У агресији Хрватске војске прије 30 година почињена најсвирепија убиства

Он је подсјетио да је на данашњи дан прије 30 година догодио велики злочин над Србима, да је регуларна војска Хрватске, односно Трећа бојна из Хрватске са тешком техником и наоружањем заузела центар града, након чега су наставили прогон Срба.

„Они који нису изашли из града затварани су у логоре гдје су мучени и убијани. Посебно је на удару био источни дио града, од Стадионске улице, Бродско поље један и даље српска села“, изјавио је новинарима Видић. Он додаје да се народ самостално организовао кроз Територијалну одбрану локалне заједнице, да је држао страже и покушао заштитити нејако становништво од страдања, да не доживи све оно из 1941. године.

„Без регуларне наше војске или војске ЈНА успијевали смо самостално све до половине маја 1992. године да се бранимо, док није кренула још већа агресија, у коју су биле укључене 108. бригада Збора народне гарде Хрватске, затим бригаде бјеловарска, вараждинска, ријечка и друге бригаде које су потиснуле и протјерале наш народ са вјековних огњишта“, додао је Видић.

Он истиче да се Срби нису припремали за рат и да су увијек жељели мир, да остану са другим народима заједно у тадашњој Југославији. „Још једна чињеница је важна, на данашњи дан 1992. године основана је 101. Босанско-бродска бригада, чиме су Хрвати јасно поручили шта желе да учине на нашим просторима. Срби су тек 12. маја оснивали Војску Републике Српске, која ће у даљем рату да буде наша највећа заштита од непријатеља“, додао је Видић. Помен-парастос погинулим борцима и цивилима служен је испред спомен-обиљежја у Бродском пољу један, код Основне школе „Свети Сава“, у организацији општине Брод, Борачке организације Брод и Мјесног одбора Борачке организације Бродско поље један.

Предсједник Скупштине општине Брод Александар Крушкоњић истиче да се не смије заборавити оно што се догађало прије 30 година, посебно жртве које је имао српски народ, да треба да се памти и истовремено жели мир. „Мир нема алтернативу. Не бих желио ниједном народу да се понови оно што се догодило на овим просторима Србима. Са оваквих мјеста треба да се шаљу такве поруке“, рекао је новинарима Крушкоњић.

Вијенце испед спомен-обиљежја положиле су породице убијених бораца и цивила, делегација општинске и мјесне Борачке организације, предсједник Скупштине општине Александар Крушкоњић са сарадницима, делегација Мјесне заједнице Бродско поље један и Основне школе „Свети Сава“, те друге организације проистекле из одбрамбено-отаџбинског рата и представници политичких партија.

Из Борачке организације су подсјетили да је први напад почео поред магистралног пута Брод-Дервента, у Стадионској улици, када су хрватске војне снаге, у сарадњи са 108. бригадом Збора народне гарде, заузеле центар града. Истог дана је у вечерњим часовима рањен тадашњи предсједник Извршног одбора Скупштине општине Брод Михајло Сремац. Напад на општину Брод 3. марта 1992. године био је само увод у најстрашније и најсвирепије злочине који су се тог мјесеца десили на подручју ове општине.

Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу. Припадници регуларне Хрватске војске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске су 26. марта 1992. године убили девет српских цивила у Сијековцу, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.

Најмлађа жртва имала је 17, а најстарија 72 године. Током 1992. године у Сијековцу је убијено 46 српских цивила, наводи се у документима Борачке организације Брод. Окупација хрватских снага прекинута је 7. октобра 1992. године, када је генерал Славко Лисица пажљиво осмишљеном војном акцијом ослободио подручје општине Брод.

Преузето са: Глас Српске