Сјећање на српске жртве покоља у глинској цркви

У Глини је данас обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина у овом граду, гдје је у љето 1941. године у православној цркви извршен масован покољ Срба.

Дан сјећања организовали су Антифашистичка лига Хрватске и Српско народно вијеће.

Цвијеће су испред Спомен-дома, између осталих, положили замјеник градоначелника Глине Бранка Бакшић Митић, чланови Вијећа српске националне мањине града Глине и предсједник бањалучког Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији Милорад Арлов.

На мјесто Спомен-дома се до 1941. године налазила Српска православна црква у којој су усташе за неколико дана звјерски заклале око 1.600 Срба са Кордуна и Баније.

Замјеник градоначелника Глине рекла је да се никад не смије заборавити ова српска жртва и да ће српски народ Баније и Кордуна увијек обнављати сјећање на овај злочин.

– Људи су страдали само због тога што су били Срби и захваљујући Влади Републике Српске успјели смо након много година да обновимо спомен-костурницу гдје је сахрањено око 2.000 српских жртава из глинских покоља – рекла је Митићева.

Арлов је рекао да је велики злочин над српским народом у Глини почео 29. јула 1941. године и трајао неколико дана, а тада су страдали и његови преци.

Он је захвалио Влади Републике Српске и премијеру Радовану Вишковићу за донацију од 25.000 КМ за обнову спомен-костурнице на православном гробљу у Глини.

– Ово чинимо како би младе генерације имале увид у то које је патње прошао српски народ кроз вијекове и у Другом свјетском рату и свим ратовима на овом простору“, навео је Арлов.

Усташки терор над Србима у Глини и глинском котару у прољеће и љето 1941. био је праћен масовним злочинима, присилним исељавањем и покатоличавањем, а потом и рушењем глинске православне цркве, која је претходно постала стратиштем невиних људи.

Најраспострањеније мишљење у српском народу је да се десио само један покољ у глинској православној цркви, а у ствари су била два, први увече између 29. и 30. јула, а други увече између 4. и 5. августа.

За вријеме првог покоља у српској православној Цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини страдала су 174 Србина и њихова имена су утврђена. Једини преживјели Србин из првог покоља је Никица Самарџија.

У другом покољу страдало је 1.038 Срба и њихова имена су такође утврђена, а једини је преживио Љубо Једнак.

Глина и њена околина спадају међу највећа губилишта Срба у Југославији у Другом свјетском рату. Утврђено је седам локација са најмање 14 колективних гробница са посмртним остацима Срба.

Усташе су у граду и глинском котару само од јуна до почетка августа 1941. године убиле више од 5.000 људи, претежно Срба, а око 8.000 до краја те године.

На губилиштима Глине убијани су Срби са Баније и Кордуна /многи из срезова Глина и Вргинмост/, који су хватани приликом масовних потјера или њихових појединачних долазака у Глину, затим Срби из Срема, Славоније и БиХ, као и Јевреји, који су довођени на суђење у Покретни пријеки суд.

Српска православна црква Пресвете Богородице у Глини је подигнута 1846. године. Недуго након што је у њој 1941. почињен покољ, усташе су цркву срушиле.

На мјесту порушене цркве су југословенске власти поводом десетогодишњице покоља, 27. јуна 1951. подигле заједничку спомен-костурницу за све жртве.

Одлуком Скупштине општине Глина од 27. априла 1964. године 13. мај је проглашен Даном сјећања на жртве фашистичког терора.

Народ Баније је 4. јула 1969. сопственим прилозима подигао Спомен-дом жртвама фашизма у Глини.

Извор: РТРС