Свирепо убијеној српској породици не желе одати почаст

У понедељак, 17. фебруара, навршиће се тачно 33 године од зверског убиства четверочлане српске породице у Церни. Ни мртвима им не дају мира само зато што су Срби.

Те ноћи 1992. године, под окриљем мрака у породичној кући, у насељу недалеко од Жупање, убијена је породица Олујић – Радомир (37), Аница (36) и њихових двоје деце ћерка Милена (15) и син Марко (11). Радомир је био водитељ трговине у Церни и знали су га сви у селу док је Аница, иначе хрватске националности, радила у банци. Били су то вредни и поштени људи који су радили и градили, али су их неки гледали другачије и то само зато што су Срби.

На суђењу се сазнало како је овај свирепи злочин откривен дан после убиства када се Аница Олујић није појавила на послу. Сам злочин је расветљен тек након 14 година, а починитељи злочина ухапшени су у августу 2006. године. Истрага против њих је покренута годину дана раније и то након што је Споменка Олујић, Радомирова мајка, о том злочину проговорила у емисији „Латиница“ на ХРТ-у. Медији су тада писали како су злочин починили припадници извиђачко – диверзантске чете ХОС-а из састава ХВ-а којом је камандовао Томислоав Мади (32). Он је својим војницима – Марију Јурићу, Зорану Поштићу и Давору Лазићу издао наредбу да оду у Церну и побију тамошње четнике.

Немилосрдно погубљени

У образложењу Жупанијског суда у Вуковару стоји како је Мади својим војницима рекао да из њихове куће узму све вредне ствари те да након тога кућу минирају. За тај задатак дао им је пушке, мине, штапин, детонаторе и два пригушивача. Исто тако наредио им је да се обуку у униформе ЈНА јер је то, како је речено, „био једини начин да их четници пусте у кућу“. Доласком у кућу Јурић и човек којем се зна само надимак „Босанац“ побили су породицу Олујић. Радомир је погођен са десет метака од којих је пет добио у леђа, а погођен је још у ребра, леву потколеницу и десну руку. Аница је погођена са шест метака од којих су четири погодила главу. Ћерка Милена је погођена са 11 метака од којих су два погодила је у главу, два у врат, четири у леђа и по један у ногу и руку. Са 11 метака је убијен и син Марко који је убијен из апсолутне близине, односно њему је цев пушке била прислоњена уз тело. Након што су побили све чланове породице Олујић Поштић и Лазић су претражили кућу те су том приликом пронашли ловачку пушку с патронама, 1500 немачких марака, једну беретку, златни ланчић с привеском и пар златних минђуша. Треба знати и како су одговорни за тај злочин, њих пет, 2008. године на суду у Вуковару осуђени на казне од 7 до 20 година затвора.

Пример из Церне потврђује како Хрватска третира српске цивилне жртве рата

Данас, 33 године касније, у Церни се одвија права драма која је везана за породицу Олујић. На дан када су убијени у парку у селу, преко пута њихове породичне куће, требала је бити откривена спомен плоча подигнута у част четверо Олујића. Пишемо да је требало јер су се неки у Церни, део бранитељских удружења и неки појединци, побунили против те иницијативе тако да је начелник Општине Церна Јосип Шторек донео одлуку о обустављању свих радова. Та плоча не би била ништа посебно, али би на њој стајала имена и презимена убијене породице Олујић и датум када су убијени.

Интересантно је и како су иницијативу о подизању спомен плоче породици Олујић покренула два бранитељска удружења из Церне и то Удружење хрватских ветерана из Домовинског рата Општине Церна и Удружење малолетних драговољаца Домовинског рата. Цела иницијатива је покренута још 2023. године тако да је одржана и јавна трибина на којој се говорило на ту тему, а добили су подршку и од стране Министарства бранитеља које је било спремно суфинансирати изградњу спомен плоче. Да све буде по закону иницијатори су се обратили и Општинском већу од којег су добили подршку те се чинило како све иде у најбољем реду. Започели су и радови на припремању дела парка где би спомен плоча требала бити постављена као и на самој изради спомен плоче. Тако је било све док се пре неколико дана атмосфера у Церни није почела мењати. Селом су почеле кружити гласине како се спрема протест испред зграде Општине, а дошло је и до вербалних и физичких сукоба између иницијатора идеје и оних који су против. И полиција је упозната са тим, а како нам је пренесено забележене су и тешке увреде као и претње.

 

Обустављено постављање спомен плоче

Резултат свега тога је да је начелник Општине Церна Јосип Шторек донео одлуку о обустављању радова. Шторек се није јављао на позиве новинара, али је своју одлуку појаснио на свом Фејсбук профилу.

– Након вишедневних консултација, разговора с мештанима и сагледавања свих аспеката ове осетљиве теме, донео сам одлуку о обустави радова на изградњи споменика породици Олујић, која је трагично страдала као цивилна жртва Домовинског рата. Ову иницијативу покренуло је Удружење хрватских ветерана из Домовинског рата Општине Церна, с племенитом намером да се трајно ода почаст невиним жртвама. За реализацију пројекта исхођене су све потребне сагласности, укључујући и ону Министарства хрватских бранитеља, те су исказали интерес и за суфинансирањем самог пројекта. Такође, одржана је и јавна трибина на којој су сви мештани имали прилику изразити своје мишљење. Свестан сам да су се око овог питања појавила различита стајалишта унутар наше заједнице, што је резултирало поделама међу мештанима. Мој је задатак, као начелника, радити на јединству и заједништву, јер само тако можемо напредовати и доносити одлуке које ће бити у најбољем интересу свих грађана наше општине. Управо из тог разлога одлучио сам обуставити радове како бисмо избегли додатне поделе и несугласице – написао је Шторек.

Даље наводе да иако до изградње споменика неће доћи да жели јасно истакнути да жртве попут породице Олујић никада неће бити заборављене, те да ће њихова имена и сећање на њих остати део свих наших будућих обележавања и комеморација везаних уз Домовински рат.

Сами иницијатори идеје о подизању спомен плоче породици Олујић кажу да у почетку није било никаквих проблема и да мештани Церне нису били против постављања спомен плоче, али и да се све мењало како се ближила сама годишњица злочина. Наводе и да злочин нису починили мештани Церне, али и да и данас није познато ко је налогодавац и ко је „прстом упро“ у породицу Олујић али и да се све ове године спомињу нека имена.

А како се на српске цивилне жртве гледа у Хрватској говори и пример из Церне. Наиме, у парку у центру села постоји споменик за 19 страдалих мештана села током рата 90-их година. Ту су исписана и имена две цивилне жртве рата, али нигде се не спомиње породица Олујић.

Преузето са: Срби.хр