Промовисан Банијски рјечник Ђуре Црљенице

У Земуну промовисан Банијски рјечник Ђуре Црљенице који је издат уз финансијску подршку Секретаријата за културу Града Београд. Аутор је књигу писао дужи низ година, и рјечник садржи око 3000 ријечи.

На самом почетку аутор је подсјетио присутне да је језик српског становништва на Банији српски, штокавског дијалекта и ијекавског нарјечја.

Како је Банија кроз историју била окупирана, могу се наћи и ријечи страног поријекла, латинског, њемачког или турског.

–  Међу специфичним банијским ријечима има ријечи чије је значење идентично истим ријечима из санскртског језика. Примјер такве ријечи је ајати, што значи лутати.

Многе ријечи у овом Рјечнику су се некада користиле, а данас се заиста ријетко могу чути. Можда од најастаријих живих Банијаца.

– Један од циљева овог рјечника је да те архаичне, уникатне ријечи сачува од заборава. Језик је огромно богатство народа, зато га треба чувати од заборава. Овај Рјечник нема амбицију да обухвати све специфичне банијске ријечи, правила и карактеристике говора. Има за циљ да направи основу за његову даљу надоградњу и допуну.

Бранко Крњаић је нагласио да се радује што се окупио велики број Крајишника на промоцији.

– За нас важи стара изрека: Тек када нешто изгубиш схватиш колико ти значи. Када смо изгубили свој родни крај, почели смо се више интересовати за њега и писати о њему. Знао сам да Ђуро ради дуго година на овој књизи и било ми је јако драго да се неко бави етимологијом, а не само да констатује постојање једног језика са свом његовом различитости која је евидентна

Крањић се посебно заинтересовао до сазнања до којих је дошао Црљеница да коријен појединих банијских ријечи није искључиво славенски.

– Он има дубоке коријене у историји подручја на којем смо ми живјели. Тим се још бавио и Црњански док је живио у Лондону, гдје је схватио да су многе наше ријечи келтског поријекла. Банија је класичан примјер да ми имамо ријечи за које ни сами нисмо знали да су давно илирског и клетског поријекла. То показује да смо ми на једном одређеном подручју старосједиоци.

Тако се могао чути примјер ријечи ћено, илирска ријеч која долази од кењо, што је пас на илирском.

Милош Бајић је такође исказао задовољство што је Рјечник изашао и што се окупио толики број људи на промоцији.

Текст и фото: Драгана Бокун