У Београду одржана шеста изборна скупштина Удружења породица несталих и погинулих лица Суза

Питање несталих – важно хуманитарно питање


У ГО Стари град 4. априла 2019. одржана је шеста изборна Скупштина Удружења породица несталих и погинулих лица Суза, а уједно је Суза обиљежила и 20 година постојања.

Гости су били Божидар Бата Поповић члан Комисије Владе Републике Србије за нестала лица, Биљана Здравковић шефица Службе заштите, Ивана Костић асистент из Међународног Комитета ЦК, Ружа Петровић стручни сарадник Црвеног Крста Србије, Миодраг Линта предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, Јован Каблар предсједник Удружења пензионера из Хрватске, Верица Томановић из Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ, Исидора Граорац Штркић секретар Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Бојан Келеман и Вера Лазаревић из Републичке организације заробљених бораца и несталих лица Републике Српске Бањалука, Марица Шеатовић предсједница Удружења против заборава из Хрватске.

Радно предсједништво су чинили Нена Благојевић, Владо Шашо, Нада Бодирога, Миливој Комазец и Драгана Ђукић.

Записничари Бранка Хинић и Љиљана Радиновић, овјерaватељ записника Владо Шашо и Нада Бодирога, Изборна комисија Јован Вученовић, Стевана Борјан, Невенка Добрић и Верификациона комисија Душанка Којић, Владимир Хајдн, Мара Беадер.

Пријатељ Удружења, појац, Светлана Спајић појала је пјесму На Кордуну гроб до гроба.

 

Биљана Здравковић: Имате нашу подршку


Биљана Здравковић је подсјетила да је Међународни комитет Црвеног крста заједно са породицама несталих и Удружењем Суза од самог почетка.

– Направили смо петогодишњи план гдје ћемо покушати заједно са вама да помогнемо у успостављању мреже подршке која ће бити самоодржива. Требало би да укључимо надлежне институције Републике Србије, али и друге невладине организације које би могле да пруже подршку вашем проналаску несталих – рекла је Биљана Здравковић и додала да ће Комитет Црвеног крста и даље да пружа подршку породицама несталих као и до сада, подршку пројектима и комеморацијама.

 

Марица Шеатовић: Трудимо се да се не заборави трагедија Срба у Хрватској


Сљедећа је пред присутне изашла гошћа из Хрватске, предсједница јединог удружења у Хрватској које се бави несталим, погинулима и оштећеним инвалидним особама.

– У Хрватској је сада у процедури Закон о несталима. Има неких побољшања у вези са тражењем несталих. Можете видјети Закон на сајту Министарства бранитеља. У Доњем Лапцу, У Мокром Пољу, Уздољу смо подигли плоче. Има покушаја да их подигнемо и у Западној Славонији, али то све иде тешко – рекла је Марица Шеатовић и додала да се труде да се не заборави трагедија Срба у Хрватској, али има пуно опструкција са свих страна.

У име Удружења пензионера из Хрватске и Удружења Срба из Хрватске присутне госте и породице несталих је поздравио Јован Каблар предсједник Удружења.

– Рачунајте на нас, ми смо дошли да вас подржимо – рекао је Каблар.

 

Исидора Граорац: 131 породица из БиХ која је изгубила 3 и више својих чланова


У име предсједника Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из РС Недељка Митровића, говорила је Исидора Граорац.

– На крају рата је у Републици Српској на списку несталих било 5.508 лица. Ми данас још увијек тражимо 1.662 лица, тај процес је послије рата ишао уобичајеним током и отприлике се годишње идентификовало око 300 особа. Нажалост, формирањем Института за нестала лица у БиХ тај посао је заустављен и ми буквално од почетка рада Института 1. јануара 2008. године до данас имамо идентификовано 518 особа што је јако поразно – рекла је и овом приликом предсједници Удружења Суза Драгани Ђукић уручила књигу у којој су сабране породице, 131 породица из БиХ које су у протеклом рату изгубиле 3 и више својих чланова.

 

Миодраг Линта: Хрватска води политику прешућивања и негирања српских жртава


Миодраг Линта предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Републике Србије је нагласио како Удружење Суза води једну тешку борбу да се ријеши најважније хуманитарно питање Југославије, питање несталих лица и кажњавање одговорних за ратне злочине.

– Та борба је тешка због опште познате чињенице да Хрватска води политику прешућивања и негирања српских жртава, политику слављења злочинаца, политику чији циљ је да се оправда лажна и бесмислена теза да су Срби кривци за ратове на простору бивше Југославије који су се дешавали деведесетих година – рекао је Миодраг Линта.

Линта је нагласио да ту борбу свакако отежавају и двоструки аршини западног дијела међународне заједнице и одао признање Удружењу што не одустају од борбе, и сматра да држава треба снажније и активније да их подржи у тој борби.

– Наш Одбр за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије спреман је да одржи посебну сједницу која би била посвећена питању несталих лица гдје би позвали представнике удружења несталих, погинулих, и са простора Хрватске, КиМ и БиХ – рекао је Миодраг Линта и додао да би сједницу позвао и представнике владиних институција.

 

Драган Пјевач: Антицивилизацијско потцењивање српских жртава


Предсједник Управног одбора Координације српских удружeња Драган Пјевач је рекао неколико ријечи о Координацији.

– Окупљамо 7 удружења и двије Координације Удружења. Преко 60 чланова. Прије мјесец дана смо издали књигу Ратни злочин над Србима у Хрватској 1991–1995, и ратни злочин над Србина на Косову и Метохији 1998–2004. Преко 30 масовних злочина у Хрватској и преко 15 на Косову и Метохији. Хтјели смо књигом показати да се дешава антицивилизацијско потцењивање српских жртава.

Драган Пјевач је подсјетио на злочине на Миљевачком платоу, Масленици, Медачком џепу, Бљеску, Олуји. У Олуји су били масовни злочини у Комићу, Гошићу, Вариводама, Груборима. У Сиску 107 убијених, у Госпићу 136 побијених од тога око 100 одведени из својих кућа, у Осијеку и Вуковару. У Вуковару, у самом граду је било 90 жртава, у 7 мјесецу је почело одвођење људи.

Верица Томановић је говорила о несталима са Косова и Метохије који су нестали у вријеме мира прије 1998. године и један број током 1999. године. Највећи број несталих и киднапованих и убијених је био након потписивања Резолуције 1244 10. јуна.

– Веома мало се говори о нашем проблему, годинама нема нових идентификација, нових есхумација. Очекујемо од државе да поспjешују рад на проналажењу наших најмилијих. Наше породице су суочене са многим животним проблемима који се и даље не рјешавају – рекла је и осврнула се на погубну чињеницу да тренутно нема процесуирања и нико није одговарао за злочине.

 

Поднијети су извјештај о раду и финансијски извјештај


Донесена је одлука о промјени адресе Удружења , па је сада сједиште у Нушићевој 6, Београд. На 58. сједници Управног одбора одржаној 28.3.2019. године за чланове Управног одбора изабрани су Мара Беадер (Сјеверна Далмација), Нена Благојевић (Западна Славонија), Нада Бодирога (Кордун), Мира Деветак (Банија)

Удружење Суза је сачинило базу података несталих и погинулих, коју редовно ажуријају. У њихове активности спадају и подршка члановима породице, његовање културе сјећања на жртве рата. Учествују на разним конференцијама за штампу, округлим столовима, издају Билтен Суза.

Захвалили су се на подршци Црвеног крста, Српског народног вијећа из Загреба, фирме Епирос Нови Београд, Гејзир Сијаринска бања, Општини Савски венац Београд и Милени Чанковић из Швајцарске.

 

3.200 лица од тога 1.900 лица је неидентификовано


База података Удружења Суза садржи 3.200 лица од тога 1.303 лица је идентификовано, односно 1.900 лица је неидентификовано. Из Удружења напомињу да код неидентификованих имају лица са непотпуним подацима о несталом и тражиоцима, тако да у билтену Суза објављују податке о неидентификованим како би им породице помогле у попуњавању података. Утврдили су да тачност података ни по једном извору није потпуна.

Свака породица несталог лица чека моменат када ће сазнати гдје су њихови најмилији. Међутим, када тај тренутак заиста дође потребна им је подршка. Суза организује састанак са члановима породице прије одласка у Загреб на идентификацију. Том састанку присуствују патолог, представници Комисије за нестала лица, представници МКЦК и ЦК Србије, те представник Удружења Суза.

И поред важности овог хуманитарног питања Удружење Суза се бори са многим проблемима. Блокада процеса идентификација и есхумација од стране надлежних институција Републике Хрватске почела је 2016. године, тешко доступни контакти са члановима породице несталих, пресељење, промјена бројева телефона, па то утиче на ажурност базе података.

 

Све већи осјећај беспомоћности


Породице имају све већи осјећај беспомоћности, у медијима се све мање говори о несталим и убијеним лицима, чак и када дође до есхумације предуго се чека на идентификацију. На институтима у Осијеку, Загребу и Ријеци налази се преко 911 земних остатака, жртава рата са локација од Западне Славоније до Сјеверне Далмације (од тога 400 од Бљеска и Олује). Нажалост, чланови породица су све болеснији и старији – умиру, а да не сазнају коначну истину о својим најмилијим.

 

Драгана Ђукић: Послије сахране мог брата, сахрањени су и моји родитељи


О томе колико је важно добити одговоре на питања гдје су њихови најдражи страдали подијелила је са присутним гостима и предсједница Удружења Суза Драгана Ђукић.

– Током Бљеска нестао је мој брат, и након 16 година смо га пронашли и сахранили. Знали смо гдје је убијен, покопан и гдје је есхумиран. Мени као сестри је увијек недостајало сазнање шта се тачно догодило. Да ли је био сам? Да ли му је неко помогао – питала се Драгана константно.

Разлог зашто је сада први пут иступила са својом личном причом, а до сада је увијек говорила у име свих јер сматра да свака жртва у бази података заслужује једнаку пажњу, је управо сазнање шта се тачно догодило са њеним братом до којег је дошла након 20 година.

– Један мој друг из школе из Градишке одакле сам и ја, био је повријеђен, и ја сам му отишла у посјету у болницу у Београду. Тамо је био још један младић, након упознавања, започињем причу са тим младићем – рекла је Драгана и наставља своју причу како јој је тај младић рекао да је напустио школу, био је несташан и пријавио се у добровољце РСК, што га је коштало много лијепих ствари у животу.

Драгана је са сузама у очима и кнедлом у грлу наставила да препричава разговор са младићем.

– Рекао ми је да му је наjстрашније пала сцена када је гледао рањавање и погибију два човјека. Старији господин је преживио, а један младић није. Цијели живот је то на њега оставило посљедице, а не зна ни његово име, и није могао да му помогне. Питала сам га да ли ће му бити лакше ако му кажем како се тај момак звао, потврдно ми је одговорио. Рекла сам му да се зове Драган, презива се Вујанчевић, јер сам по опису догађаја препознала да је ријеч о мом брату – рекла је кроз сузе Драгана.

Младић је био видно потресен и рекао Драгани да је знао да је она сестра погинулог младића, никада јој то не би рекао, да је не растужи.

– Ја нисам плакала. Била сам срећна, захвалила сам му се јер ми је недостајала још само та „коцкица”, а то је да знам да ли је био сам, да ли је патио,како се све десило. Знам које су му мисли задње биле, а то је страх за супругу која је била трудна. Нажалост, то сазнање нисам имала са ким да подијелим, јер су сљедеће године послије сахране мог брата сахрањени и моји родитељи.

Драгана је подијелила са присутним гостима своју причу, и многи су плакали јер то више нису бројке, нису „случајеви”. Сусрели смо се са стварним страдањем једном младића, патњом и разарањем једне породице. Колико је породицама страдалих тешко говори и чињеница да је њих дванаестеро изостало са Скупштине јер примају тај дан или су претходни дан примили хемиотерапију.

Покушала је да објасни присутнима колико је тешко живjети у болној неизвјесности о несталом члану породице, када фали само дјелић истине. Указујући на то да чланови Сузе најбоље разумију како је тешко чекати, ево већ четврт вијека на истину о свом члану породице. Јер тек кад сазнају истину могу ићи даље, до тада стоје у мјесту.

Из Удружење породица несталих се након свега наведеног питају када ће питање несталих постати само хуманитарно питање, без уплитања политике. Надају се да ће неизвјесност породица бити окончана, а питање несталих неће бити запостављено.

Новинар Српског кола
Драгана Бокун


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк