Промовисана нова књига Вељка Стамболије „Повез преко очију“ – ратни чланци из РСК
У библиотеци Свети Сава у Земуну 14. априла промовисана је књига професора књижевости и српског језика, пјесника и ратног извјештача Вељка Стамболије Повез преко очију. Наиме у књизи су садржани ратни чланци из Републике Српске Крајине које је Стамболија писао за Отаџбину, Нову ријеч, Српски глас у периоду од 1990–1995.
Књига је подијељена у 8 циклуса Рат и дјеца; У Крајини крвави трагови; У цара Тројана козје учи; Интерјуи, говори, конференције за новинаре; Сусрети на ратишту, ратне судбине; С врха оловке; Не чита се Дстојевски зато што је Рус и Коментари послије 1995.
Промоцију је отворио Милош Бајић, а говорили су рецензенти Анђелко Анушић и Никола Корица, као и Милан Пађен.
Овом књигом, како наводи Анушић, Вељко Стамболија потврђује своју мисију интелектуалца, учествујући у успостављању културног бића српског народа у Крајини.
– Вељко Стамболија стижући и до прве борбене линије са пушком у руци посвједочио је властито дјелатно ја и много више колективно ми, пишући новинарске текстове у Српском гласу и Отаџбини, те у Новој ријечи, Новој просвјети, Војсци Крајине и Плавом билтену.
У овој књизи су сабрани сви најбољи текстови различитих жанрова, од цртица, извјештаја, репортажа до интервјуа и коментара.
– Пробрани новинарски прилози својим поретком и циклусним уланчавањима творе сада једну другу, дубљу и ширу, сложену текстуалну стварност, а ова, пак, трасира могући пут ка актуализацији и осваремењивању, озбиљнијем сагледавању и промишљању оне (ратне) стварности коју су доживјели Срби из Хрватске и Крајине, као и Срби из дејтонске БиХ. На културној и политичкој мапи Републике Српске Крајине коју ће тек требати неупитно превредновати и трајно васпоставити, Стамболијина књига значајан је, незаобилазан, топос.
Никола Корица је провео ратне године заједно са Вељком Стамболијом и како како каже сплетом околности као професори почињу да се баве новинарством. Вељко га је нашао на рампи, и тада му је рекао да је потребнији у ратној редакцији.
– Сви смо ми носили главу у торби и онај натпис Прес на леђима и прсима више је био мета него одбрамбени штит. Убијани су и новинари, али се са још већим еланом настављало реанимирати истину да не умре са недовршеним извјештајима како би једног дана нове генерације, као и они који нису „омирисали“ барут могли лакше разазнати ко је воду мутио, а ко је бистрио, како и зашто је почело – реко је Корица и у наставку свог злагања цитирао један дио књиге.
Почеше скупови, ватрени говори, окупљаше се силан народ да чује свога пророка који прича контра њиховом пророку. Неко је, из прикрајка, са стране, брижљиво и стрпљиво спремао хаос. Додајмо томе и просуташке снаге које су чамиле деценијама у запећку, што домаће, што у иностранству, и – ето ти белаја…
– Тако је почело, а завршило се горком истином о рату који, као и и сви други ратови, доноси разарања, колико материјална, толико и духовна, доноси смрт. Зато је Повез преко очију дочаравање муке и љепоте, историје, надања и страдања, грађења и рушења, рушења повјерења једог народа, једног краја и једног времена – рекао је Корица.
Милан Пађен, који је ратне године проводио заједно са Стамболијом и Корицом је био кратак и духовит у свом излагању.
– Повез преко очију скривалице има, нико је не познаје, допада се свима. Други повез има трагач, с првим те је пронашао, лако ко упаљач. Брзо иде, све он гледа, вечерас ће извјештај олако да преда. Кум ће Ниџо и Анђелко најаву дати, код Веље ће вас по ракију слати.
Стамболија наглашава да су чланци у књизи дати у изворном облику без било какавих промјена, допуна и накнадних дописивања.
– Уводи дио је хронолошки приказ ратних збивања у којима сам и сам судјеловао као новинар и као командир чете, а у ратним затишјима и као професор српског језика и књижевности у глинској гимназији. Иако је ратна психоза била драматична и трауматична успијевали смо не само да штампамо новине, већ и да штампамо књиге, оснујемо књижевну награду Браћа Мицић у Мајским Пољанама, оснујемо Удружење књижевника РСК и друге значајне културне манифестације што се може прочитати у уводном дијелу.
Аутор је навео да је наслов књиге паразфраза изјаве италијанске новинарке Милене Гамбанели која је рекла: „ Европа не смије затворити очи пред овим што сам видјела јер би то био највећи скандал. Ово је вјерски сукоб у коме Хрвати спроводе геноцид над Србима уз свесрдну помоћ Ватикана.“
– Сатанизација Срба добијала је монструозне размјере. Ова књига је само једна у низу, мали и скромни допринос који покушава да прикаже бол, страх, патње, ратни ужас и голготу кроз коју су прошли прекодрински Срби. Био бих најсрећнији да ових текстова никада није било. Да их никада нисам морао написати.
Милош Бајић је најавио уручивање награде Књижевне заједнице Крајине под називом Владан Десница коју је Стамболија добио прије двије године, али због епидемије корона вируса тек сада му је уручена. Награду је уручио предсједник жирија Милан Пађен, а Никола Корица је прочитао образложење.
Књигу можете поручити на број телефона 063 7164 230
Текст и фото: Драгана Бокун
