Сто година живота у Ади

У Друштвеном дому у Ади, 19. новембра одржан је програм за све мештане и госте који су дошли да прославе једновековно постојање овог села у општини Шодоловци.

На пола пута између Осијека и Винковаца, двадесетак километара удаљено од ова два града налази се село Ада које према последњем попису становништва броји свега 142 становника и једно је од мањих насеља у општини Шодоловци. Као и већина села у источној Хрватској и Ада се бори са исељавањем младог становништва, напуштеним кућама и веома малим бројем деце. Какав је живот био пре у овоме месту, сазнали смо од старијих Адачана.

– Први становници су почели да се досељавају 1920. године, ту је један краљевић, аустријанац, имао млин и запошљавао људе како је ко долазио. Долазили су БосанциЛичани и Кордунаши, фамилија по фамилија, брат брата је повукао и село се проширило. После је краљевић отишао за Аустрију и млин је пропао. Мост у селу је прављен 1946-47. године чак смо и ми као деца учествовали у изградњи, а тих година направљен је и дом. Миграција је била невиђена, Осијек нам је био седиште, из Аде је доста људи радило и школовало се у Осијеку. Имам слику када сам ишао у школу и на слици је први и други разред, нас 50. Данас се људи чуде како је толико деце било, а још нам ту фали трећи и четврти разред. Свако је имао бар четверо деце, био је развијен спорт и рибарење. Данас је све другачије, старци умиру, младих нема, деце је све мање, тако да не знам како ће то изгледати у будућности – са великом сетом прича нам осамдесеттрогодишњи Борислав Јовановић који се радо сећа прошлих, лепших времена.

– Имали смо веома успешан Фудбалски клуб Младост у којем је играло неколико момака из Ернестинова, Ласлова а остало су све били Адачани. Велики стадион је направљен са помоћним просторијама, гостовала нам је Црвена звезда и стварно смо били успешни, али је сада то све замрло. Клуба нема, терен је обрастао коровом, школа је укинута, то је наша данашњица – додаје Јовановић.

Без обзира на веома мали број становника, још има младих који више цене живот на селу него у граду. Једна од њих је и тридесетогодишња Наташа Малбаша, рођена Адачанка која са породицом живи у Ади и не планира да пресели у град, без обзира на веће могућности које градови пружају.

– Не волим град и ако сви млади оду села ће нам остати празна. Запослена сам, радим у Осијеку, путујем на посао и веза је јако лоша. Морам ићи у Ласлово и онда имам аутобус за Осијек. Без обзира на то нисам размишљала да се преселим негде ближе граду. Тренутно у селу имамо двадесетак деце, аутобус их вози у школу у Маркушицу,  док за вртић, такође у Маркушици, морамо сами да организујемо превоз. Проблем је што је тако мало деце у месту, али они се и поред тога не играју и не друже као што смо ми у детињству. Време проводе по кућама уз мобителе и игрице – каже Наташа.

Програм поводом сто година села

Удружење „Сеоска идила” које делује у Ади већ девет година, поводом сто година постојања села, организовало је програм у којем су учествовала деца из КУД-а „Срем” из Маркушице, прочитане су песме Адачанина Милана Бабића и присутни су одгледали кратак филм са фотографијама села и његових становника.

– Наше удружење је основано 2013. године и ових дана делујемо тачно девет година. Циљ нам је очување традиције и културе нашег народа, квалитетније провођење слободног времена и дружење. Састајемо се два до три пута недељно, имамо радионице, израђујемо ручне радове, дружимо се и одлазимо у посету другим удружењима. Најважније је што смо опстали у овим временима, одржало нас је дружење и нада у боље сутра и надам се да ће тако бити и у будућности. Тренутно имамо 13 чланова, најмлађа чланица има 22 године, а најстарија преко 70 година, тако да окупљамо све узрасте – рекла је председница удружења „Сеоска идила” Радмила Ковачевић Чалошевић.

Село Ада територијално припада општини Шодоловци која у свом саставу има седам насеља и броји око 1.200 становника.

– Боримо се да задржимо људе кроз оваква и слична удружења и окупљања, те настојимо да их зближимо и скупимо енергију за будућност. Наша идеја је да уредимо центар у сваком насељу кроз социјални и друштвени сектор, да унапредимо спорт, жеља нам је да свако место има бар минимум за нормалан живот. Ставили смо у предлог буџета и надам се да ће се изгласати помоћ за студенте и 10.000 куна за свако новорођенче – рекао је начелник Општине Шодоловци Драган Зорић.

Извор: срби.HR

Нема коментара

Напишите коментар