Сјећање на страдале на Коранском мосту

У Земуну на Малу Госпојину 21. септембра 2023. положени су вијенци код споменика борцима и жртвама рата деведестих, страдалима на Коранском мосту на Кордуну.

Вијенце су положиле делегације ГО СУБНОР-а Београд, Завичајног клуба Кордунаша, Удружење бораца Кордуна 8. Кордунашке НОУ дивизије и бораца ратова од 1990. до 1999. Удружење Завичај и Општински одбор СУБНОР-а Земун.

На Малу Госпојину догодио се злочин на Коранском мосту када су страдали кордунашки резервисти и официри Војске Југославије Миле Бабић (1949), Никола Бабић (1948), Васо Бижић (1955), Светозар Гојковић (1959), Зоран Комадина (1964), Божо Козлина (1954), Миленко Лукач (1959), Слободан Миловановић (1966), Миле Пеурача (1964), Милић Савић (1955), Јован Сипић (1966), Милош Срдић (1948), Небојша Поповић (1967).

С њима су били Душко Мркић, Светозар Шарац, Миле Пеурача, Ненад Трбојевић, Небојша Јаснић, Бранко Маџарац.

Присутне је поздравио у име Удружења бораца Кордуна, Завичајног клуба Кордунаша и Удружења бораца Логориште Слободан Благојевић, те их позвао да минутом ћутања одају пошту страдалима и нагласио да је ово био један од најтужнијих дана за народ Кордуна.

Предсједник ГО Субора-а и Удружења бораца Логориште Боро Ерцеговац наглашава да су тих 13 страдалих на Коранском мосту за њега највећи хероји.

– Просјек година старости тих бораца био је 33 године. Петоро њих су били јединци оца и мајке, шесторо је било неожењеих, нису стигли ни породицу да формирају. Иза њих тринаесторо остало је четрнаесторо дјеце без оца, а до дана данашњег иза њих је шесторо унучади, а даће Бог да тих њихових унука буде још и више.

Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Републике Хрватске зауставили су 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, два војна камиона у којима су се, из касарне Мекушје у касарну Логориште, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје. Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почели „крвави пир” над њима. Тринаесторица су убијени и масакрирани, док су четворица тешко рањени.

Присутна је била Деса Бабић супруга страдалог Миле, и Весна Козлина супруга покојног Боже Козлине, директор ДИЦ Веритас Саво Штрбац, предсједник Удружења Завичај Ненад Абрамовић, предсједник Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна Петар Шаула, предсједник 6. личке Вељко Жигић, предсједник Завичајног клуба Кордунаша Слободан Шарац.

Народни посланик Миодраг Линта поручио je да је за злочин на Коранском мосту осуђен само Михајло Храстов тек 2015. године на скандалозну малу казну затвора од четири године што представља најдубље понижавање жртава и њихових породица.

– Суђење Храстову је било фарса и трајало је чак 23 године са укупно седам пресуда истом човјеку за исто кривично дјело. Против других лица која су учествоvали у ливидацији није ни покренут кривични поступак. У питању је један од бројних доказа да је хрватско правосуђе етнички мотивисано и у функцији оправдања кажног мита о Домовинском рату.

За злочин на Коранском мосту је суђено Михајлу Храстову. Жупанијски суд у Карловцу је Храстова три пута ослободио оптужбе због поступања у нужној одбрани 1993, 2002. и 2007 године. Док га је Врховни суд Хрватске три пута проглашавао кривим и осуђивао на казне затвора. Први пут маја 2009. осуђен је на 8 година затвора, други пут новембра 2009. године на 7 година затвора и трећи пут 7. 9. 2016. године на свега 4 године затвора. У сва три случаја Врховни суд Хрватске одређује казну затвора која је нижна од законски прописане минималне казне.

За ову врсту кривичног дјела је прописана казна 10 година. Може се рећи да је ово суђење било скандалозно, али то није једини облик ругања правди жртвама. У вријеме када је Врховни суд Хрватске 2009. године проглашавао Михајла Храстова кривим, за њега је одржан мимоход подршке од стране хрватских „бранитеља”. Поред тога хрвтски „бранитељи” су више пута уклањали лампионе које су чланови породица страдалих кордунашких територијалаца и војника официра постављали на мосту.

Овом приликом је предсједник Удружења бораца Земун Живан Нешић позвао присутне да на истом мјесту се окупе 26. септембра 12 часова и одају пошту погинулим борцима Земуна.