Рајко Вуканац: Били смо један тим – једна фамилија

Писали смо у неколико наврата о НК Рудар из Обровца, о историји клуба, од самог почетка када се клуб звао НК Зрмања, па НК Јадрал и на крају НК Рудар.

О успоменама из Обровца, из клуба, разговарали смо са једним старијим играчем Бранком Павасовићем и нешто млађим Рајком Вуканцем, који је познат и као члан крајишке групе Коријени.

Бранко Павасовић је почео са 14 година да игра у НК Јадрал, и већ је био у сениорском тиму.

– Поред ове званичне лиге, преко љета смо знали да играмо и турнире. Сви се састанемо у Обровцу, Десница, Пршо, Гуглете дођу из Београда. Били смо по Далмацији главни – рекао је Павасовић додавши да су ти турнири били у Биограду, Задру, Бенковцу и код њих у Обровцу.

Нису се дијелили по националности, сви су играли заједно, дружили се, можда једино када би у Задру гостовали Звезда или Партизан на кошаркашким утакмицама.

– Ја навијам за Звезду и ишли би ми из Обровца да гледамо утакмице и у Сплит и у Београд. Тада се играо прави ногомет, играли  смо са љубављу. Ово је сада срамота гледати и Партизан и Звезду. Иако када су дошли наши Дегенек и Борјан унијели су мало борбености.

Колико су вољели ногомет у Обровцу говори чињеница да им није било тешко да поред напорног рада на послу и код куће из околних села Обровачке општине Жегар , Голубић, Затон, Билишане… долазе на тренинге и утакмице.

– Долазили би и пјешке, а и успут би гађали телефонске стубове лоптом, иако сам ја живио баш у Обровцу. То су све били људи горштаци код нас, природно предодређени за разне спортове, не само за фудбал, било је код нас и атлетичара. Сада би могли имати и веслачки клуб, а тренирало би се на Зрмањи – рекао нам је Павасовић који је завршио и занат за аутомеханичара, по чему је био познат у мјесту.

Дивна сјећања за Рудар вежу и Рајка Вуканца који је од почетка оснивања клуба Рудар почео да играо  и играо до 1995. док није напустио Обровац и Крајину.

– То је период живота када смо били сви млади, здрави, пуни снаге, елана и воље. Играчи са којима сам играо су ми најбољи другови, кумови, у том период сам се и осамосталио и оженио.

И Хрвати и Срби су се исто третирали, православци су ишли код католика на Божић, католици су долазили код православаца на Божић, славу…

– Били смо један тим, једна фамилија.

Читава Буковица је већином навијала за Звезду. Па, тако и Вуканац који је стицајем околности у средњу школу ишао у Београд, па је био у прилици да прати утакмице Звезде.

– Војску сам служио у Приштини са Драганом Стојковићем Пиксијем. Пикси је требало да потпише за Звезду и да за вријеме војног рока тренира у Приштини. Међутим, капетан му је рекао, када завршиш војску иди па тренирај, сада си овдје због служења војног рока.

Вуканац се присјетио како им некада није био тешко послије послова код куће, људи су се бавили  пољопривредом, сточарством, да онако уморни оду и на тренинг.

–  Није било толико ни превоза, ујутро, око 3 сата и увече. Ако заврши тренинг у 7 чекаш аутобус до 10 сати. И сутра опет рано устајање. Када си млад и волиш ногомет и своје другове из екипе ништа није било тешко. Никада се нисмо плашили противника, увијек смо на терен излазили са жељом да побиједимо, чак и када би играли са јаким противницима, НК Велебитом из Бенковца или НК Буковицом из Кистања.

Окупили су се дјелимично у Београду на пријатељској утакмици Банија– Кордун против Лике и Далмације. Вуканац наглашава да су Далматинци заједно са Личанима, побиједили Кордунаше и Банијце 2:1.

Како је Рајко Вуканац члан Изворно-пјевачке групе Коријени, послије утакмица је био задужен за пјесму и подизање атмосфере.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

 

 

 

Нема коментара

Напишите коментар