Штрбац: Ослобађајућа пресуда Јури Шимићу за Бјеловар је наштимана
Штрбац је рекао да се намеће закључак да су за Шимића, као и за многе своје заслужне људе за независну Хрватску у борби против „мрског непријатеља“, који су њихови национални хероји, јунаци, тражили судије који ће их ослободити и вјештаке, свједоке и суд који ће довести до овакве пресуде.
Он је нагласио да ту нема ни „п“ од поштеног суђења и да је све наштимано како би била ослобађајућа пресуда, која није прва таква у хрватском правосуђу, те да би један непристрасни суд морао донијети осуђујућу пресуду и сасвим другачије закључке би извео и потврдио оптужницу коју су писали Хрвати, њихово тужилаштво.
Штрбац је истакао да „Веритас“ располаже документацијом и видео-записима, да постоји цијели документарни филм који су Хрвати снимали, оригинални снимци, гдје се виде лешеви тројице официра ЈНА – команданта 265. механизоване бригаде пуковника Рајка Ковачевића, и његових помоћника потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгише Јовановића.
– Постоје људи који су заробљени, велики број је заробљен јер су се сви предали. Ова тројици су били на челу тих који су се предали, а који су неколико дана бранили ту касарну у Бјеловару – рекао је Штрбац.
Коментаришући то што је Врховни суд Хрватске потврдио да Шимић „није имао никакву улогу у командовању акцијом ослобађања касарне, као ни у командовању јединицама“, као и да су тројица официра ЈНА умрла од посљедица експлозивних повреда, а не устрелних хитаца, Штрбац је рекао да то није тачно.
– То је све, како Хрвати раде, све они прилагоде. Наћи ће они и вјештаке који ће то потврдити и свједоке да Шимић није командовао. Међутим, он је био ратни предсједник Кризног штаба Бјеловара, а предсједник Кризног штаба је у сваком мјесту и са једне и друге стане /и хрватске и српске/ у ратно вријеме може да издаје и било какве команде – истакао је Штрбац.
Чињеница је, додао је Штрбац, да постоје свједоци, људи који су се предали, који су малтретирани по хрватским затворима, једна група официра и много војника.
– Ја располажем њиховим изјавама, имамо ту документацију и видео-записе из којих се види да су њих тројица одведени мало даље кад је престала свака пуцњава. Каква црна експлозија? Кад су ушли /Хрвати/ на челу са Шимићем, њих тројица су одведена мало даље. Он, или неко по његовом наређењу, упуцали су те људе. На снимцима се виде убијени, леже, нема експлозије – истакао је Штрбац.
Он је рекао да су сутрадан, по Шимићевом наређењу долазили /хрватски/ грађани и мокрили по мртвим тијелима тројице официра ЈНА и да су то чињенице, то свједоче очевици, само њих нико није позивао на ово суђење, него су позивали своје свједоке.
Штрбац је подсјетио да је овај предмет измјештен из бјеловарског суда у жупанијски суд у Ријеку наводно, како каже, због објективности, додајући да се види како се то завршило.
– И тамо су нашли неку судију која је отприлике навела да нема доказа да су убијени како је у оптужници писало да су убијени стрељачким оружјем. Чак се помиње седам вјештака, па су они утврдили да су убијени од експлозивних повреда, а то значи да су бацане гранате и мине и да су страдали од тога, а не да их је неко извео из колоне заробљеника и упуцао из пиштоља или пушке – рекао је Штрбац.
Он је истакао да су су се Хрвати трудили нешто да суде да би удовољили међународној заједници јер су докази о том злочину отишли међу првима, чим је формиран Хашки трибунал.
– Ја имам то и у архиви. Све што је породица убијеног Јовановића слала тамо, са изјавама свједока очевидаца и тај документарни изворни филм, то је пар часова снимка. Цијели тај дан борбе, улазак војске и њихова тијела – рекао је Штрбац.
Он је подсјетио да је суђење Шимићу започело 2010. године хапшењем Шимића и његових сарадника, па пошто се у суду у Бјеловару ништа није дешавало, предмет је премјештен у Жупанијски суд у Ријеци, као непристраснији суд.
– Била би велика срамота да своје хероје прогласе кривим и осуде, и то за ратни злочин над том, за њих `мрском војском`, као што је ЈНА – додао је Штрбац.
Врховни суд Хрватске правоснажно је ослободио Јуру Шимића, бившег ратног предсједника Кризног штаба града Бјеловара, оптужби да је 1991. године наредио егзекуцију три официра ЈНА.
Овим је одбијена жалба државног тужилаштва и потврђена пресуда Жупанијског суда у Ријеци од 2. октобра 2019. године.
Врховни суд је током одлучивања о жалби државног тужилаштва утврдио да је првостепени суд у Ријеци „правилном оцјеном доказа утврдио да Шимић није имао никакву улогу у командовању акцијом ослобађања касарне, као ни у командовању јединицама“, а да из резултата обдукције тијела официра ЈНА „недвосмислено произлази да су сва тројица умрла насилном смрћу, али од посљедица експлозивних повреда, а не устрелних хитаца“.
Од истраге до коначне пресуде Шимићу прошло је 14 година.
Преузето са: РТРС
Фото: Танјуг Сава Радовановић
