У Бањалуци одржан Други форум дијаспоре
ЖЕЉКА ЦВИЈАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИЦА РС: СРПСКУ ТРЕБА ДА ЗАЈЕДНИЧКИ ЧУВАМО, ГРАДИМО И УНАПРЕЂУЈЕМО
У административном центру Владе Републике Српске 30 – 31. маја, у организацији предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић и Владе Српске, одржан је други по реду Форум дијаспоре који је окупио преко 200 Срба из више од 30 земаља. Форум је покренут прошле године на иницијативу и под покровитељством тадашњег предсједника Републике Српске Милорада Додика, с циљем успостављања трајних механизама за јачање привредне, културно-научне и свих других видова сарадње, између Српске и Срба у иностранству. На три одржана панела, учесници Форума из матице и иностранства могли су да чују ставове највиших функционерa и чланова Владе Републике Српске, али и да сами дају конструктивне приједлоге важне за Српску и њену дијаспору.
На отварању другог Форума дијаспоре, директно преношеном на РТВ РС, говорили су предсједник Владе Српске Радован Вишковић, предсједник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић, изасланик предсједника Републике Србиије Никола Селаковић, предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик и предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, која је касније и званично отворила овај велики скуп.
СРБИ ИЗ ДИЈАСПОРЕ СУ НАШИ НАЈБОЉИ АМБАСАДОРИ
Отварање Форума дијаспоре почело је интонирањем химни “Моја Република“ и „Боже правде“.
Пристнима се први обратио предсједник Владе Српске Радован Вишковић наводећи да очекује да ово окупљање треба да донесе видне резултате становницима Српске, али да је неопходно прецизирати начин дјеловања будућег рада, што ће бити основ стратегије сарадње са дијаспором.
„Поред културне, спортске и других облика сарадње, желимо да повежемо и наше пословне људе из дијаспоре са привредницима Српске и на томе Влада, на чијем сам челу, интензивно ради“ истакао је премијер Републике Српске.
О резултатима рада Народне скупштине Републике Српске, говорио је њен предсједник Недељко Чубриловић, истичући да је ријеч о једном од најефикаснијих парламената у региону и једином у БиХ који извршава своје обавезе према програму рада, као и своје обавезе на путу БиХ према ЕУ.
„ На путу ка ЕУ ваша подршка је значајна, јер је чланство у ЕУ наш циљ и наше заједничко опредјељење“, рекао је Чубриловић, и обраћајући се гостима из иностранства нагласио да од њих очекује, да у државама у којима живе, буду најбољи амбасадори Републике Српске.
Србија и Српска стоје заједно једна уз другу на темељу споразума о специјалним и паралелним везама и једна другу подржавају и то на конкретним пројектима као што је изградња аутопута који ће повезати Српску и Србију, рекао је, у свом излагању Никола Селаковић, изасланик предсједника Републике Србије.
„Очувати национални идентитет је наш циљ, као и што српски народ мора бити јединствен, а то је оно што нам данас у дијаспори више недостаје него у матици. Главни задатак и Србије и Српске је да покушамо да видимо како да их враћамо, да они своја искуства стечена у иностранству пренесу у своју земљу и ту развију бизнис. Наша дијаспора је можда најбољи амбасадор српског народа, јер српски човјек, гдје код живио у иностранству, примјер је честитог, марљивог и вредног радника. Ако то може да буде тамо, морамо да му пружимо шансу да он то може да буде и овдје“, рекао је између осталог Селаковић, истичући велику улогу предсједника Милорад Додика о организовању Форума дијаспоре.
Управо је прошле године на иницијативу и под покровитељством тадашњег предсједника Републике Српске Милорада Додика, одржан Први форум дијаспоре с циљем успостављања трајних механизама за јачање привредне, културно-научне и друге сарадње Српске и Срба у иностранству.
„Разлог зашто смо почели са организацијом овог форума настао је као одговор на покушаје запада да се у свијету наметне прича о некој дијаспори БиХ која је подразумијевала све људе који живе на овом простору. Наши људи нису на то пристали већ су жељели заједнички српски круг дијаспоре, и то је оно на шта смо и због чега смо реаговали. Драго ми је што сте овдје, што имате вољу да будете са нама и да заједно с нама учествујете у развоју Републике Српске. Увјеран сам да идемо добрим путем, да имамо институциоални оквир, да знамо шта хоћемо и да већ сутра закажемо термин идућег окупљања“, рекао је, обраћајући се представницима дијаспоре Милорад Додик.
Покровитељ овогодишњег Форума дијаспоре била је предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић која је у уводном дијелу свог излагања рекла да је основни циљ овог Форума чвршће повезивање институција Републике Српске са њеном дијаспором.
„Ми посматрамо дијаспору Републике Српске као велики ресурс, али смо свјесни да она не може да покаже свој пуни потенцијал уколико није везана уз рад Владе и других државних органа. Све активности које чинимо дуги низ година иду ка томе да направимо институционалну везу са нашим људима у свијету. Свакако наша дијаспора представља велики ресурс Републике Српске, али она свој пуни потенцијал не може исказати онда кад је изолована или отуђена од матице. Толики број учесника и представника из различитих земаља са готово свих континената показује да је Република Српска наша кућа, ма гдје ми живјели, и порука коју данас шаљемо јесте да нашу кућу желимо да заједнички чувамо, градимо и унапређујемо“, рекла је Жељка Цвијановић, предсједница Републике Српске, након чега је у холу Владе свечано отворила други Форум дијаспоре.
УЈЕДИНИТИ ИНТЕЛЕКТУАЛНИ ПОТЕНЦИЈАЛ МАТИЦЕ И ДИЈАСПОРЕ
Након паузе, почео је и први панел на тему очувања националног, културног и духовног идентитета дијаспоре.
О улоза институција Републике Српске, Српске православне цркве и невладиних организација у очувању националног, културног и духовног идентитета Срба у иностранству, са приједлозима идеја и стратегија, говорили су уводничари Епископ дизелдорфски и цијеле Њемачке Григорије (Дудић), Живадин Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ, Наталија Тривић, министар просвјете и културе у Влади РС и Младен Филиповић, шеф Представништва РС у Аустрији.
Модератор скупа био је писац и новинар Данијел Симић, а у доста конструктивним излагањима уводничари су се сложили да српски народ има изузетан интектуални потенцијал који мора бити уједињен на добробит своје матице и расејања и како би се исказао у правом свијетлу. По заршетку панела остало је мало времена за дискусију, што су неки од гостију и замјерили. Овим панелом је и закључен први дан Форума.
ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ И ДИГИТАЛНО ПОВЕЗИВАЊЕ ПРИОРИТЕТ
Други дан започео је панелом „Значај дијаспоре за одрживи економски раст и пораст запослености у Републици Српској“.
Модератор панела је био Горан Рачић, предсједник Подручне привредне коморе Бања Лука, човјек који је и сам живио у иностранству, радио у великим компанијама, али се вратио у Републику Српску. О овој теми говорили су Петар Ђокић, министар енергетике и рударства, Ворис Пашалић министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Бранко Ђурић, предсједник Привредене коморе РС, Александар Ченић, привредник из Аустрије и Маркус Штрасер, власник Фирме “Мрежа-нетворк”, такође привредник из Аустрије који је отворио своје производне погоне у Дервенти и Прњавору и запошљава више стотина људи. Током излагања могли смо чути како се и због чега привредници одлучују да улажу у Републику Српску, као на примјер, Маркус Штрасер и шта би требало додатно учинити да та улагања буду већа, а приступ ближи, као што је рекао Александар Ченић.
На трећем панелу под називом „Дијаспора за 21. вијек“, говорило се о новим концептима умрежавања, дигиталном повезивању матице и дијаспоре и улози младих као носилаца развоја и промоције Српске и Срба у свијету.
Модератор панела био је новинар Ведран Шкоро, а учесници су били министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић, шеф Представништва Српске у Белгији Марио Ђурагић, замјеник директора “М:тел” Аустрија Миленко Цвијановић и представник Организације српских студената у инистранству Катарина Грек.
Панелисти су се сложили у оцјени да без заједничких активности, повезаних дигитално, уз посебну подршку младих људи, тешко може да се замисли боља будућност. Занимљиво да је на овом панелу било највише учесника у расправи, који су давали конкретне приједлоге не само на задату тему, већ су се осврнули на многе друге области. Своје приједлоге изнијели су Стојан Стевановић из Швајцарске, Стане Рибић из Словачке, Зоран Јовичић из Аустралије, Арно Гујон, хуманиста из Француске, амбасадори БиХ Ковиљка Шпирић и проф. др Боро Бронза, као и многи други. Тек након овог панела се видјело да би можда на слиједећем Форуму требало инсистирати на томе да разговор представника власти и гостију буде интерактивнји.
ДО ГОДИНЕ СА ВЕЋ РАЗРАЂЕНОМ СТРАТЕГИЈОМ
У даљем раду форума министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златан Клокић представио је Стратегију која ће дефинисати мјере за унапређење односа Српске са дијаспором.
„Циљ нам је заштита нашег писма, језика, културе и традиције. Стратегијом ће бити обухваћене ове области, али и начин сарадње са Српском православном црквом“, рекао је Клокић додајући да је Српска урадила ову стратегију, како бошњачка политика не би створила вјештачку БиХ дијаспору.
Затварајући Други Форум дијаспоре премијер Републике Српске Радован Вишковић рекао је да је Форум дијаспоре оправдао очекивања, јер су изнесена бројна мишљења, поруке и идеје о унапређењу сарадње са дијаспором које ће допринијети развоју Српске.
„Влада Републике Српске је почетком ове године успоставила Одјељење за институционалну сарадњу и дијаспору у оквиру Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу као институционалну тачку за сарадњу са дијаспором. Сарадњом са представништима Српске, дјеци у иностранству биће омогућено да изучавају матерњи језик, историју и културу, а важно је користити капацитете дијаспоре с циљем привредног и економског јачања Српске”, навео је Вишковић додајући да ће Влада са Привредном комором и локалним заједницама радити на привлачењу инвестиција гдје ће окосницу чинити привредници који дјелују ван граница Српске.
“Важно је што сте показали спремност и вољу да будете на услузи и да своје капацитете ставите на располагање Републици Српској. Неопходно је доћи на страна тржишта, али још важније је на њима остати”, закључио је Вишковић позивајући све присутне да промовишу потенцијале Српске и буду ти који ће привући инвеститоре.
Тиме је други Форум дијаспоре Српске завршен, а код свих учесника изражена је нада да ће наредни бити још успјешнији.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
СТРАТЕГИЈА ПУТОКАЗ САРАДЊЕ
“Дијаспора је незаобилазан фактор у подизању економског стандарда у Српској. Она мора бити више укључена у свеобухватни развој Српске. Дијаспора би могла да каналише у Републику Српску знања и вјештине и помогне у повезивању институција”, рекао јеЗлатан Клокић министар за европске интеграције и међународну сарадњу РС, представљајћи шест основних области које покрива Стратегија.
- Очување националног индентитета
- Економски развој и привредна сарадња
- Сарадња у области, науке, технологије, омладине и спорта
- Јачање односа са дијаспором
- Улога представништава РС у иностранству
- Акциони планови за представљање Стратегије
„Покушавамо пронаћи трајни начин сарадње са дијаспором. Наш циљ је јачање односа и враћање међусобног повјерења, као и креирање електронских платформи за комуникацију”, закључио је Клокић и рекао да ће, уз наведени документ, бити усвојен и акциони план за његову реализацију, а да ће се радовати сваком приједлогу, примједби и сугестији на нацрт Стратегије.
МИОДРАГ ЛИНТА: Главни задатак је јачање осјећања националног јединства међу Србима
Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта је на Другом форуму дијаспоре у Бањалуци истакао да је један од најважнијих задатака Републике Србије и Републике Српске јачање осјећања националног јединства међу Србима, ма гдје год они живјели.
„ Владе у Београду и Бањалуци треба да учине све што је у њиховој моћи да се конкретним мјерама и активностима омогући онима који желе да задрже свој српски идентитет да то и остваре. Због тога је веома важно да се Србима у региону и дијаспори обезбједи да уче српски језик и ћирилицу и да се изради јединствени српски буквар”, рекао је Линта.
Линта сматра да Србија и РС треба да помогну економско јачање Срба у региону кроз различите врсте пројеката:
„Нашим људима у региону неопходна је подршка код рјешавања инфраструктурних проблема као што је изградња школа, вртића, домова културе, путева, мостова или нека друга врсти помоћи“, рекао је Линта, а затим се осврнуо на вјечиту српску бољку – неслогу.
„ Требало би да Србија и РС инсистирају на дијалогу као начину за успостављање јединства међу Србима ван матица“ истакао је Линта, и нагласио да би Србија требало максимално да поједностави процедуру пријема у српско држављанство, као и да се оснују српске куће као мјеста окупљања Срба у региону и дијаспори.
„Један од важних елемената националног јединства је заједничка активна борба Српске, Срба у региону и Србије, да се међународна заједница упозна са истином о страдању нашег народа у 20. вијеку, посебно са геноцидом у НДХ“, закључио је своје излагање Линта.
