Приказан филм “Завештање” – свједочанства о геноциду у злочиначкој НДХ

Дугометражни филм “Завештање”, сачињен од 55 свједочанства дјеце, сада људи у позним годинама, која су преживјела геноцид у злочиначкој Независној држави Хрватској /НДХ/ у периоду од 1941. до 1945. године, приказан је у биоскопској сали требињског Културног центра.

Редитељ Иван Јовић рекао је да је кроз филм желио да исприча све битно што су свједоци рекли током пет година рада, гдје је путем изјава свједока и њихових видео-тестамената желио да им подигне филмски споменик као захвалност што су успјели да преживе, остану људи и послије свега не мрзе.

“Велики број свједока који су преживјели геноцид први пут је јавно говорио, а један број није желио да се прикажу њихова свједочења за вријеме њихових живота. Потресне ријечи једног од свједока догађаја из Другог светског рата у овом филму су `хвала вам што сте ми омогућили да ово испричам не само због себе, већ због свих оних који су страдали и никада нису били у могућности да испричају своју причу`”, рекао је Јовић.

Јовић је истакао да је филм, који је приказан синоћ, сниман пет година са пет камера и траје 88 минута.

“Tоком рада забиљежено је 450 сати материјала и 94 интервјуа са људима који су преживјели геноцид у Јасеновцу, Старој Градишци и Јастребарском. Урађен је по методама фондације `Шоа`, која је на овај начин снимила велики број свједочанстава Јевреја који су били у Холокаусту”, навео је Јовић.

Према његовим ријечима, актери филма описују ужас усташког режима који су преживјели као мала дјеца, губитак више десетина чланова својих породица, понижавања, брутална убиства, одвођење у логоре, насилно одвајање од мајки, убиства очева, одузимање идентитета, насилно покатоличавање.

Директор пројекта Моња Јовић каже да су у једном тренутку схватили да овакав филм нико неће снимити ако они то не ураде, јер ће сви свједоци геноцида умријети.

Она је истакла да је екипи филма главна мотивација била потреба да се пронађе ходни систем како да свједоци о геноциду разговарају са својом дјецом.

“Будући да смо ми мали људи, нисмо имали велику националну идеју да шаљемо поруку било коме већ како да разговарамо са сопствена три дјетета која то носе у свом памћењу. Ово су велике трауме, које се преносе на више генерација, то је велика патња и мука коју не може да савлада и обради само једна генерација. Tако то остаје у породицама подмукло и заплетено и преноси се у психолошком смислу на неконтролисан начин и оставља посљедице на све”, рекла је Јовићева.

У филму нема редитељских интервенција и пуштено је свједоцима да испричају своје приче без наратора, историчара и архивских снимака.

“Приче су повезане у мозаик који својом ширином свједочи о ширини злочина. По овом приступу наведеним догађајима филм је јединствен у регионалној кинематографији. Гледа се у једном даху, са много емоција, суза, тежине, а неки, од тежине прича и свједочења, нису могли да сачекају крај филма”, истакла је Јовићева.

Филм је снимио Центар за неговање културе сећања “Завештање”.

Пројекцију филма организовали су Црквена општина Tребиње, Епархија захумско-херцеговачка и приморска и Културни центар Tребиње.

Преузето са: www.srna.rs


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк