АКТУЕЛНО:

Пуних 79 година од када су Срби рекли НЕ фашизму

Пуних 79 година навршило се данас од војног пуча и великих демонстрација у Београду и другим градовима Србије и бивше Југославије који су одредили судбину земље и њен даљи пут ка блоку земаља противница нацистичке Њемачке.

Пучем, који је извршен у један час послије поноћи 27. марта 1941. године, поништен је протокол о приступању Југославије Tројном пакту који су чиниле Њемачка, Италија и Јапан, а који су у име југословенске Владе потписали премијер Драгиша Цветковић и министар спољних послова Александар Цинцар Марковић.

Протокол, који је испровоцирао пуч, а потом и масовне демонстрације потписан је послије оцјене да је Југославија стратегијски у безизлазном положају, као и да се не може добити никаква помоћ од савезника.

Тиме је уклоњено намјесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић, а малољетни краљ Петар Други проглашен je пунољетним.

Чим је информација о пучу, чија је централна фигура био генерал Душан Симовић, доспјела у народ, избиле су масовне уличне демонстрације као знак подршке грађана пучу, прећене паролама које су остале упамћене у историји: „Боље рат него пакт“ и „Боље гроб него роб“.

Историјски није потпуно расвијетљено, али је опште прихваћено увјерење да је пресудан подстицај државном удару у тако преломном тренутку имао утицај иностранства, прије свега Лондона, али и Москве.

Српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска православна црква /СПЦ/ са одобравањем су примиле вијест о државном удару.

Касније, 6. априла, усљедило је брутално бомбардовање Београда и масовни напад Њемачке, Италије, Бугарске и Мађарске на Југославију.

Земља је раскомадана и формиране су такозвана Независна Држава Хрватска, затим „велика Албанија“ и „велика Бугарска“.

Судови у Србији су протеклих година рехабилитовали неке од учесника догађаја од 25. и 27. марта 1941. године, попут Драгише Цветковића, Слободана Јовановића, Живана Кнежевића, те Кнеза Павла Карађорђевића.

Преузето са: СРНА

 

 

Нема коментара

Напишите коментар