Обиљежено 27 година од одбране западних граница Српске: Вјечно памтити херојски подвиг
У Козарској Дубици обиљежено је 27 година од одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије.
У порти Спомен-храма Свете Петке служена је литургија, а код спомен-крста положени вијенци и цвијеће за погинуле српске борце и цивиле.
Бранећи своја огњишта и земљу од доста надмоћнијег непријатеља, српски борци учинили су много, а наша дужност је да их памтимо и о њиховој храбрости причамо генерацијама које долазе, поручено је са скупа.
У јутарњим часовима 18. сепембра 1995. године хрватска војска почела је силовит, синхронизован напад на Нови Град, Костајницу и Козарску Дубицу. Циљ је био заузимање Приједора и напредовање ка Бањалуци.
Само на Козарку Дубицу, из које становништво није било исељено, пало је више од 3.000 граната. Ужасних слика након упада хрватских снага у град и данас се сјећа Љиљана Мирнић.
– Клали су, убијали, пуцали, народ је го бјежао кроз живицу код текстилне фабрике. Код моје кућице, која је била срушена, било је много мртвих – прича Мирнићева.
На бранику отаџбине, испред бројчано јачег и технички опремљенијег непријатеља, нашли су се само дијелови неколико бригада Војске Републике Српске и пет радничких батаљона, без готово икаквог борбеног искуства. Ипак, жеља и воља да се сачува становништво и одбране вјековна огњишта показала се као пресудна. Хрватској војсци нанесен је тежак пораз, како су сами признали, најтежи у претходном рату.
– У нашим кућама, домовима биле су наше породице, наша дјеца. Ми смо се овдје зарекли – до посљедњег, док можемо пуцати и док смо живи, неће проћи – каже Бранко Пралица, некадашњи командир Интервентног вода и замјеник коменадира Полицијске станице Козарска Дубица.
Генерал Војске Републике Српске и учесник одбране западних граница Српске Момир Зец рекао је да су борци, команда и једнице на простору од Новог Града до Градишке били одлучни да се одбране.
– Друге линије није било. Да је ово пало, питање је да ли би било Дејтона и како би изгледа Република Српска. Ми смо имали низ борби и операција у Одбрамбено-отаџбинском рату, али могли смо имати поправни. Овдје није било поправног, ово су биле завршне операције које су договорили Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић, уз, како они кажу, допуштење западне администрације – подсјетио је генерал Зец.
Министарка за рад и борачка питања Србије Дарија Кисић подсјетила је да су српски народ и војска у септембру 1995. године бранили своју територију, породице и огњиште. И баш због тога, додала је, пружен је херојски отпор и остварена славна побједа.
– Захваљујући њима, Републике Српска данас има свој пут, пут просперитета и пут боље будућности. На тај пут идемо заједно, настављамо заједно да радимо и градимо – поручила је Кисићева.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић поручио је да је ово једна од највећих побједа Војске Републике Српске у претходном рату, без које границе Српске не би имале данашњи изглед.
– Свако ко је могао да се креће и носи пушку устао је и пружио отпор и резултат тога је била велика побједа, очувана наша територија, земља и Република Српска – истакао је Милуновић.
У агресији хрватске војске на западнокрајишке општине Републике Српске страдало је 56 цивила и 51 војник Војске Републике Српске.
Козарска Дубица, Костајница и Нови Град претрпјели су велика разарања. Због тога је против Хрватске поднесена тужба.
До данас, за ове злочине и уништавања, нико није одговарао.
Преузето са: РТРС
