Сјећање на страдале Кордунаше

Као сваке године и ове је на Бусијама 12. августа одржан парастос за страдале Кордунаше у злочиначкој акцији Олуја и положени су вијенци на споменик страдалим крајишким Србима од 1991–1995. године.

Парастос сваке године организује Удружење бораца Кордуна.

Нека господ њихове душе прими у царство небеско и да их настани тамо гдје праведници почивају, поручио је протојереј Мићо Ристић.

Страдалих су се организатори и гости присјетили у парохијском дому  и том приликом говорили о ситуацији у којој су се  Кордунаши нашли у окружењу, а та тема сваке године ствара бројне полемике.

Предсједник Удружења бораца Кордуна Ђуро Шкаљац каже да руководство које се у том тренутку нашло на Кордуну уз све ризике је одлучило да покуша да спасе 35.000 људи и томе је, након тешких преговора, и успјело.

Генерал Миле Новаковић је у својој књизи Кордунашки црни август је навео да му није јасно „који су елементи утицали да се одустане од његове наредбе да се крене у оружани пробој према Двору“

– Таква наредба није ни постојала. Да нисмо успјели да успјешно приведемо преговоре до краја и да смо ми у окружењу кренули по „наредби“ генерала у оружани пробој према Двору са 30.000 цивила, жена, дјеце и стараца и сукобили се са хрватским снагама које су биле десет пута јаче јер су били ослобођени фронтова у Далмацији, Лици и Банији и још те снаге имале помоћ 5. корпуса из Бихаћа, у Топуском српски народ би имао хиљаде и хиљаде жртава.

 

Велики стратези и патриоте који нису били тамо, који су нас, како Шкаљац каже,  оставили и данас пишу неистине о Топуском и преговорима.

Он сматра да треба да се престане са пребацивањем одговорности за пад Републике Српске Крајине на власт, војску на полицију РСК и да су главни узроци далеко од тих криваца.

– Још једном апелујем на историчаре и истраживаче да скину љагу са народа РСК који се храбро борио четири године за своја огњишта и на крају неко трговао њиховом територијом, а они проглашени за кукавице. То је неправда коју историја мора да исправи.

Тошо Пајић, који је у то вријеме био министaр Полиције РСК и дио преговарачког тима, наводи да су смогли снаге да у најтежој ситуацији у њиховом животу изнађу најбоље рјешење за народ који је био са њима у окружењу.

– У преговорима смо им рекли да ће сва наша техника и оружје бити употребљени и да ћемо наше животе скупо продати. Током разговора о Крајини у којима смо били чврсти, одлучни и без страха, схватили су, па и сам министар Сушак као наекстремнији и најкрволочнији, да ће имати непроцјењив број непотребних жртава. Да су под лупом Међународне заједнице која је увелико била укључена као и евентуални страх од Хашког трибунала јер сам неколико пута поновио хрватском генералу Стипетићу да ће сви завршити у Хагу ако нас без разлога нападну. Рекли смо и да смо спремни за све врсте договора уз гаранцију за наш народ.

Пајић каже да је било сасвим јасно да би борбена акција или пробој, у том тренутку резултирао масовним страдањима Кордунаша, заробљавањем од стране Хрвата или 5. корпуса.

– Наша је једина грешка, код наших назови стручањака је што смо остали живи, а пошто смо остали живи нема друге, него да нас прозову да смо издајници. У нашем менталитету нису заслужни они који су остали живи, већ само они који су мртви.

Питају се неки како нико од политичара из РСК, посланика у Републици Србији или историчара, који причају о трагедији Олује никада нису споменули 35.000 људи у окружењу у Топуском.

– Лично нисам љут нити им замјерам због тога, свјестан сам да предаја као сам чин није нешто што би се требало славити. Предаја као образац завршетка борбе или рата није огледан образац за ниједну војску, а поготово то до сада није виђено у српској војној и ратној историји и код многих људи је мишљење да је боље погинути него се предати.

На крају свог излагања Пајић је напоменуо да су сви преговори снимани камером. Поред Тоше Пајића и пуковника Чеде Булата преговорима су присуствовали и Ђуро Шкаљац који је био представник преговарачког тима из полиције, Слободан Благојевић, као политичар и Драган Ковачић као представник најјаче бригаде. Свака изговорена ријеч и гестукилација је била снимљена и да су показали страх и понизност, Пајић је увјерен да би тај снимак од стране Хрвата изашао у јавност како би осрамотили крајишког војника.

Начелник штаба 11. Пбр 21 крајишког корпуса Никола Радовић каже да никада неће заборавити Тоши Пајићу као главном преговарачу који је преговоре водио вјешто и извукао свој народ из Топуског.

– У Топсуком се тих дана редовно одвијао живот родило се 5, или 6 беба, илмаи смо 3, или 4 сахране. Неко од болести, неки од старости, неки од јада. Да је војска била сама било би вјероватно другачије, ишли би на пробој, па ком опанци, ком обојци. Са том нејачи није било могућности за борбу.

Ненад Абрамовић је поздравио све у име свог Удружења Завичај и пожелио Кордунашима да остану сложни.

– Били сте храбри борци и у једном историјском тренутку показали сте завидну мудрост. Хвала вам што сте спасили толику нејач. Увијек ће вас нападати и када сте у праву и то они који нису били тамо, и немају суштинске чињенице.

Светозар Гвоздић поручује да онај ко није прошао све то сумња да може схватити у којој су ситуацији били.

– Није било могућности за било какво дејство.

Након разговора о околностима одласка са Кордуна 1995 године, Удружење бораца Кордуна 8. кордунашке и ратова 1990-1999 и њихових потомака одржало је редовну Скупштину.

На самом почетку минутом ћутања одали су пошту за све страдале, али и све преминуле у протеклих 28 година.

Ово удружење своје активности прије свега усмјерава на очување и његовање традиције НОР-а одбрамбених ратова вођених на простору бивше СФРЈ 1991–1999, промоцији, афирмацији и његовању културно-историјских насљеђа Кордуна и Кордунаша, борби за истину о ослободилачким и одбрамбеним ратовима Србије. Посебну пажњу су посветили издавачкој дјелатности, као и помоћи другим Кордунашима који су били ангажовани на писању књига. У сарадњи са ЗКК успјешно су реализовали Кобасицијаду, у сарадњи раде и на обнови спомен обиљежја Мехино стање код Велике Кладуше.

Организовали су одлазак 17 чланова на откривање спомен плоче новинару Душану Тепшићу у Обудовац.

У име народног посланика Миодрага Линте пристунима се обратио и Миле Шапић похваљујући Удружење што су  и поред финансијских проблема успјели реализовати доста активности.

– Надамо се да ћете истрајати у својим борбама. Надамо се да ће се Крајишници сложити и заједно борити за заједнички интерес.

Ђуро Шкаљац је замолио присутне да размишљају о могућности да се сними документарни филм о колонама које су ишле преко Сводне, Жировца, ауто-путем, о људима у Топуском… и дешавањима августа 1995.

На крају је Шкаљац поклонио заслужнима Милану Павићу, Слободану Шарцу, Ненаду Абрамовићу и Вељку Жигићу, Светозару Гвоздићу, за рад Удружења књиге Пета кордунашка ударна бригада у НОР-у и Котар Војнић са пописом жртава.

Текст и фото: Драгана Бокун