Свечаном сједницом Удружење бораца, потомака и поштовалаца 6. Личке дивизије „Никола Тесла“ обиљежило 8. април, Дан ослобођења Лике у Другом свјетском рату

САЧУВАТИ СЛОБОДАРСКИ ДУХ ЛИКЕ  

 

Уводни реферат о овом истакнутом датуму, али и борбама које су претходиле ослобођењу Лике, поднио је предсједник Удружења Вељко Жигић. У другом дијелу свог излагања Жигић се осврнуо на тренутно стање у Лици, како је рекао на „нестајању српске Лике“, износећи чињенице да је у овој регији, све до деведесетих година прошлог вијека, српски живаљ представљао већину. У умјетничком дијелу програма присутнима су се предстaвиле Милка Шолаја, са својим, и Мирјана Лалић са пјесмама Милке Бебе Радеке, да би све то, на себи својствен начин, зачинио млади гуслар Никола Ђапић. 

 

Минутом ћутања, одана је почаст свим погинулим борцима и жртвама НОР-а 1941/45. и погинулим и несталим борцима и жртвама ратова 1990/99. године, као и умрлим члановима Удружења, посебно недавно преминулим Божидару Лончару и Душану Рапаићу.

У уводном дијелу, Жигић је поздравио и присутне госте, Радована Обрадовића, замјеника предсједника ГО СУБНОРа Београд, Ненада Симића, замјеника предсједника, 1. пролетерске НОУ бригаде, Николу Радића, замјеника председника Удружења 7. Банијске дивизије и Драгана Дивјака, замјеника предсједника Удружења Крајишких бригада.

 

БОРБЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ЛИКЕ ТРАЈАЛЕ СУ 20 ДАНА

У веома опширном експозеу Жигић је истакао да је ослобођење Лике у Другом свјетском рату било посљедица завршних борби за ослобођење Југославије у цјелини. Изнио је распоред снага и стање фронта од Дунава, Дрине, преко Тузле, Бихаћа, Госпића до Карлобага, нагласивши да је у позадини наведеног њемачког фронта, као оперативни дио Четврте армије дејствовао 11. Корпус, на подручју Лике, Горског котара и Жумберка са укупно 9860 бораца.

Напад 4. Армије почео је 20. марта ујутро, а већ другог дана непријатељске снаге су биле разбијене и ослобођени су Лапац, Удбина, Бунић, Кореница и околна села. Операције су настављене ка Бихаћу који је ослобођен 28. марта, а затим су снаге прегруписане у правцу Плитвичких језера према Јадранском мору. Завршне борбе почеле су 4. априла када је ослобођен Госпић, а 5. априла Карлобаг и Паг. Сутрадан је ослобођен Оточац, док су непријатељске снаге протјеране из Личког Петровог Села и Огулина 10. априла. У свом излагању Жигић је напоменуо да је на овом простору дјеловала, од љета 1944. године, Прва авио-база, испод Удбине. Истакао је и велике заслуге 35. Личке НОУ дивизије током рата, као и у акцијама ослобођења Коренице и Бихаћа, износећи лично мишљење да је она више дала у одбрани Лике од много славније 6. Личке пролетерске дивизије.

 

НЕСТАЈАЊЕ СРПСКЕ ЛИКЕ

У другом дијелу излагања Жигић се осврнуо на демографске посљедице Другог свјетског рата и након њега, на становништво Лике цитирајући Дражена Живића и Иву Турка.

Према њима, демографски ратни губици су процјењени на приближно 41 хиљаду лица, а највећи број жртава био је српске националности. Током читаве српске историје Срби се нису мирили са ропством, а њихов ратнички дух их је скупо коштао. Наводећи примјере из књиге Светозара Ливаде „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској“ Жигић је истакао да се у Лици тренутно налази око 20 процената српског живља, што многи присутни на сједници нису прихватили.

По попису из 1991. године у Лици је живјело 82.883 становника, од чега 41.546 (50,12 %) Срба, 37.719 (45,50%) Хрвата, док је осталих, углавном Југословена, било 3.618. (4,38 %). Након грађанског рата од 1991-1995. године по попису из 2001. године Срба је било 16,50 процената мада је и тај број под знаком питања. Тако је Жигић навео ријечи проф. Ливаде: „ да то представља посљедицу етничког чишћења српског становништва током грађанског рата који се у то вријеме водио у заједничкој држави“. Ово излагање представља тему коју би требало посебно обрадити, јер се осим осипања броја српског становништва говори и о гашењу топонима, жртвама Другог свјетског рата, као и табеларни приказ распореда насељености Лике из кога се види да је до деведесетих година на тим просторима живјело већинско српско становништво.

На крају излагања, Вељко Жигић је прочитао пјесму Николе Ђапе „Гдје си ми, Лико?“.

Прије почетка умјетничког дијела програма скупу су се обратили Ненад Симић који је говорио о недавној посјети Удружења Сарајеву, као и Драган Дивјак.

Дивјак је, испред Удружења Крајишких бригада, истакао уску везу Српске и Босанске Крајине, наводећи тежак положај становништва у поратном периоду након деведесетих са обе стране Уне. Навео је да је то исти народ, међусобно испреплетен и родбинским и племенским везама и да му тренутно прети истребљење са тих простора, ако се не предузму најозбиљнији кораци на највишем државном нивоу.

О томе да људи из Лике има у свим дијеловима бивше Југославије говорио је Бранко Дрекаловић чији је отац по мајци Жигић из Коренице. Истакао је да су његови преци живјели на граници са Мађарском, потом отишли трбухом за крухом у Рудник „Трепча“, да би због познатих догађаја на Косову и Метохији са својом породицом дошао да живи у Тополу. Дрекаловић је изразио жељу да приступи Удружењу и испунио је одговарајућу приступницу.

ЛИКА ОСТАЛА У СРЦУ И КАМЕНУ  

У умјетничком дијелу програма, у два наврата, чланица Удружења књижевника Србије Милка Шолаја представила се са неколико пјесама.

Тематика њених пјесама била је уско везана за дневни ред. Тако да су пјесме „Не чупајте нам коријене“ и „Очи пуне безнађа“ биле пун погодак попраћен великим аплаузом присутних.

Никола Ђапић (35), релативно млад, али остварен човјек показао је своје умијеће пјевајући личке пјесме уз гусле. „Негдје Србин сакривен у гори“ и „Тајна“, аутора рано преминулог глумца Миле Станковића, побрале су пљесак присутних. Ђапић, по оцу Далматинац, по мајци Личанин, по професији стоматолог, изродио је са својом супругом из Бунића троје дјеце. Заљубљеник је Лике, гдје обнавља породично имање, учи своју дјецу обичајима и језику свога краја, а прича о овом човјеку свакако заслужује посебну тематску цјелину у Српском колу.

На крају дружења, стихове Милке Бебе Радеке са пуно емоција прочитала је Мирјана Лалић, чланица Удружења. Пјесме „Плитвице“ и „Лички камен“ наишле су на добар пријем, тако да је овај сусрет завршен са најљепшим бисерима Лике. Наравно уз неизоставно евоцирање успомена на свој крај, плановима обиласка и даљем ширењу идеје да се никако Лике не смијемо одрећи, ма гдје били. Баш као што је Вељко Жигић цитирао ријечи Николе Тесле: „Личани Лику раселише, али читав свијет населише“.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

 

 

 

 

 

Нема коментара

Напишите коментар