АКТУЕЛНО:

У Београду служен парастос српским жртвама на Миљевачком платоу прије 32 године

Парастосом настрадалим Србима на Миљевачком платоу код Дрниша, у Хрватској, данас је у Цркви светог Марка обележено 32 годинe од тог злочина хрватске војске када је убијено 40 Срба. Након парастоса који је организовало  Удружење породица несталих и погинулих „Суза“, породице жртава и присутни грађани положили су у Ташмајданском парку венац и цвеће на споменик погинулим Србима у ратовима деведесетих.

Затим се окупљенима обратила председница Удружења ,,Суза” Драгана Ђукић подсетивши да се на подручју Миљевачког платоа, код Дрниша, 21. јуна 1992. године, догодио монструозан злочин над српским припадницима Територијалне одбране где је у мучком нападу пред очима УНПРОФОР-а убијено  40 српских Територијалаца, а неколицина је рањена и заробљена.

,,За припрему ове акције хрватска војска је користила чак и д‌ецу, односно међународни Фестивал д‌етета, који је тог дана требао започети у Шибенику. Због одржавања Фестивала, хрватска страна је затражила од српске стране суздржавање од било какве провокације, на шта је добила сагласност од српске стране. Тај „споразум“ послужио је само као варка хрватским снагама, да поменутог дана у рано јутро изненаде и затекну неспремне припаднике Територијалне одбране”, навела је Ђукић додајући да је тадa српско село Нос Калик срушено  до темеља и спаљено, где је један део становништва побијен, а други интегриран на оточић у Шибенском архипелагу.

,,Уместо да тела погинулих врате породицама, користе српске заробљенике под претњом смрти да тела бацају у Крашке јаме у Промини. Бацано је смеће да би се покрили трагови злочина. А по обављеном „ послу“ многим заробљеницима судили су на лицу места, пресуде су биле вешање о војничи појас или метак у потиљак и све су то снимали видео камером, да би у Шибенику приказивано као својеврсан хорор филм. После два месеца, тачније 18. августа 1992. године извршена је ексхумација посмртних остатака убијених територијалаца. На посмртним остацима су били видљиви трагови монструозности у овом злочину, што је отежавало идентификације. Породице 12 територијалаца нису могле препознати своје најмилије. Сви су  после сахрањени у заједничку гробницу на книнском гробљу. Чланови породица су веровали да је то привремено, док се не створе услови за идентификацију савременим методама. Међутим та привременост траје више од 30 година. За 12 породица до данас траје неизвесност и бол што су остали ускраћени да своје најмилије  сахране у породично гробље под именом и презименом. Неки родитељи су умрли  не дочекавши да испуне жељу да сахране посмртне остатке свога детета”, подвукла је Драгана Ђукић.

Парастосу је присуствовао и народни посланик и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта који је овом поводом истакао да у Хрватској не постоји политичка воља да се процесуирају одговорни за масовне и планске злочине над Србима нити да се ексхумирају посмртни остаци Срба из више десетина познатих гробних мјеста, затим да се идентификују и предају породицама жртвама.

,,У Хрватској се величају ратни злочинци, а српске жртве се омаловажавају, понижавају, умањују и негирају. То јасно показује да Хрватска живи заробљена у својој мрачној прошлости. Не смијемо никада да заборавимо овај масовни ратни злочин на српским борцима”, поручио је Линта.

За злочин на Миљевачком платоу осуђена су двојица припадника Хрватске војске – један на три године и осам месеци затвора, док је другом изречена затворска казна од три године.

Пред Хашким трибуналом за овај злочин нико није процесуиран, иако постоје бројни докази достављени домаћим и међународним организацијама и институцијама које се баве заштитом људских права и ратним злочинима.

Парастос су служили протојереј Слађан Влајић и ђакон Славко Аничић.

Догађају су присуствовали и представници крајишких завичајних удружења.

новинарка „Српског кола“

Весна Пешић

Нема коментара

Напишите коментар