СЛАВА ТИ, ГОСПАРУ: 200 година од рођења Меда Пуцића

Јуче се навршило 200 година од рођења знаменитог дубровачког Србина римског закона конте Меда Пуцића (1821-1882), члана угледне племићке породице поријеклом из Херцеговине, властелина дубровачког, грофа загорског, витеза јоанитског, коморника Њ.К. Величанства шпанског младенца Војводе од Парме, члана Римске Академије од Квирита и царског и краљевског Бечког Друштва за истраживање и сачување старина. Његове ријечи треба да нас вјечно подсјећају да је Дубровник, како је говорио, „прва српска република.”

Био је васпитач младог кнеза Милана Обреновића у Београду, у периоду 1868-1874.

Живио је за српство и славу Дубровника. Био је члан Српске краљевске академије: кореспондентни члан од 10. 1. 1860.
дописни члан наименован 29. 7. 1864; редовни члан проглашен 25. 1. 1870.

У средишту његових мисли – као што и приличи једном Србину – било је Косово:

„Тврдом стопом Србин стаде
на Косово кобно поље,
стари крсташ разавио
након пецто црњих љета
откад згази Туре гадно
Туре гадно,
поље јадно…
Ој давори! Косово је
наше, наше, навјек наше!
Живљим зраком зар га грије
девет тица Југовића…
…Свако српско срце бије,
срце бије, сузе лије.
Слава, слава, дични роде,
стару памет окрените,
живљим дахом вјетар бије
живо дрхћу од радости
од радости свете кости;
што су кости ту ледином?
Моћи српских мученика!
С Вучитрна, са Приштине.
с Неродиља, с Качаника,
са Ситнице питне воде,
питне воде рад слободе,
гле, устају древне сјенке,
та госпоцка ведра лица!
Цар Лазаре, вођа Милош,
с Косанчићем друг Топлица,
стари Богдан с девет тица,
земско царство заволите
на Косову га утврдите!
Српском крвљу Косов-поље
Косов-поље, дај престоље…
…ове рјечи, што од срца лете
са славног његда Дубровника града.”

Приредио: Раде Црногорац/Слободна Херцеговина