Заједнички истражити посљедице НАТО бомбардовања Србије и Српске
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић рекао је да је неопходно заједнички истражити посљедице НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године и Србије 1999. године јер је оно било усмјерено према српском народу.
„Оно што смо дијелом евидентирали јесу посљедице кориштења осиромашеног уранијума, али нисмо имали конкретна истраживања на овом простору. У том смислу смо разговарали са представницима Србије“, рекао је Којић Срни.
Он је истакао да је истраживање обављено у Српској у пуном капацитету дато на располагање парламентарној комисији Србије, те да би на основу истраживања у Српској и Србији требало да буде објављена и заједничка публикација.
Којић је подсјетио да је Центар обавио опсежно истраживање о НАТО бомбардовању Српске, те да је то објављено у публикацији „Намјерном силом на Републику Српску“.
Он је истакао страдање људи директна посљедица НАТО бомбардовања, те да је то била и подршка такозваној Армији БиХ и Хрватској војсци у њиховој удруженој акцији у западнокрајишким општинама.
„Усљед НАТО бомбардовања, такозвана Армија БиХ и Хрватска војска имале подршку за протјеривање више од 120.000 Срба из западнокрајишких општина, те више од 1.600 убијених“, нагласио је Којић.
Бомбардовањем релеја „Краљица“ на Озрену, нагласио је Којић, прекинуте су везе између јединица и команде Војске Републике Српске и самим тим је одреду „Ел муџахедин“ и другом и трећем корпусу такозване Армије БиХ дата подршка јер су се јединице Војске Српске нашле у окружењу.
„Имамо брутална убиства која су оличена у одсијецању српских глава, клању и другим злочинима почињеним над Србима на овом ратишту, као индиректну посљедицу НАТО бомбардовања“, навео је Којић.
Злочиначко НАTО бомбардовање Републике Српске трајало је од 30. августа до 14. септембра 1995. године када је страдало више од стотину недужних цивила.
На положаје Војске Републике Српске НАTО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.
Повод за НАTО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби иако је у извештају независне комисије из тог периода наведено да „не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја“, што је потврдио лично и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.
Према одлуци Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова која је донесена у марту прошле године, као Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској одређен је 9. септембар.
Тај датум одабран је у знак сећања на дан када су у НАТО бомбардовању убијени брат и сестра Радмила и Раденко Галинац из насеља Грлица, у Војковићима. Брат и сестра Галинац били су међу првим жртвама НАТО агресије када их је 9. септембра 1995. године на срушеном мосту у насељу Семизовац, код Сарајева, убио пилот НАТО авијације.
Иницијатива за обиљежавање дана сећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године на приједлог Срне.
Преузето са: СРНА
