је препознала и једна професорица која је мој мали разред од нас пет математичара, једном приликом прозвала мамом и синчићима што је у зборници остао симбол нашег одељења.

Оставио сам део себе у тој жутој згради кроз безброј пројеката, интервјуа, такмичења, представа и дивних разговора представљао је с поносом у Хрватској, Србији, али и са друге стране Европске уније, у далеком Амстердаму и Берлину. Срећан сам јер ме неће памтити само ходници, него и људи који остају тамо за следеће генерације. Тренутно се фокусирам на факултет и како ствари стоје, смеше ми се студентски дани у Новом Саду. Као активна млада особа, волонтер и активиста, моја прича са Вуковаром овде не стаје и сигуран сам да где год ме пут однесе у будућности, да ћу се враћати и урадити за своју заједницу још много тога.

„Наш разред је био мала породица“

Јелена Ковачевић, Средња струковна школа „Марко Бабић“, туристичко-хотелијерски комерцијалиста

Искрено, заиста је олакшавајуће знати да немам више обавеза везаних за школу. Највећа доза стреса је долазила управо због ње и то ми ни мало неће недостајати. Оно што ће ми недостајати јесте дружење и прављење разних смицалица. Било је лепих и ружних момената, али сматрам да ове лоше нема смисла памтити и враћати им се. Били смо као мала породица и једни у другима смо имали подршку и пријатеља и то је нешто што ће нам остати за цео живот. Бити матурант у 2021. години је много напорно и захтевно.

Како бисмо остварили неки циљ и већи успех морамо дати све од себе и потрудити се. Већ смо сви упознати са тиме да смо дужи период наставу похађали онлајн те нам је због тога било отежано запамтити и научити нешто. Мој највећи успех у средњој школи јесте тај што сам у том кратком периоду живота доста тога научила не само на настави, него и ствари везане уз живот, одрастање и сазревање. Средњошколско образовање јесте било једно лепо и занимљиво искуство које је требало проживети што луђе и на нама најбољи начин.

Школовање на српском језику ми никада није представљало проблем и надам се да ће тако бити и будућим генерацијама и да ће бити прихваћени без обзира на то на којем се језику школују. У блиској будућности план ми је да почнем да радим, да пронађем себе и оно што ћу волети да радим, а очекујем да ћу то све и остварити.

„Друштво ми већ недостаје“

Јелена Планинац, Економска школа Вуковар, смер економиста

Једва сам чекала да завршим своје средњошколско образовање, али када је заиста томе дошао крај нисам могла да верујем. Имала сам осећај као да идем на распуст, нисам била свесна да је то крај. Сада ми је помало и жао јер немам више ту радну навику, а друштво ми највише недостаје. Бити матурант у 2021. години заиста није сјајно. Прошле године смо требали ићи на нашу матурску екскурзију, као и све раније генерације, требали смо имати испраћај матураната, међутим све ово нам је ускраћено. Жао ми је због тога јер матуранти смо само једном и то је нешто најлепше и најпоносније у нашим досадашњим животима.

Из школе ћу највише памтити свој први дан у школској клупи Економске школе Вуковар, затим своје другаре и другарице с којима ми је било одлично у ове четири године, а онда и професоре с којима смо делили неизмерно знања, вештине и различита искуства. Током ове четири године била сам укључена у волонтерски клуб наше Економске школе и то ми је оставило посебан утисак јер сам одувек желела волонтирати и помагати другима. Осим тога, јако сам поносна што сам у ове четири године имала добар просек оцена. Никада ми није представљало проблем то што сам ишла у школу на настави на српском језику и ћириличном писму јер сматрам да требам учити свој језик и неговати своју културу као и традицију. У овом тренутку ме је страх одбране завршног рада као и државне матуре, али верујем у себе те се надам добром успеху у свему. Након тога ћу и одлучити за даље школовање, а надам се да ћу изабрати нешто што ме највише занима и што ћу у будућности волети да радим.

„Као генерација смо јако закинути“

Катарина Лукић, Гимназија Вуковар, општи смер

Још увек немам осећај да је моје школовање завршило. Имам осећај као да је викенд и да ћемо у понедељак опет у школу. Јако је чудно и мислим да ће ми требати неко време да схватим да је стварно крај. Наша генерација је генерација коју су захватиле многе непланиране ствари. Ситуација са пандемијом нам је многе ствари отежала, а такође сматрам да и наше знање које се треба стећи у средњој школи није употпуњено те да имамо много недостатака и да ће нам то такође отежати и државну матуру.

Сматрам да сама матура није тешка ако се добро припремиш. Ипак, овај период је доста стресан иако ја лично немам велики страх од државне матуре. Требам се сабрати и учити па како буде. Средњу школу ћу памтити по мом великом разреду (нас 19). Да није било њих мислим да би цело школовање било досадно. Као генерација смо јако закинути. Нисмо имали матурско путовање, нисмо имали матурску вечеру, а ни норијаду какву смо замишљали. Нешто што ћу највише памтити је излет за крај године који смо сами као разред са нашом разредницом организовали. Било нам је јако лепо и провели смо се лудо и незаборавно. Читаво средњошколско образовање је било добро, али сматрам да се систем треба променити у целој Хрватској. Мислим да смо јако заокупљени неким стварима које нам уопште у животу неће требати, а да смо ускраћени за неке друге ствари или предмете који ће нам бити пресудни у животу. Моје школовање у настави на српском језику ми никада није представљало проблем, а не би требало ни у будућности да представља проблем нити једном ђаку.

Моји тренутни планови су да успешно напишем државну матуру и остварим што бољи резултат. Након тога планирам да упишем економски факултет и да га завршим са супер резултатима. Такође планирам уз факултет и да радим те да се остварим и као певачица. Надам се да ће се и стање у Хрватској и уопштено на Балкану поправити и да нећемо морати одлазити у иностранство како би радили и живели.

„Већ сам се запослио“

Ненад Павловић, Техничка школа Николе Тесле, ЈМО

Као што сви знамо, док идемо у школу, сви једва чекамо да завршимо. То нам представља неки терет. Тешко нам је устајање у прву смену, одговарања и тестови, али сад кад сам завршио, осећам се чудно јер сам некако навикао на ту рутину. Чак ми помало и недостаје школа што раније нисам могао ни да замислим. Све нам је последњих годину дала било теже због пандемије, мера и осталих потешкоћа које су нам ометале наставни процес.

Ипак, своју средњу школу ћу највише памтити по томе што сам имао доста специфичан разред. Сви смо били помало несташни, али смо били веома сложан разред. Управо то ми сад највише недостаје, а тако ће бити и у будућности. Било је ту свакаквих ситуација током школовања, али све у свему било је добро и лично сам задовољан са образовањем које сам у школи стекао.

Када је у питању настава на српском језику и ћириличном писму, имали смо понекад одређене проблеме због тога, али никада нисмо помислили да престанемо похађати овај облик наставе. Мој план после средње је био да се одмах запослим, а то сам и остварио.

„Матура је стрес, али и олакшање“

Тамара Вуковић, Техничка школа Николе Тесле, еколошки техничар

Емоције су помешане; колико сам срећна јер више немам обавезу да се устајем рано и нисам у грчу, толико сам и тужна јер се све завршило. Са друге стране ту је стрес због полагања државне матуре, али опет олакшање јер знам да сада постајем „свој човек“. Корона је у сваком случају повезала многе људе, али и раставила. Онлајн настава је најгори део мог школовања јер апсолутно ништа не запамтим и још потрошим време на предавање. Много ми је лакше, занимљивије и природније уживо.

Надам се да државна матура неће бити тешка и да ћемо је сви положити са добрим успехом. Највише ме мучи и највише се плашим математике јер на том пољу нисам баш нешто вешта. Остало мислим да ће проћи добро. Школу ћу највише памтити по друштву и одређеним професорима који су нам помогли да изађемо на прави пут, којима је било битно да постанемо прави људи. Недостајаће ми разговор са друштвом и са тим истим професорима, јер мислим да на факултету тога неће бити, барем што се професора тиче. Успех ми је што сам прошла кроз неке веома стресне ситуације и што сам три године прошла са одличним успехом.

Поносна сам на себе и своје знање и звање које имам после ове школе. То што сам похађала наставу на српском језику није представљало никакав проблем, макар не у мојој генерацији. Надам се да ћу уписати факултет који желим и да ћу га завршити. После њега планирам се и запослити и почети са оним правим одраслим животом.

„Студираћу или у Загребу или у Новом Саду“

Нађа Бугарски, Средња струковна школа „Марко Бабић“, Хотелијерско – туристички техничар

Сад када је школа коначно завршила, осећам се прилично добро. Једва сам чекала да заврши, јер се јако веселим студентском животу, али фалиће ми друштво и професори. Бити матурант је пуно теже него што сам очекивала. За мене је сва та фрка око државне матуре јако стресна и надам се да ће добро проћи. Због пандемије коронавируса, имали смо много проблема око организовања матурске вечери, те норијаде којој смо се јако веселили. Срећом, све смо успели договорити у задњи трен.

Средњу школу ћу највише памтити по друштву из разреда. Било је много успона и падова, али кад се све сабере и одузме, било је јако лепо. Мој највећи успех је тај што сам сва четири разреда средње школе, прошла са одличним успехом (5.00). Генерално, средњошколско образовање ми није представљало никакав проблем. Није ми било тешко учити и сматрам да сам стекла добре радне навике за наставак школовања.

Похађала сам наставу на српском језику и никад ми то није представљало проблем. Учила сам о свом језику и народу и то гледам као предност. Након средње школе и полагања државне матуре планирам уписати факултет. Надам се да ћу школовање наставити на Фармацеутско биохемијском факултету у Загребу, али имам још неких опција. Једна од њих је и Фармацеутски факултет Нови Сад.

Ђорђе Вукајловић, Економска школа Вуковар, смер комерцијалиста

„Недостајаће ми одлазак у школску библиотеку“

Током ове четири године, као вероватно и сваки мој вршњак једва сам чекао да завршим школу, а сада када је све завршило схватио сам да је време које сам провео у Економској школи Вуковар, било најлепши период мог живота. Последње две године погођене коронавирусом, биле су најтеже за нас ученике. Ова година ће ми остати у памћењу по онлајн настави која је у почетку била много тежа и компликованија од наставе уживо, али ипак смо успели. Сви матуранти који су се припремали за матуру имали су помоћ и подршку професора који су се потрудили да им припреме буду што лакше.

Тренутно смо сви у страху од самоизолације која би нам онемогућила долазак на одбрану рада. Средњу школу ћу највише памтити по новим пријатељима, добрим професорима и осталим радницима школе који су ми омогућили незаборавне четири године. Највише ће ми недостајати одлазак у школску библиотеку у којој сам провео већину школских дана због учествовања у многим занимљивим пројектима са билблиотекаркама Жељком и Маријом. Као свој највећи успех истакнуо бих пројекат са професорицом Теом Максимовић за школску страницу на Тиктоку где смо снимили шаљиви видео са професорима, на коме смо имали више од 80.000 прегледа.

Настава у средњим школама, уз велики труд професора је била веома добра и поучна. У нашој школи између ученика који су похађали смер на српском и хрватском језику никада није било проблема, од прве па до последње године ми смо сви били равноправни. Као и сви, имам велике планове. Најпре бих желео уписати Факултет драмских уметности у Новом Саду, а након тога бих се волео запослити у Хрватском народном казалишту у Осијеку, које често посећујем.

„Да могу опет бирати поново бих изабрала ову школу“

Андреа Ожват, Техничка школа Николе Тесле, еколошки техничар

Прво нисам уопште могла да замислим да је школа готова, а последњих пар дана пролазили су као цела вечност. Сада, када је прошло пар дана, мало ми фали друштво и остале добре ствари које долазе уз средњу школу. Бити матурант у овој ситуацији је помало стресно. Сваки дан смо били у неизвесности хоће ли нас ставити опет на онлајн наставу или ипак настављамо нормално ићи у школу.

По мом мишљењу државна матура и није јако тешка, али због наставе која се није одвијала у школи и пропуштених припрема за одређене предмете, свакако да имамо неке рупе у знању. Средњу школу ћу памтити највише по свом разреду у којем нас је било само петоро и по кантини са одличном храном коју су нажалост у задњој години затворили због епидемиолошких мера. Недостајаће ми дружење под одморима и поједини професори, а једва сам чекала да се решим школске торбе коју сам сваки дан вукла са собом и „случајно“ заборављала неке свеске и књиге да ми буде лакше носити. У ове четири године постигла сам успехе које нисам мислила да ћу икада постићи.

Било је ту путовања у друге државе и рецитаторских такмичења, али посебно бих издвојила државно такмичење Еко-лабораториј на којем сам заузела 6. место. Задовољна сам са својим целокупним образовањем и да могу опет бирати у коју бих средњу ишла, опет бих одабрала исто без размишљања. Након завршене државне матуре планирам уписати Медицински факултет у Осијеку, студије медицинско лабораторијске дијагностике. Имам велике планове за себе, а неки би рекли да гађам превише високо па ћу из тих разлога неке од планова ипак задржати за себе.

Све фотографије у тексту су део приватне архиве ученика.

Нема коментара

Напишите коментар