САН О НЕСТАЈАЊУ: Нова књига Милоша Кордића
Ових дана из штампе је изашла књига изабраних прича и приповједака српског књижевника Милоша Кордића, под насловом „Сан о нестајању“.
Издавач књиге је Графоофсет из Челарева, а њено објављивање финансијски је подржао Град Нови Сад – Градска управа за културу.
Своје приче и приповијетке (ово је први избор Кордићеве прозе), аутор је сам изабрао. Укупно их је шеснаест. А објављене су током низа година у листовима, часописима и љетописима: Политика (Београд), Вечерњи лист, Просвјета, Љетопис Српског културног друштва Просвјета, Нови Форум (Загреб), Летопис Матице српске, Златна греда, Поља, Дневник (Нови Сад) и у његовим прозним књигама „Ђаволов шестар“ и „Као тачке у празнини“.
Првом причом Кордић се у књижевности јавио крајем шездесетих година – поезију је већ објављивао у више листова и часописа, а 1966. године изашла му је и прва збирка пјесама. Прозу је од тада објављивао у бројним листовима и часописима широм бивше земље, а драматизоване приче и приповијетке емитоване су у емисијама радио-станица Загреб, Београд, Сарајево, Љубљана, Скопље… Поједине приче откупљиване су му на конкурсима и објављиване, а за неке је и награђиван.
Већ у првом дијелу текста (поговору, рецензији), под насловом „Приче на граници свјетова“, текста који прати Кордићеву књигу, проф. др Душан Иванић истиче како је у „Књижевности Српске Крајине“ (1998) написао да је овај аутор „сам врх онога што је најбоље у пјесништву крајишких Срба“… и како није ни стигао ни могао да у слику његовог опуса укључи и приповједачку прозу… Иванић, помињући Кордићеве прозне књиге, наглашава како је његов роман „Даждевњак“, објављен 2014. године, „велика принова импресивној романескној баштини крајишких Срба (од Симе Матавуља, Вељка Милићевића, Владана Деснице и Војина Јелића до Драге Кекановића, Јована Радуловића и млађих аутора, међу којима су Мирко Демић, Анђелко Анушић и Славица Гароња).“ …
„Дио Кордићевих прича“, пише, између осталог, професор Иванић, „враћа у живот какав је био, и одавно прошао: о одрастању у нашим старим, сиромашним патријархалним породицама, о дјетињству у вријеме ‘обнове и изградње’ послије Другог свјетског рата у банијском селу (‘ми, дјеца, испуцалих руку на надувеним трбусима од посна јела и прежгане јуве, на једној, а до костију од рата и тифуса испијени старији, на другој страни’), о ‘утварном’ и чудном у призорима и мотивима тога времена.“ …
Завршавајући текст, Душан Иванић пише: „Дакле читалац, још ако је Крајишник, има у овој књизи два тематска поља: једно је нешто старија историја Срба у Хрватској (друштвенополитичке прилике, слике материјалних и породичних односа послије Другог свјетског рата), а друго је повезано са изгнаним Србима 90-их година 20. вијека у новој средини: Београд, Србија).“ …
„Пред читаоцима и читатељкама је књига која сажима главне тежишнице Кордићевог причања прича, и књига у којој сваки час избија пјесник, трагалац за својом ријечи, сликом, метафором, симболом и за свијетом на граници чулног и бешчулног, могућег и немогућег, сна и јаве…“
На крају књиге су „Напомене аутора“ и „Рјечник“ (непознатих и мање познатих ријечи).
Кордић је објавио више од 30 књига поезије, прозе, поезије за дјецу, есејистике, публицистике итд. Поезија и проза уврштени су му у више од 20 антологија, прегледа, зборника… Превођен је и награђиван.
Милош Кордић рођен је 1944. године у Комоговини, на Банији (данашња Хрватска). Школовао се у Јошавици (петрињској), родном селу, Петрињи и Загребу. Радио је у Основној школи „VII банијска бригада“ у Меченчанима (на Банији), затим у Жељезари Сисак, у Нафтној компанији Беопетрол Београд и у руској Нафтној компанији Лукоил.
До 1991. године живио је у Сиску, а након изгнанства из Хрватске, у септембру исте године, живи у Београду.
Преузето са: Слободна Херцеговина
