Проширени капацитети кампа Липа; Српски повратници немају ни струју
У Липи између Бихаћа и Босанског Петровца, отворен је нови привремени прихватни центар за мигранте. За разлику од претходног шаторског који је имао капацитет за боравак 500 миграната, нови центар може да прими хиљаду више.
Формирање центра финансирала је Европска унија са својим партнерима. Мигранти су несумњиво добили достојно мјесто за боравак.
Међутим, за разлику од њих, српски повратници, само неколико километара даље, ни након 20 година од повратка на огњишта, у 21. вијеку немају ни струју.
Локација Липа иста, али нови кров над главом. Стамбени контејнери, модерни и квалитетни, ново су мјесто боравка за мигранте.
– Боље је него прије, имамо конрејнере, у њима кревете, струју и топло је – каже Шедра Мангам из Авганистана.
Центар ће омогућити смјештај и породицама са дјецом, дјеци без пратње и самцима. Отварање новог мигрантског привременог кампа, финансирала је Европска унија са својим партнерима.
Отаврањем кампа Липа, мигранти су удаљени из центра Бихаћа, за шта су се локалне власти бориле на све начине, па чак и протестима. Међутим, данас не крију олакшање, а потез формирања мигрантског кампа види и као добру инвестицију за будућност.
– Ово је била најобичнија ливада, сад кад ово погледате ово је град заиста и ово је огромна инвестиција и оно што мене посебно радује је што ће ово остати једног дана граду Бихаћу – истиче Шухрет Фазлић, градоначелник Бихаћа.
Шеф Делегације ЕУ и специјални представник ЕУ у БиХ Јохан Сатлер рекао је да је ријеч о вишенамјенском модерном прихватном центру.
– Свједочимо не само отварању новог центра, већ и једном новом поглављу, управљања миграцијама од стране Босне и херцеговине – рекао је Сатлер.
Из Липе је поручено да је мигрантска ситуација у БиХ стабилна, а капацитети за смјештај обезбијеђени. Тренутно је у БиХ 2.500 миграната.
– Требамо све учинити у правцу очувања достојанства миграната на њиховом путу и у правцу очувања грађана и грађанки Унско-санског кантона и наше имовине – каже Мустафа Ружнић, премијер Унско-санског кантона.
У Унско-санском кантону живе и српски повратници, удаљени само неколико километара од Липе. Међутим, њихово достојанство већ деценијама није тема разговора у Федерацији. Они немају услове живота прилагођене 21. вијеку. Тешко за повјеровати, али струја је за њих луксуз. Однос према странцима, насупрот оног према њима, који су се вратили на огњишта још прије 20 година, додатно их вријеђа.
– Они су добили струју ми неммао ништа, вечерам поред свијеће свако вече, ето какав је живот наш. А они су добили све и воду и струју имају, још се насељавају све више и више – истиче Бранко Зорић из села Пркоси.
Предсједник Центра за подршку повратницима Немања Давидовић каже да је то до сада највећи ударац на српске повратнике Унско-санског кантона, поготово на Бихаћ и Босански Петровац.
– Ово је сад већ једна идеја која доживљава процват реализације, већ сада је јасно да овдје није ријеч само о самом пролазу миграната, већ јеу питању чак и насилно насељавање миграната у простор у којем не желе да буду – каже Давидовић.
Апсурдима никад краја. За разлику од српских повратника, који свакодневно покушавају да опстану на родним огњиштима, мигранти без обзира на модеран кров над главом, ни данас нису крили да не желе ту да остану. Њихов циљ је јасан – стићи до земаља Европске уније.
Извор: РТРС
