У Београду одржана оснивачка Скупштина Крајишке академије наука и умјетности (КСАНУ)

ПРОФЕСОР  ДОКТОР ДЕЈАН МИКАВИЦА НА ЧЕЛУ АКАДЕМИЈЕ

Поред предсједника, на скупштини, одржаној 29. фебруара, у сали општине Нови Београд, изабрани  су и њени органи Предсједништво,  Извршни и Надзорни одбор, Суд части, Кадровска комисија, три  замјеника предсједника и генерални секретар.  Донесена је одлука да Скупштина овлашћује Предсједништво да доврши конституисање свих потребних органа и остале неопходне радње, што би било верификовано на наредном засједању КСАНУ.

На почетку засједања, химну  Србије „Боже правде“, извела је оперска дива сопран Тања Андријић, минутом ћутања одата је почаст свим жртвама које су своје животе положили на олтар Крајине, а скуп је, испред Српске православне цркве, благословио свештеник Дарко Кончаревић. Предсједавајући Жељко Кукић, предсједник Културне заједнице Крајине, предложио је радно предсједништво од шест чланова, које је акламацијом прихваћено и Скупштина је почела са радним дијелом усвајајући једногласно и дневни ред.

КСАНУ МОРА РАДИТИ НА УНАПРЕЂИВАЊУ СРПСКЕ НАУКЕ

О разлозима  конституисања Крајишке српске академије наука и умјетности, која својим саставом и функцијом треба да репрезентује достизање оних научних, стручних и умјетничких идеала којима је српски народ у својој историји вијековима тежио, уводно излагање поднио је проф. др Дејан Микавица са Филозофског факултета у Новом Саду.

„Наше данашње окупљање не може и не смије имати другог циља изузев да нама, дјеци овог стољећа, као и новим и наступајућим покољењима, која чекају искушења ако не већа него наша, а оно сигурно једнака по снази, укаже да ћемо, не будемо ли се сабирали у врхунским научним и културним резултатима, лако изгубити свој идентитет, своју вјеру и своје национално достојанство. Задатак који смо себи дали при оснивању Академије, уједно и наш императив, јесте неуморни рад на унапређивању и усавршавању српске науке, подстицање умјетничког изражавања и стварање снажног и инспиративног културног обрасца заснованог на принципима хуманости и спознавања добробити свеобухватног цивилизацијског напретка српског народа“, истакао је професор Микавица, нагласивши да, иако је простор Српске Крајине стољећима уназад био трусно тло на којем су се укрштали мачеви свјетских и локалних завојевача, зачуђујући и охрабрујући податак је то што је управо оно изњедрило имена као што су Никола Тесла, Милутин Миланковић и други велики и значајни „умственици и духовници нашег народа“.

БОРБА ЗА ИСТИНУ О СРПСКОМ НАРОДУ

Жељко Кукић је у наставку сједнице образложио пратеће документе и приједлог статута Скупштине наглашавајући да Академија није замишљена да буде опозиција било коме, већ напротив, да буде огранак Српској и Академији наука и умјетности Републике Српске (САНУ и АНУРС). Да заиста тако и мисле, можда најбоље говори и један члан Статута, у коме се, по ријечима Кукића, наводи да у случају било ког разлога престанка рада Академије све оно што у материјалном и нематеријалном смислу посједује КСАНУ оставља САНУ.

По прихваћању Статута  изабрани су органи, као и предсједник, три потпредсједника  и генерални секретар КСАНУ.

Прије него што су положили заклетву, академицима су се обратили потпредсједник АНУРС Васкрсија Јањић , предсједник Вукове задужбине др Мидраг Матицки, потпредсједник Равногорског покрета Милан Баришић, др Миленко Мацура, пожеливши успјешан рад КСАНУ и изабраним академицима.

На приједлог новоизабраног генералног секретара проф. др Мирка Томасовића одлучено је да слава КСАНУ буде Видовдана након тога су на Јеванђељу новоизабрани академици положили заклетву.

Потом се присутнима обратио академик Јован Деретић.

„Дошао сам да бих помогао да се нешто конкретно и позитивно уради за наш напаћени народ. Није мени стало ни до каквих титула, два пута сам биран за академика, већ је моја жеља и циљ да се борим за одбрану истине о српском народу“, рекао је, у својој бесједи, академик Деретић, наводећи да ова институција треба да окупи све умне људе око већ наведених заједничких циљева.

У културно-умјетничком дијелу програма учествовали су ЖПГ „Извор“ –КЗК, пјесник Гојко Шашић, МПГ „Славонија у срцу“, здравичар Драгиша Симић и солиста на тамбурици Радомир Веиновић.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

This is box title

 ПРОМОЦИЈА ЗНАЊА И ИДЕЈА

Проф. др Дејан Микавица је навео да је циљ оснивања КСАНУ искључиво промоција знања и идеја.

„Наша је мисија да пратимо, подржимо и верификујемо рад блиставих умова. Наш је задатак да се, путем издавања монографских публикација, зборника научних радова, те организовањем изложби, промоција књига, концерата, представа итд. дјело српских одличника трајно утисне у наше доба, али и у наступајуће године, деценије, па и вјекове. Стога, са огромном љубављу и пожртвовањем, приступамо организацији оснивачке скупштине Крајишке српске академије наука и умјетности, увјерени у њен огромни значај, у њену свеопшту мисију, у њене узвишене идеале“, истакао је новоизабрани предсједник КСАНУ.

 

This is box title

ИЗАБРАНИ  НОСИОЦИ  ФУНКЦИЈА  И  ОРГАНИ  КСАНУ

Предсједник  Скупштине  и  Предсједништва КСАНУ – Проф.др.Дејан Микавица

Замјеници предсједника:

  1. Проф. др академик – Велимир  Ћеримовић
  2. Проф. др Саша  Граворац
  3. Жељко М.  Кукић

Генерални секретар КСАНУ – Проф. др Мирко  Томасовић

Предсједништво КСАНУ – 13 чланова

  1. Проф. др Дејан  Микавица – предсједник
  2. Проф. др Велимир  Ћеримовић
  3. Проф. др Мирко  Томасовић
  4. Проф. др Душан  Бањац
  5. Проф. др Милош  Ковачевић
  6. Проф. др Сања  Ранковић
  7. Проф. др Саша  Граворац
  8. Жељко  М.  Кукић

Извршни одбор КСАНУ :

  1. Жељко М. Кукић – предсједник
  2. Душан Вјештица
  3. Дарко  Кончаревић
  4. Милан  Баришић.
  5. Боривој  Рашуо
  6. Ратко  Личина
  7. Мр. Душан Ећимовић
  8. Др Драган  Васиљевић
  9. Дамир Ковачевић
  10. Милорад  Буха

Надзорни  одбор – Миле  Дакић – предсједник

Суд  части – Драган  Колунџија – предсједник

Комисија за пријем у КСАНУ – Проф.др Станислав  Глумац – предсједник

(Мандат свих органа КСАНУ траје четири године , са могућношћу поновног бирања)

This is box title

ОДЈЕЉЕЊА КСАНУ

  1. Одјељење за српски језик, књижевност и писмо
  2. Одјељење историјских наука
  3. Одјељење за фолклористику и етномузикологију
  4. Одјељење за умјетност и спорт
  5. Одјељење друштвених наука
  6. Одјељење природних наука
  7. Одјељење за духовна и вјерска питања
  8. Одјељење  техничких наука
  9. Одјељење за сарадњу са државним институцијама и помоћ Србима у Крајини и региону
  10. Одјељење војних наука и прогностике
Нема коментара

Напишите коментар