Свједочења о злостављању Срба у логорима у Орашју

У исказу који је 2016. године дао у Центру јавне безбједности Добој, свједок Тодор Божић навео је да је 8. маја 1992. у Букову Греду, гдје је живио, дошла хрватска војска коју је предводио Перо Винцетић како би покупили оружје које су мјештани добили, јер се безбједносна ситуација сваким даном све више компликовала.

– Сутра је хрватска војска поново дошла и организовала рацију. Сви мушкарци су одведени, а ја сам побјегао у шуму, гдје сам се крио скоро пет седмица. Само сам једном дошао кући и видио да је у њој све испретурано. Тог дана убијено је 12 Срба, међу којима је био и мој кум Мишо Гаврић – рекао је Божић.

Он је навео да га је 11. јуна 1992. године пронашла војна полиција ХВО-а и одвела у спортску дворану у Орашју, гдје је затекао комшије и рођаке који су били одвојени од осталих затвореника.

Свједок је испричао да је потом са неколико затвореника одведен у Доњу Махалу, гдје га је испитивао Винцетић, који га је, када је схватио да ништа не зна, ишамарао. Након тога, у спортску дворану га је вратио Мато Живковић.

Божић је рекао да су затвореници ишли да копају ровове, те да се могло видјети да су неки од њих били физички малтретирани, али да не зна ко је то радио.

Када је, послије мјесец дана пребачен у логор у Доњој Махали, Божић је навео да је чуо да су неки затвореници тешко мучени.

Тужилац Миланко Кајганић прочитао је и четири исказа заштићеног свједока под псеудонимом „С-3“.

У исказу који је 2004. године дала Полицијској станици Српски Брод Центра јавне безбједности Добој, „С-3“ је навела да су је из куће извела двојица хрватских војника и комбијем, у којем је било још Срба, а међу којима је био и њен брат, одвели у спортску дворану.

– Рекли су нам да је дошла нека страна црна легија и да ћемо ту бити заштићени. Жене које су ту биле су чистиле, одржавале цвијеће, а мушкарце су изводили на копање ровова. Једно вријеме сам била и у Доњој Махали, гдје је главни био Перо Винцетић. Након тога, брзо сам пуштена у Орашје – изјавила је „С-3“.

Она је напоменула да је у јулу поново дошла војна полиција и одвела је у зграду гдје су они били смјештени, да им чисти. Иако је за то требало да буде плаћена, рекла је да новац никада није добила јер га је узимао Винцетић за себе, уз образложење да она има бесплатну храну и смјештај.

– Једном су ми неки полицајци тражили да скинем минђуше, а када сам одбила, почели су ме ударати. Када сам пала, шутирали су ме у чизмама по цијелом тијелу. Једне вечери у купатилу ме силовао неки непознати цивил – навела је она у свом исказу.

„С-3“ је додала да је сазнала да јој је брат, који је такође био затворен, од посљедица премлаћивања преминуо, али да никада није сазнала ко га је тукао.

У исказу који је дала Тужилаштву БиХ 2015. године, „С-3“ је навела да је током боравка у Доњој Махали доживјела нервни слом.

Она је испричала је да су је у мају или јуну 1992. године ухапсили Мирко Живковић звани Џо и још један војни полицајац и одвели у фискултурну салу у Орашју, гдје је била затворена три-четири мјесеца. „Ту је Перо Винцетић све ударао, а њу је вукао за косу и уши“, рекла је она.

„С-3“ је додала да су затворене Србе тукли и војници из Хрватске који су ту долазили, те да никога од њих није познавала.

Она је изјавила да су многе жене, међу којима и она, биле силоване. Према њеним ријечима, силовали су је Мато Живковић и Мирко Јурић, док је његов брат звани Кратки одбио да то уради.

„С-3“ је навела да је у децембру 1992. године у Доњу Махалу дошао Ђуро Матузовић, који је рекао Винцетићу да је пусте кући.

Овога пута је рекла да је 1993. године од братове супруге сазнала да је он убијен у логору у Доњој Махали.

У Кантоналном тужилаштву Посавског кантона Орашје, „С-3“ је 2014. године изјавила да су је током заточеништва у школи у Доњој Махали силовали Мирко Јурић и Мато Живковић.

Она је тада навела да сматра да они не морају ићи у затвор, али да би јој требали исплатити по 3.000 КМ одштете.

Кајганић је прочитао и њен исказ из 2016. године у којем је рекла да је болесна и да „не зна више шта је било“, али да је истина да су је силовали Мирко Јурић и Мато Живковић.

На питање зашто 2004. године није наводила имена лица која су је силовала, она је одговорила „Ако то нисам рекла прије, то је зато што ме нико није ни питао“.

По окончању читања исказа „С-3“, браниоци оптужених сматрају да су изјаве овог свједока контрадикторне јер се разликују у кључним дијеловима. Заједнички став бранилаца је да је свједок дао више исказа са разликама у кључним чињеницама које се тичу директно оптужења појединих оптужених у судници.

Из тог разлога, одбране су истакле да овај свједок није кредибилан и да се не може вјеровати његовом исказу.

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те припадници војне полиције.

На терет им је стављен прогон српског становништва, и то убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту, учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.

Суђење ће бити настављено 23. марта.

Преузето са: РТРС