У ДОЊОЈ ГРАДИНИ ОБИЉЕЖЕН ДАН ПОБЈЕДЕ: Српски синови жртвовали себе за одбрану од хрватских агресора
У оквиру „Септембарских дана одбране“, у Доњој Градини код Козарске Дубице, обиљежено је 27 година од када су борци Војске Републике Српске зауставили хрватске агресоре при покушају преласка ријеке Уне и заузимања територије општине Козарска Дубица.
Положени су вијенци и прислужене свијеће код спомен-обиљежја подигнутог у знак сјећања на тридесетрогодишњег припадника Интервентног вода полиције Зорана Булића, који је погинуо 19. септембра 1995. године, бранећи од усташких агресора своју општину, Републику и највеће стратиште српског народа Доњу Градину, а иза њега су остале супруга и двије кћери.
Горан Булић, брат страдалог Зорана, рекао је данас новинарима да породица живи са тим болом 27 година, да је свака година тешка на свој начин, али и да осјећа понос јер је Зоран положио живот за Републику Српску и одбрану овог подручја у самој завршници рата.
– Пуно је наше браће, синова и очева дало жртву да би остали на својим огњиштима, за одбрану нашег града и државе. У Дубици је у том дану страдало више 40 људи и та бол остаје заувијек – рекао је Булић.
Предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић рекао је да је 19. септембар дан велике побједе у Козарској Дубици.
– Tо је други дан велике и херојске одбране на правцу Козарске Дубице, Костајнице и Новог Града, па и дијела Градишке. Tада, прије 27 година, агресорска војска Хрватске потпомогнута и међународном заједницом, са специјалним јединицама и усташким апетитима и намјерама, које су нам познате из Другог свјетског рата, покушале су да распарчају БиХ, и поробе наш народ до Врбаса – рекао је Ћибић новинарима.
Он је подсјетио да је на подручју Козарске Дубице био присутан батаљон старијих људи и интервентни вод полиције, јер су припадници 11. пјешадијске бригаде били на другим ратиштима, на коридору и у Посавини.
– И након 27 година, сви ми носимо у себи горчину тога дана зато што смо ишчекивали хоће ли наше снаге овдје издржати и хоће ли наш народ овдје остати, а знали смо шта се овдје дешава. Уз подршку народа и без панике наше старјешине су успјеле консолидовати одбрану, вратити непријатеља на њихову страну, зауставити чак и тај други напад који је био пресудан овдје и на правцу Орахове“, рекао је Ћибић.
Он је нагласио да је зато важно низом догађаја различитог карактера обиљежавати „Септембарске дане одбране“, наводећи примјер историјског часа у средњој и основним школама са 20 активиста и директних учесника одбране Дубице и професора историје, да би ученици то знали и запамтили.
– Циљ нам је да се не заборави и да наша дјеца знају какав је допринос стварању наше Републике Српске – рекао је Ћибић.
Он је нагласио да се слободно може рећи да је одбраном сјеверозападног дијела у септембру 1995. године овјековјечена и створена Република Српска, потврђена Дејтонским мировним споразумом.
Да је 19. септембар био кључни датум рата и одбране на овим подручјима сматра и припадник четвртог батаљона дубичке бригаде Маринко Гвозден.
– Tај 19. септембар 1995. године био је кључ рата. Након одбране, натјерали смо и свјетску јавност и непријатеља да призна Републику Српску у границама које смо ми овдје одбранили – рекао је Гвозден новинарима у Доњој Градини.
Он је нагласио да је и након 27 година тешко говорити о тим догађајима и погибији Зорана Булића.
– Били смо свјесни свог задатка, свог положаја и улоге коју смо имали. Иза нас је било комплетно становништво незаштићено, резервног положаја нисмо имали, ни других јединица. Учини смо све да рат окончамо побједом и одбраном од њихове војске – рекао је Гвозден.
У поруци млађим генерацијама Гвозден је истакао жељу да се рат више никад не понови.
У присуству родбине, супруге и кћерки, сабораца и пријатеља погинулог Зорана Булића, вијенце су на спомен-обиљежје у Доњој Градини данас положили начелник општине Козарска Дубица Раденко Рељић са сарадницима, делегација Општинске борачке организације, припадници Министарства унутрашњих послова и делегација Удружења ветерана посебних јединица полиције.
(Срна)
