Срби у Пули – чување идентитета на крајњем западу Републике Хрватске

У Истри постоји веома активна спрска заједница, а добар део Срба живи у Пули. Свој идентитет негују у оквиру српских институција као и кроз Српску православну цркву.

Истра је позната као веома атрактивна туристичка дестинација која лети привлачи госте из целога света, поготово њен административни центар Пула. Сем морском обалом и богатом архитектуром која потиче из времена старих Римљана, овај град познат је и по многим културним дешавањима. Неке од њих организује и тамошња српска заједница, а свакако најпознатија манифестација су Дани српске културе у Истри, о којој смо недавно писали, а коју организује Заједница Срба у Истри.

– Већ 30 година сам у Заједници. Иначе сам из Краљева, а у Пулу сам дошао 1982. године. Живот Срба у Пули је сличан као и у остатку Хрватске. Тешко се људи запошљавају, како већински народ, тако и остали припадници националних мањина. Недостаје раних места па људи иду у иностранство, поготово млади. Трудимо се да се не асимилирамо него да наша заједница опстане овде и да Србима пружамо помоћ било које врсте, поготово правну. Финансијски нисмо баш у најбољој ситуацији, али можемо помоћи на било који начин – почиње причу о животу Срба у Пули председник Заједнице Срба Истре Миомир Јеремић.

Пула је мултикултуралан град, као уосталом и цела Истра, а српска заједница гаји веома добру сарадњу и са осталим народима, посебно на пољу културе.

– Веома добро сарађујемо са Бошњацима, Словенцима и Македонцима, а раније смо имали и одличну спортску сарадњу са Ромима јер смо играли заједно мали фудбал мада је последњих година то мало замрло па су стали и турнири у малом фудбалу. Имамо добру сарадњу и са градовима и Истарском жупанијом, поготово што се тиче финансијске подршке – прича Јеремић о сарадњи са другим народима и институцијама.

Сарађују и са матичном државом

Такође, постоји и сарадња са матичном државом, поготово са Министарством спољних послова Републике Србије.

– Годинама нам већ помаже Аутономна покрајина Војводина, средили су, заједно са Министарством културе, наступ Ансамбла „Коло“ на једном од претходних Дана српске културе у Истри, а прошле године су нам помогли да угостимо иконописце из манастира Жича. Долазе нам и разни академски сликари из Београда и Новог Сада.

Заједница Срба у Истри има и своје просторије, а смештено је заједно са жупанијским и градским Већем српске националне мањине. Такође, постоји и Српска кућа која се налази у близини центра града. На том месту се организују различите манифестације које организује српска заједница.

– У нашим просторијама организујемо верска догађања, а прослављамо и славу Заједнице светог Саву. Сваке године на Велику Госпојину одлазимо аутобусом на сабор у манастир Гомирје где се дружимо са осталим Србима из Хрватске – закључује Миомир Јеремић.

Православни народ се окупља у храму Светог Николаја

Српска православна црква је важан фактор на овом подручју јер је место сабрања српског народа, поготово на велике празнике. Неколико минута хода од главног пулског трга Портарата налази се грађевина која је класификована као споменик културе нулте категорије Републике Хрватске, некадашња ранохришћанска грчка црква, а сада црква Светог Николе.

– Црква је недавно обновљена. Била је унутрашња реконструкција, мењали смо столарију и кречили. Значи, можемо рећи да је то било у склопу редовног одржавања храма. Сада је у потпуности завршена изнутра. У њој је иконостас из 1700. године дело тадашњег познатог грчког мајстора Томиоса Батоса. Нажалост, деведесетих година прошлог века црква је обијена и са иконостаса је скинуто 14 икона непроцењиве вредности које нису никада нађене и враћене. Осликана је нова композиција икона и након свега тога храм је изнутра и реновиран – започиње причу о живописној цркви Светог Николе парох пулски и перојски протојереј-ставрофор Горан Петковић.

У парохији проте Горана постоје два храма. Први је већ поменути храм Светога Николаја у Пули, а други Светога Спиридона у селу Перој које се налази близу Фажане, односно у општини Водњан.

Сама историја српског народа у Пули започиње 1583. године. Истра је у средњем века била погођена кугом и колером и у већини случајева има писаних трагова да су тада истарске власти позивале народ из региона и околних земаља који није имао могућност квалитетног живота да дође у Истру где ће им се даровати земља.

– Између осталих, тада је у Истру дошло стотинак људи са Кипра и Наополија, данашњег Пелопонеза, насељавају се у Пулу и дарује им се на употребу ранохришћанска црква, они је освећују као цркву Светога Николаја, обнављају, о чему постоје писани трагови, и од 1583. па негде до краја 17. века том црквом управљају грчки свештеници. Све више је долазило људи са територије данашње Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, а друго досељавање нашег народа започело је 1657. године у Пероју када је са територија Црне Горе са својим свештеником дошло око 70 људи. До данашњег дана су се овде сачували вера и обичаји, а црква је направљена 1788. године, а у облику који сада има је завршена 1834. – прича протојереј-ставрофор Горан Петковић.

Данашњи Срби у Пули су од шезедестих година прошлог века

Српски народ је у Истру долазио са свих страна, док је Грка било све мање и полако су се почели асимилирати. Далматински епископи су тада управљали Истарском епархијом и 1794. ова богомоља постаје део Српске православне цркве.

– Последњих 15 година смо је обновили два пута и сада је у правом свом изгледу и облику како и доликује споменику из шестог века. Исто тако, црква у Пероју од 1788. није доживела велике промене иако смо је реновирали у потпуности. Задржан је изворни облик, имамо иконостас из тога времена и протеклих година смо уз помоћ Министарства културе Републике Србије рестаурисали иконостас – објашњава Петковић.

Пулску парохију чине углавном Срби који су у овај истарски град дошли шездесетих година прошлог века јер је Пула била војни град, али и индустријски центар због бродоградилишта Уљаник. У Пероју данас постоји отприлике 50 породица који примају свештеника и који су изворни потомци Перојаца из средине 17.века.

– Имамо фолклорно друштво, духовну и спортску секцију, чувамо традицију у сваком погледу. У Пули је задовољавајући долазак верника на литургију, никад не буде испод двадесетак људи, а на велике празнике попут Бадњака, Божића, Васкрса, Преображења и Велике Госпојине храм се попуни. У Пероју је тај број нешто мањи јер је и село мање. Службе су суботом, недељом и на празнике – закључује пулски и перојски свештеник Горан Петковић.

Према попису из 2011. године град Пула броји 57.460 становника, а Срби су са 6 одсто или 3.454 становника највећа национална мањина.

Преузето са: СРБИ.хр