У Београду промовисан Зборник радова „Преиспитивање Сребренице“ са научних скупова о Сребреници
Зборник радова „Преиспитивање Сребренице: Зборник радова са научно-стручних скупова о Сребреници 2015. и 2016. године“ промовисан је 10. јула 2017. године у београдском Медија Центру као заједничко издање Музеја жртава геноцида у Београду, Представништва Републике Српске у Србији и Фонда стратешке културе из Москве. Аутори Зборника сложили су се да је истина најјаче оружје у рукама Срба и као таква једино она може допринијети правом, искреном помирењу у региону, а без помирења нема ни мира. Промоцији Зборника присуствао је, између осталих, предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик у Скупштини Србије Миодраг Линта.
„Овај зборник радова управо je допринос борби за пуну истину о Сребреници: и 1995. и 1992–95. и 1941–45, и у домаћем и у међународном контексту. Они који Зборник буду прочитали схватиће да сва медијска пропаганда, све хашке пресуде, и сви покушаји ућуткивања и цензуре нису уродили плодом”, речено је у уводном дијелу промоције.
Да није било Сребренице они би је измислили
„Изношењем контрааргумената спречавамо да се тзв.“званична верзија“ Сребренице зацементира за вјеки вјекова“, рекао је Александар Павић из Фонда стратешке културе. „Сребреница је глобални пројекат. Да није било Сребренице они би је измислили. Сребреница је била потребна Западу. Истина о ономе што се стварно десило у Сребреници допринијела је да Русија преко Виталија Чуркина у Савјету безбједности Уједињених нација 2015. године спријечи доношење Резолуције о Сребреници. Ми морамо наставити са борбом за истину и чинити напоре да се лаж цензурише“, поручио је Павић.
Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Србији, рекао је да Зборник садржи и дијелове мемоара португалског генерала Карлоса Мартинса Бранка који је током дешавања у Сребреници био замјеник шефа војних посматрача УН за Хрватску и БиХ, а који тврди да у Сребреници није било геноцида.
Догађаје у Крајини Хашки трибунал никада није разматрао као геноцид
„Он је у књизи појаснио да би Војска Републике Српске, да је постојала геноцидна намјера, затворила сребреничку енклаву тако да нико не би могао да побјегне, а не би оставила коридоре за повлачење Бошњака према сјеверу и западу и испланирала превоз за 17.000 бошњачких жена, стараца и дјеце од којих су многи са статусом избјеглица провели неколико година на територији коју је контролисала тзв. Армија БиХ, али и у Србији. Догађаје у Сребреници упоредио је са онима у Републици Српској Крајини, која је такође била под заштитом УН. Ту је нагласио да се не смију изједначавати та два догађаја, обзиром да је у Крајини хрватска војска извела операцију систематског убијања српског становништва не штедећи ни жене, ни дјецу ни старце. Догађаје у Крајини Хашки трибунал никада није разматрао као геноцид, а западни медији су ћутећи о томе постали саучесници „, навео је Цицовић. „Само истина о прошлости може бити чврст ослонац за сигуран, слободан, и на праву и правди заснован живот у миру, а то је засигурно и интерес Републике Српске“, истакао је Цицовић. Он је подсјетио на стање послије Другог свјетског рата, када нису на прави начин утврђене историјске чињенице и рекао да „ако се историјске чињенице не буду утврђивале коришћењем изворних докумената и доказа, а ако се дозволи политичко-пропагандни и идеолошки приступ проучавању историјских догађаја, самим тим отвориће се врата новим могућим сукобима и новом рату“.
Ја знам шта значи, а размислите и ви
В.Д. Директора Музеја жртава геноцида који је извршни издавач Зборника Вељко Ђурић Мишина рекао је да је био запањен знатно мањим бројем нишана (гробова) у Поточарима, обзиром на наводни број сахрањених, за које никада није утврђено које су националности. „На једном од централних нишана стоји порука „У име Бога самилосног, молимо те Боже свемогући нека туга постане нада, нека освета буде правда“, цитирао је он позивајући на размишљање о овој реченици и поруци коју носи. „Ја знам шта значи, а размислите и ви“, рекао је Мишина и додао да ће Музеј жртава геноцида наставити да се научно и чињенично бави питањем Сребренице.
Са Бошњацима није могућ рационалан дијалог о Сребреници
Професор Факултета политичких наука др Ненад Кецмановић рекао је да је Сребреница могла и требало да постане идеално мјесто заједничког суочавања с прошлошћу и међусобног помирења, али нажалост, годинама постаје повод нових раздора. „Са Бошњацима није могућ рационалан дијалог о Сребреници, нарочито о правној квалификацији. Њима је потребно да то буде баш геноцид и то да покаже да је њихова жртва била нешто посебно. Сребреница је за Бошњаке постала „оснивачка жртва“ положена у темеље нације“, објаснио је Кецмановић, додајући да је тако Бошњацима Сребреница постала оно што Хрвати покушавају да направе од Крижног пута, а Срби имају на претек од Косовског боја до многих других извојеваних битки у историји.
Мора да их тајне страшно оптужују када их толико крију
„Западу је Сребреница послужила као алиби за насиље над Србима, а геноцид им је потребан да би оправдали НАТО бомбардовање Србије и Српске уз заобилажење УН, рушење и изручење Хашком трибиналу Слободана Милошевића, рушење Дејтонског мировног споразума, одузимање надлежности Српској и трговину људским органима“, навео је он. Кецмановић је говорећи на промоцији Зборника указао на то да је и сам Алија Изетбеговић говорио о Сребреници као о жртви коју сви народи морају да плате. Отуд преувеличавање жртава и криво фабриковање Сребренице. Када је ријеч о Хагу који ускоро завршава своју „мисију“ он је констатовао да је Запад близу циља да затвори истину у неки од својих сефова. „Мора да их тајне страшно оптужују када их толико крију“, закључио је Кецмановић.
О свакодневном животу у Сребреници говорио је потпредсједник Скупштине општине Сребреница, др Радомир Павловић. Живот грађана Сребренице је, како каже, нормалан, без тензија и безбједан. „Новог начелника Младена Грујичића прихватиле су обје стране“, рекао је он. „Процес сатанизације Срба започет је наводно због Сребренице, заправо тиме се прикривају стравични злочини почињени над Србима на простору Подриња и Сребренице у последњем рату и током читавог 20.вијека“, констатовао је он и додао да је немогуће да ниједан Бошњак до сада није одговарао за убиство 3.000 Срба у Подрињу. „Као лекар био сам током рата на терену. Чињени су стравични злочини. На нама је да утврдимо истину и прикажемо је. Морамо да станемо са политичким уступцима и да се изборимо за истину и нашу слободу, а наша слобода је Република Српска“, завршио је Павловић.
новинар Српског кола
Весна Вуковић
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)