У Београду одржана 8. Конференција српских националних организација из земаља региона

 

ЈЕДИНСТВЕНИ БУКВАР ЗА СВЕ СРБЕ У РЕГИОНУ


Ово је основни задатак дјеловања Конференције, за ову годину, који су учесници засједања истакли приликом усвајања Стратегије очувања српског идентитета и националног јединства српског народа у региону, приликом закључивања првог дана рада. Јединствени српски буквар радио би се у сарадњи са најзначајнијим културним институцијама, Матицом српском из Новог Сада и Српском књижевном задругом из Београда. Истакнуто је, такође, да у остваривању Стратегије не треба правити уступке у питањима националног идентитета, прије свега, када је ријеч о  српском језику, Српској православној цркви, српским историјским и књижевним традицијама и укључености у административни и државни систем земаља из региона из којих су дошли учесници скупа. Другог дана, Стратегија је представљена на конференцији за штампу, а већина присутних представила је и своја достигнућа по наведеним питањима, као и, не мале проблеме, са којима се већина њих суочава у домицилним државама, а према процјени Конференције у државама региона има 3-4 милона Срба.

 

МАЂАРСКА И РУМУНИЈА КАО ПРИМЈЕР


На засједању су учествовале српске националне организације из земаља региона, коју чине Савез Срба из Румуније, Удружење Срба из Хрватске, Национални савјет Срба у Македонији, Удружење српског народа „Морача-Розафа“ из Албаније, Асоцијација „Ствараоци Републике Српске“ из Републике Српске, Заједничко вијеће општина из Вуковара, Национални савјет Срба из Словеније, Самоуправа Срба у Мађарској и Српски национални савјет Црне Горе, a као гости првог дана у расправи су учествовали и Миодраг Линта, предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине Републике Србије, независни народни посланик проф. др Миладин Шеварлић предсједник Друштва српских домаћина и Владимир Котуровић из Министарства спољних послова – Управе за сарадњу са дијаспором и Србима из региона.

Отварајући засједање, предсједавајући Конференције Љубомир Алексов, из организације „Самоуправа Срба у Мађарској“, поздравио је делегате и госте истичући да је од прошлог виђења донијет и званични акт о постојању ове организације коју представљају представници кровних организација српског народа из земаља региона. Предлажући дневни ред, Алексов је истакао да ће расправљати о битним питањима везаним за Србе из региона, а између осталог, посебно издвојио појединачне извјештаје о положају српског народа у земљама региона за период између двије Конференције, приједлог активности Конференције за наредни период и разматрање приједлога Стратегије очувања српског идентитета и националног јединства српског народа у региону.

Алексов је, у својој дискусији, нагласио да Мађарска и даље има добар однос према Србима и да то може да буде путоказ другим државама региона како би требало они да се односе према њима. Истакао је да је  прва сједница Конференције одржана у Мађарској 2015. године, да је тада представљен од стране мађарских власти програм како се ради са нациналним мањинама и каква права и обавезе имају, и да и ове године Самоуправа Срба у Мађарској, у сарадњи са тамошњим институцијама, постиже значајне резултате поготово на пољу школства и културе, односно чувању српског индетитета. Представници Савеза Срба из Румуније, у договору са предсједавајућим нису иступали слажући се са њим да и у овој држави региона, на срећу, Срби немају проблема у односу на Албанију и земље некадашње СФРЈ.

 

БИВШЕ РЕПУБЛИКЕ НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ


Гордана Јовић Стојковска, предсједница Националног савјета Срба у Македонији, рекла је да ова организација броји 12 хиљада људи. Колико Срба има у Македонији тешко је рећи, јер Македонија већ 20 година није направила попис, али рачуна да их има преко 40 хиљада.

Нагласила је да од Македоније нема никакву подршку и једина средства која се добијају је преко једног конкурса Министарства за културу од 500 до максимално 2000 евра на годишњем нивоу. Истакла је да са македонским народом који је много близак српском немају проблема, али када је у питању власт и државне институције ту подршке нема. Основни проблем, по њеном мишљењу, је то што се не учи српски језик у школама, што су историјски и кутурни догађаји везани за Србе у Македонији такви да дјеца не знају за Кумановску битку, Кајмакчалан и многе друге духовне и историјске вриједности не само Срба у Македонји већ у Србији и региону. Истакла је да је у Македонији на дјелу асимилација Срба, а да држава Србија може много више да помогне да тако не буде. Изразила је незадовољство са сарадњом коју српска заједница има са Амбасадом Републике Србије у Скопљу, наглашавајући да она мора бити много боља. Стојковса Јовић сматра, такође, да би Македонија српској заједници, у овој држави, морала да издвоји бар онолико средстава колико Србија издваја македонској, овдје у Србји.

Словенија је једна од ријетких држава у региону која не признаје српску мањину рекао је Никола Тодоровић из Националног савјета Срба из Словеније. Према званичним подацима у Словенији има 40 хиљада Срба, а према процјенама Националног савјета њих је најмање 65 хиљада. Нагласио је да је дио Срба у Словенији, поготово у Белој Крајини изгубљен, а некада их је ту живјело преко 15 хиљада. Остале су двије цркве, Срба нажалост, готово да и нема.

„На овим нашим састанцима, већ низ година констатујемо исте проблеме, а ово засједање требало би да буде прекретница. Морамо да се директно обратимо властима у Србији са конкретним приједлозима, а ми у Словенији смо у скорије вријеме успоставили добар контакт са нашим дипломатским представништвом. Нажалост, у посљедњих осам година тако није било“, истакао је Тодоровић, додајући да, осим Србије, велики број Срба у Словенији као матичну државу доживљава и Републику Српску јер велики број њих управо потиче из ње.

Говорећи у име асоцијације „Ствараоци Републике Српске“, Момчило Крајишник је нагласио да се слаже са Тодоровићем и да у што скорије вријеме треба тражити пријем код предсједника државе Србије и изнијети му проблеме са којима се сусрећу чланице Конференције. Говорећи о стању у Републици Српској и БиХ, навео је да се води једна општа кампања против српског народа, као што је и случај у Црној Гори коју је недавно посјетио.

 

ИЗ ХРВАТСКЕ СЕ И ХРВАТИ ИСЕЉАВАЈУ


Милојко Будимир, секретар Удружења Срба из Хрватске, рекао је да му је жао што на овај скуп не долазе Срби из Српког националног вијећа из Хрватске и Самосталне демократске српске странке, па да се чује и њихова прича о стању српског народа у овом дијелу региона. Будимир је рекао да често одлази у Хрватску, да је из Книна посљедњих година отишло преко 4,5 хиљада становника, углавном Хрвата који су запосијели српске куће и станове. Будимир сматра да су станарска права остала неријешен проблем јер програм станарског збрињавања није дао никакав резултат, али да ни матична држава Србија није много учинила да се реализују неке тачке Бечког споразума. Навео је да у Србији на прави начин не функционише Управа за дијаспору и Србе у региону, да већ дужи низ година није изабран директор и његов замјеник, и да се са ове Конференције упути апел да се ова Управа стави у нормалну функцију или да се укине. Као позитивно истакао је да се при Матици Српској основао Одбор за Републику Хрватску, а све учеснике позвао је да 25. маја присуствују традициналном окупљању Срба у Манастиру Крушедол које организује Удружење Срба из Хрватске са циљем очувања културне и духовне баштине.

Срђан Милаковић из Заједничког вијећа општина из Вуковара, рекао је да је циљ сваке заједнице у региону да очува њен индетитет у држави у којој живи.

То се, прије свега, односи на употребу српског језика и писма, а постоје и други проблеми у Хрватској са којима се ми врло често сусрећемо. Ни данас у Вуковару нема службене употребе српског језика и ћириличног писма, док са образовањем стојимо много боље него Срби у другим дијеловима Хрватске. Проблем у Хрватској је јавни дискурс, заоставштина из времена рата, реторика која није промјењена. Она је још увијек негативна према Србима, и још увијек се осјећа говор мржње“, рекао је замјеник градоначелника Вуковара. Навео је да српска заједница има великих проблема са градоначелником Вуковара и као примјер истакао случај који је створен када дио ученика српске заједнице није устао приликом интонирања химне Хрватске на једној фудбалској утакмици, што је изазвало низ негативности према српској заједници, а што је најгоре према дјеци која су за посљедицу имала и физички насртај на неке од њих.

О тешком положају Срба у Црној Гори говорио је предсједник Управног одбора Конференције српских националних организацација из земаља региона др Момчило Вуксановић, о чему смо у Српском колу писали опширно у посљедњих неколико бројева. Вуксановић је, на крају засједања првог дана, предложио Стратегију очувања српског идентитета и националног јединства српског народа у региону која је са малим измјенама и усвојена.

Пред сам крај рада, присутне је поздравио и народни посланик проф. др Миладин Шеварлић, предсједник Друштва српских домаћина.

„ Већи дио ових идеја требало би да преточимо у посланичка питања и иницијативе да би Народна скупштина и други државни органи могли убрзано да дјелују. Срби у Србији нису имали, нити ће икад имати бољу браћу и сестре него његови сународници из региона. Србија ће бити јака и успјешна онолико колико нас ви представљате у региону“, рекао је окупљеним др Шеварлић.

Другог дана, учесници засједања одржали су конференцију за штампу на којој су изнијели све оно што је већ речено првог дана и новинарима предочили усвојену Стратегију.

 

УСВОЈЕНА СТРАТЕГИЈА


Учесници засједања добили су Стратегију очувања српског народа раније, заједно са позивом на састанак, а образложио је др Момчило Вуксановић, предсједник Управног Одбора Конференције.

Полазећи од неотуђивости стечених права српског народа, стављајући добробит српског народа изнад свих других интереса, залажући се искључиво за равноправност са другим народима и националним заједницама, уважавајући могућности које нуди позитивно законодавство и истичући да само објективан однос према разлозима тренутног стања може бити добра основа за стварање услова за просперитетни живот српског народа у региону и расејању, Конференција српских националних организација из земаља региона усвојила је С Т Р А Т Е Г И Ј У очувања српског идентитета и националног јединства српског народа у региону.

У Стратегији, између осталог, стоји да су Срби у региону данас народ који се бори за опстанак у биолошком, државотворном, културолошком, привредном, социјалном и сваком другом смислу. Како је опстанак немогуће обезбиједити само одбраном оног простора и дијела народа који је тренутно обухваћен државним границама Републике Србије, неопходна је Националана стратегија којом треба осмислити и започети борбу за опстанак и напредак, дјелујући на етничким просторима који припадају Србима. Србима је потребна стратегија која ће спријечити да постојеће међудржавне границе у региону истовремено постану и етничке, језичке, вјерске и културолошке. Снажна матична држава, као најорганизованији облик народне суверености, може имати све организационе могућности за повезивање српског народа, што подразумијева заједништво, неопходност окупљања српског народа у јединствену цјелину ради остваривања легитимних права и потреба. У осваривању Стратегије неопходно је варирати између већих и мањих уступака. Не треба правити уступке у питањима националног идентитета. То су питања српског језика, Српске православне цркве, српске историјске и књижевне традиције и укључености у административни и државни систем по разним критеријумима. Та питања увијек треба постављати на темељима универзалних права. Ако се нешто од тога не може обезбиједити, онда то питање треба оставити за будућа времена, али никако не одустајати од њега.

На кратак рок треба постићи:

  • Сагласност о заједничком дјеловању кровних организација српског народа у региону и матичне државе – Републике Србије.
  • Темељну сарадњу између политичког и НВО сектора српске оријентације.
  • У сарадњи са институцијама Србије и Републике Српске, а у неком будућем времену и Црне Горе, треба водити рачуна о стратешким циљевима српског народа, као што је употреба српског језика и ћириличног писма, гдје руководно начело треба да гласи: Сви Срби говоре српским језиком, а јединствено писмо је ћирилица.
  • Обезбјеђивање пуне заштите имена, имовине и достојанства Српске православне цркве. Вјековна права Српске православне цркве не могу бити угрожена. Односе држава и цркве неопходно је ријештити у складу са канонским устројством православља и уставним гаранцијама одвојености институција државе и вјерских заједница.
  • Адекватно учешће и сразмјерну националну заступљености у јавним службама, органима државне власти и органима локалне самоуправе.
  • Реализацију заједничких пројеката Конференције српских националних организација из земаља региона ради међусобног повезивања и одређивања приоритета.
  • Да се у 2019. години са најзначајнијим културним институцијама – Матицом српском из Новог Сада и Српском књижевном задругом из Београда, ради на реализацији пројекта Јединствени Српски буквар.

 

ПАВЛО ЈАКОВА БРАЈОВИЋ: РАДИМО НА ОЧУВАЊУ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА


Већина учесника Конференције је имала прилике да се огласи у Српском колу или  да се испрате њене активности на страницама нашег листа. Један од ријектких о коме до сада нисмо писали је Павло Јакова Брајовић, предсједник Удружења српског народа „Морача-Розафа“ из Албаније.

„Када смо 1995. године, у Скадру, формирали удружење оно је било етнички српско-црногорско. Оно је сада због раздвајања држава само српско и слободно можемо да кажемо да смо најбројнија организација   Срба у Албанији.  Албанија је, по новом закону, који је од прије годину и по одобрен, посебно признала српску етничку мањину, али  и црногорску, бошњачку и бугарску, а од раније су биле признате македонска, грчка, ромска и египћанска заједница“, каже Брајовић, који је и члан Комитета за мањине у Тирани при Влади Албаније.

„Ми смо успјели ових задњих година да направимо закон о мањинама,  сад чекамо подзаконске акте, а што се тиче наших активности радимо, прије свега, на очувању нашег  српског идентитета. Срби и Црногорци су били у једној групи, сад смо физички, али не и духовно раздвојени. Имамо курс српског језика 12 година, надамо се да нећемо остати само на томе, него да ћемо српски језик имплементирати у школе у  Скадру и околини да буде обавезни. Српска школа је 60 година старија него албанска школа у Скадру.  Још од 1822. године постојала је основна школа у Скадру, а затворена је 1934. године одласком краља Зогуа, а тек доласком комунизма изгубили смо сва права, не само језичка већ смо морали да мијењамо своја имена и презмена“, истиче тешко стање српске заједнице Брајовић које се како каже мијења доласком демокартије у Албанију.

Брајовић је желио да нагласи да сада са Републиком Србијом постоје одређени помаци у сарадњи, да се у Београду школује 20 студената, да се двоје од њих већ вратило и да су се запослили. Сматра да ће се сарадња проширити,  пошто су Срби из Словеније отказали наредно засједање, његова организација је то прихватила како би се већина других удружења на лицу мјеста увјерила у каквим условима живе и раде Срби У Албанији, односно у Скадру, гдје их у овом граду и околини, по његовој процјени, има око 30 хиљада. Тада ће видјети и нашу библиотеку са српским књигама, али и канцеларијски простор који је сигрно најљепши од свих мањинских заједница у Скадру, с поносом истиче правник и адвокат Павло Јакова Брајовић.

 

МИОДРАГ ЛИНТА: ПИТАЊИМА СРБА У РЕГИОНУ ТРЕБАЛО БИ ДА СЕ БАВИ РЕСОРНО МИНИСТАРСТВО


Миодраг Линта поздравио је у своје и у име Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону учеснике 8. засједања Конференције српских националних организација из земаља региона, пожелио им срећан рад и одмах на почетку разјаснио разлику између Конференције и Савеза Срба из региона, чији је предсједник.

„Савез Срба из региона је удружење које дјелује у Србији и један од циљева нашег рада јесте да питање Срба у осам држава региона постане једно од националних и државних питања у Србији. Србима у региону треба да се баве сви, али, по мом дубоком мишљењу, требало би да постоји посебна државна институција тј. Министарство за Србе у региону. Оно би имало десетине запослених професионалаца, стручњака разних профила, а за сваку државу у региону посебно одјељење. Министарство би морало да има озбиљан буџет да би могло да реализује предвиђене активности. На примјер, Канцеларија за Косово и Метохију има буџет на годишњем нивоу око 40 милиона евра, и ја, наравно, то подржавам, као и њен рад. Међутим, сматрам да би и новоосновано Министарство за Србе у региону требало да има буџет на почетку од барем 10 милона евра да би се могло активно бавити опстанком нашег народа, очувањем националног и културног идентитета и рјешавањем бројних проблема на терену“.

Линта је даље наставио: „Сада имамо Управу за дијаспору и Србе у региону, као дио Министарства спољних послова, која има веома скроман буџет. Запослени у Управи сво посао раде часно и професионално, али немају ингеренције и немају снаге за системски рад са нашим народом. У Србији има преко сто разних канцеларија, управа, агенција, али само једна нема директора и замјеника директора и то она (Управа за дијаспору и Србе  у региону) која треба да се бави са преко четири милиона Срба који живе ван Србије. Све ово што ви радите је јако добра ствар и ја покушавам, са своје стране, да помогнем колико год је то у мојој моћи. Нажалост, то иде доста тешко. На примјер, што се тиче Срба у Македонији још увијек нисмо у Скупштини Србије ратификовали Споразум о образовању, науци и технолошком развоју између Србије и Македоније који је потписан 2015. године; нисмо формирали од 2004. године  српски дио Радне групе за заштиту српске заједнице у Македонији; нисмо завршили српску кућу у Кучевишту (скопска Црна Гора). Мислим да је веома важно да Министарство унутрашњих послова шти више поједностави и убрза процеудру за пријем у српско држављанство. Најкраће речено, морамо да као држава реализујемо низ конкретних мјера и активности да би наш народ опстао у осам држава региона гдје живи вјековима (Словенија, Хрватска, БиХ – Република Српска и Федерација БиХ, Црна Гора, Македонија, Албанија, Мађарска и Румунија).

 


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк