АКТУЕЛНО:

У Гламочу одржана годишња сједница Скупштине Савеза Српских удружења „Завичај“

ЗАВИЧАЈ“, УЗ СПЦ, СТУБ ОКУПЉАЊА СРБА У ФЕДЕРАЦИЈИ

У првом, радном дијелу, Скупштина ССУ „Завичај“ , прихватила је извјештај о регистрацији, изабрала чланове Управнoг и Надзорног одбора, и разматрала План и програм рада за наредни четворогодишњи период. У другом дијелу, експозе о раду поднио је предсједник Савеза Бране Пећанац, који је рекао да Савез треба да буде стуб српства у Федерацији БиХ.  Због тога је упутио апел за јединство српског народа у Федерацији БиХ како би опстали на овим просторима, и позвао Републику Српску и  Србију, да хитно помогну српском народу.

Радним дијелом Скупштине предсједавао је потпредсједник Савеза Рајко Срдић, док је извјештај о регистрацији поднио Срето Смиљанић, члан радног предсједништва. Смиљанић је истакао да је Савез основан 21. априла 2018. године, када је 18 удружења усвојило статут и изабрало Брану Пећанца за предсједника. Званично, Савез је регистрован 25. октобра 2019. године, са сједиштем у Бања Луци.

ИЗАБРАНИ ОРГАНИ САВЕЗА

Образложење и приједлог за избор чланова Управног одбора Савеза поднио је Рајко Срдић.

Срдић је предложио да се за чланове најоперативнијег органа Савеза изаберу Страхило Субашић, Велимир Кунић, Ђорђе Радановић, свештеник Синиша Сердар, Игњат Симић, Југослав Деспотовић, Перо Средановић, Милан Михољчић и Драго Ковач. Скупштина је једногласно прихватила приједлог и наведена лица изабрана су за чланове Управног одбора, а на конститутивној сједници, по ријечима Срдића, они ће изабрати предсједника одбора.  Једногласном одлуком Скупштине за чланове Надзорног одбора изабрани су Урош Макић, Марко Боснић и Дамир Иветић.

У наставку рада Скупштине, Срето Смиљанић образложио је План и програм рада Савеза за наредни четворогодишњи мандат. Предложио је да удружења, оснивачи Савеза, доставе конкретне приједлоге по свим регијама, након чега би Управни одбор, предсједник и потпредсједник Скупштине, извршили измјене и допуне и прослиједиле га чланицама Савеза на усвајање. Предлог је једногласно усвојен и тиме је завршен први дио засједања и дата краћа пауза.

ПОДРШКА САВЕЗУ

Други дио засједања Скупштине, отворио је њен предсједник Бране Пећанац, захваљујући се домаћинима из Гламоча на пријему, и уваженим гостима, који су дошли да увеличају овај скуп.

Пећанац је посебно поздравио епископа бихаћко-петровачког Сергија, изасланика предсједнице РС Миладина Драгичевића, предсједника Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодрага Линту, бивше предсједнике Владе РС Владимира Лукића и Гојка Кличковића, конзула Републике Србије у Мостару Марију Бакоч, начелнике општина у Федерацији, представнике борачких организација и наравно, чланове Скупштине.

У име града домаћина, присутне је поздравио начелник општине Небојша Радивојша, истакавши важност сарадње и заједничког дјеловања Срба у Федерацији БиХ, али и свих удружења.

„Заједно смо јачи је наш мото и само тако можемо радити на опстанку Срба на овим подручјима“, истакао је Радивојша, додајући да је захваљујући помоћи Владе Србије, Дом културе у коме се одржава скупштина, реновиран и у њему уведено централно гријање.

Изасланик предсједнице Републике Српске Миладин Драгичевић, у доста емотивном излагању, сјетио се 1998. године и повратка у Дрвар.

„Било је великих проблема када смо, овдје присутни тадашњи предсједник Владе РС Владимир Лукић, владика Хризостом и ја, обилазили Србију и молили људе да се врате. Повратак је био још тежи, али видјели смо да се упорност ових људи исплатила и да је Дрвар сада већински српски град, као што је увијек и био. Ово данас је знак да смо на добром путу да заштитимо свој национални и духовни идентитет и не заборавимо ко смо и одакле смо. Не смијемо дозволити да наша имања зарасту, да наша дјеца не знају за своје коријене“, рекао је Драгичевић, и поздравио оснивање и рад овог Савеза.

УСТАВНО-ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ СРБА У ФЕДЕРАЦИЈИ ОНЕМОГУЋАВА ПОВРАТАК

Дискусија је настављена по тематским цјелинама. Професор Миле Дмичић елаборирао  је уставно-правни положај српског народа у Федерацији БиХ. Истакао је да у Федерацији има 97 општина и да многе не проводе законе и судске одлуке.

Дмичић сматра да законе Федерације и кантона треба ускладити са Уставом БиХ. Да чак у четири кантона Срби нису конститутивни народ, а да рецимо у граду Гламочу, гдје су већина, школски програм није усклађен са српским језиком. Ако се зна да је прва читаоница у БиХ основана на српском језику у Мостару, ако је Херцеговина изњедрила Шантића, Дучића, Ћоровића, онда је данас срамота да се Срби налазе на граници статуса националне мањине, закључио је Дмичић.

Директор Републичког секретаријата за расељена лица и миграције Марко Аћић, представио је активности које су до сада урађене у органу којим он руководи. Аћић је рекао да је на простору БиХ током ратних догађања интерно расељено милион људи, а да је исто толики број напустио земљу.

„Преко Министарства за избјегла и расељена лица Републике Српске, од 2006. до укидања министарства 2019. године, кроз програме помоћи за српске повратнике у Федерацији до данас, уложен је 71 милион КМ и то кроз обнову кућа, православних вјерских објеката и економско оснаживање. Обновљено је преко хиљаду стамбених јединица, преко 80 пројеката инфраструктуре, 93 вјерска објекта, а преко 530 породица је добило помоћ за економско оснаживање. За слиједећу годину предвиђене су и заједничке активности са институцијама из Србије. Влада Републике Србије и предсједник Србије, и до сада су много помагали, а настојаћемо то унаприједити. Приоритет у раду Секретаријата биће повратак Срба у ФБиХ “, закључио је Аћић.

Директорка Геодетске управе Босиљка Предраговић упозорила је на угроженост српске имовине у Федерацији. Нагласила је да је формирано девет канцеларија на подручју Републике Српске које пружају правну помоћ у заштити имовинских права у Федерацији, те канцеларија у Новом Саду, у које се до сада пријавило преко 2000 људи који су затражили помоћ. Предраговић је навела да је до 1991. године, већинско српско становништво живјело на 32 процента територије Федерације, док је према подацима из пописа 2013. године,тај број смањен на 19 процената. Још драстичнији је примјер да је према попису из 1991. године, на територији Федерације живјело 541 хиљада Срба, а према попису из 2013. године само 56,5 хиљада Срба, што само за себе говори колико се људи вратило и какви су услови за повратак.

МИГРАЦИЈЕ, ЕКОНОМСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ, БРИГА О СТАРИМА И КУЛТУРА

О проблему мигрантске кризе и намјери појединих центара моћи да мигранске центре смјести у српска повратничка мјеста, говорио је предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, Ђорђе Радановић.

Ђорђе Радановић је навео да до 31. 10. ове године у БиХ има регистровано преко 22 хиљаде миграната. Највише их је, по његовим ријечима, смјештено у Унско-санском кантону и сви њихови путеви воде ка Бихаћу. Један разлог је вјерски, други граница према Европској унији, рекао је Радановић, нагласивши да је већина њих у рату у Сирији била против владајућих структура, односно на страни ИСИЛ-а. Упозорио је на покушаје насељавања миграната у српска села у Федерацији БиХ, те нагласио да су се српски представници јасно успротивили томе.

„Уколико мигранти крену да се пребацују у српска села, ми имамо план да блокирамо улазе у та села и не не дозволимо улаз мигрантима“, закључио је Радановић, додајући на крају свог експозеа, да би лично имао много јачу реторику, али да је превладао став Савеза када је о овој теми ријеч.

Саша Аћић је говорио о економским претпоставкама за одрживи опстанак, упозоравајући да је и овдје присутан одлазак становништва са ових простора, али и пад наталитета.

Само у Гламочу прошле године рођено је 27 беба, а умрло је 46 лица. Када је у питању Ливањски кантон (10) навео је да је у прошлој години рођено 400 беба, а умрло 800 становника, што значи да се годишње број становника смањује између 400-500 људи, не рачунајући миграције према Европској унији које су све израженије. Говорећи о економским показатељима рекао је да се на простору српских општина живи углавном од пољопривреде и шумске индустрије.

Аћић сматра да се треба ослонити на већи развој  путне инфраструктуре, односно пута М 15 који води од Бања Луке према Сплиту, али и на правац од Дрвара ка Задру, односно Шибенику. Тиме би се скратио пут према мору туристима из Мађарске, Чешке, али и сами Хрвати би радије ишли овим правцем јер им то изађе јефтиније. Као ризике овакве идеје Аћић види у већ поменутом смањењу становништва, недостатку управљачких способности и доласку екстремних миграната на овај простор.

Рајко Ковић који живи и ради у Београду, говорио је о исто тако важној теми везаној за старију популацију. Ради се, наиме, о студији оправданости изградње регионалног дома за смјештај и његу старијих лица који обухвата  подручје Дрвара, Гламоча, Грахова и Петровца. Ради се о објекту социјалног карактера, али да је економски издржив што је и урађена студија показала.Тај центар за збрињавање старијих лица био би основан на економској основи као самосталан субјекат без било каквих донација од локалних самоуправа.

У наставку свог излагања, Ковић се осврнуо на још једну тему изградње и обнове споменика уништених у ратним догађањима и оних које би требало да се подигну. Као приоритетни задатак би се изградио споменик Голубу Бабићу, једном од вођа Босанске буне од 1875-1878.  године, који би требало да буде готов наредне године. Замисао је да се споменик постави на 145 годишњицу устанка, а требало би у Дрвару и један трг да добије име по овом српском јунаку.

Петар Радуловић  је говорио о раду Фондације “Задужбина“ чије се сједиште налази у Рибнику.

Радуловић је навео да је фондација замишљена тако да би се „човјека научило како да пеца рибу, а не да му се пружају разне врсте јенократне помоћи“. Вишечлане породице биле би у фокусу рада „Задужбине“ и њима би се излазило највише у сусрет. Први кораци су већ започети и ради се на неким програмима, истакао је Радуловић, међутим, стварна активност ове фондације била би видљива тек за десетак година.

Директор Народног позоришта Републике Српске Ненад Новаковић започео је своје излагање ријечима да његови коријени нису са простора Високе Крајине, што не значи да не треба помоћи овом крају.

„Да помогнемо овим просторима тако да у сарадњи са Министарством културе Републике Српске, култура буде децентрализована и да се у наредном периоду на подручјима гдје живе Срби реализују културни догађаји“, рекао је Новаковић, и осврћући се на обновљену дворану Дома културе, додао да управо његова матична кућа може бити једна од првих која ће гостовати у Гламочу.

Закључујући сједницу Скупштине, Бране Пећанац је рекао да би за пет, шест мјесеци требало да се одржи наредна и то на простору Херцеговине гдје би се сумирали досадашњи резултати. Делегација Скупштине са уваженим гостима поред споменика погинулим српским борцима и цивилима у Гламочу, који се налази у порти Цркве Силаска Светог духа на апостоле, положила је вијенце и цвијеће.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

This is box title

ВЛАДИКА СЕРГИЈЕ

ЗРНО ВОЉЕ (ПОВРАТКА), ПРЕТВОРИТИ У ЛАВИНУ

Радује ме што се опет видимо, што смо опет заједно, да бисмо сагледали гдје смо, шта можемо и шта морамо. Тешко је бреме на плећима. „Крст носити нама је суђено. Тешко бреме, али воће слатко. Васкрсење не бива без смрти“, рече нам, за сва времена, велики Његош.

Овдје, у Гламочу, гдје нас је сабрала наша невоља, у прилици смо видјети полупусте улице, празна села и пусте куће. Није тако само у Гламочу, тако је у Дрвару, Грахову, у српским селима Петровца, Кључа, Санског Моста, Босанске Крупе, Херцеговине…

Живот је одавде прогнан прије 24 године, људи су прогнани, а тек понеко се поново вратио. Повратници, који су жељели наставити живот у својим родним селима и градовима, били су без стварне подршке, а многи од њих су се упокојили.  Многима није било стало да Крајина васкрсне, да оживе српска села и градови. Данас је другачије. Постоји оно зрно воље да се помогне повратак, али то зрно ми морамо претворити у лавину која неће остати непримјетна. Није од користи да се састајемо, да оплакујемо судбу, већ да чинимо конкретне ствари, да дјеламо сваки дан, да крајеве наших дједова и прадједова не би прекрио коров нашег заборава.

Ми, сем Бога, имамо само двије адресе на које можемо упутити наш вапај. То су Бањалука и Београд, Република Српска и Србија.

Ако нас оне не буду разумјеле неће нико. Зато је потребно да свако од нас појединачно учини све да придобије оне који нам могу помоћи да овдје развијемо живот, зауставимо одлив становништва, пробудимо заспалу наду.

Србија на годишњем нивоу за Косово и Метохију издваја 500 милиона евра, да би сачувала народ и територију. Нас је десетак пута мање. А и Српска је седам пута мања од Србије.

Било би добро када бисмо излобирали да се у Народној скупштини Републике Српске усвоји Закон о Крајини, како би помоћ овдашњим локалним заједницама и овом напаћеном народу била континуирана, да не зависи наш опстанак од „ad hoc“ одлука.

С друге стране, било би добро када бисмо у састав општине Дрвар вратили неправедно отете све оне мјесне заједнице које су након Дејтонског споразума припијене граду Бихаћу. Разлог је етнички инжењеринг. Ваљда креаторима нове БиХ није било довољно што су нас испразнили са наших вјековних подручја, већ су хтјели да цементирају наш невољни одлазак административном агресијом.

Дакле, неопходно је да тачно знамо шта хоћемо, да осмислимо и тражимо искључиво оно што ће нас одржати овдје гдје јесмо и што ће генерисати повратак оних који можда о повратку више не размишају. Потребан је јасан план, потребна је искрена посвећеност, честитост и поштење, како не бисмо изневјерили оне који нам помажу и који ће нас, ако Бог да, помагати .

Не смијемо изневјерити наше претке, али ни наше жеље које нису усмјерене ни против кога, већ којима желимо вратити живот тамо гдје га је одувијек било. Зато морамо потакнути многе да нам се придруже, да нас помогну, да нас охрабре и разумију.

Наше је да чинимо колико можемо предано с надом и вјером по ријечима Светог Петра Цетињског: „Ко учини колико је кадар, учинио је колико је дужан“.

This is box title

МИОДРАГ ЛИНТА

СРБИ У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ СУ ГРАЂАНИ ДРУГОГ РЕДА

„Срби у Федерацији БиХ су обесправљени и грађани другог реда јер федерална власт и кантоналне власти спроводе политику систематске дискриминације нашег народа о чему говоре бројне чињенице. Преостали Срби у Федерацији БиХ не примају никакву финансијску помоћ из Федерације и кантона или је она занемарљива. Срби у Федерацији БиХ не могу да се запосле у јавним установама као што су државна управа, министарства, просвјета, здравство, полиција, правосуђе и др.  Српска дјеца у великој мјери немају право да уче српски језик и националну групу предмета и немају право да користе уџбенике на српском језику. Здравствена заштита је лоша и неадекватна. Има велики број српских села без воде и струје и са веома лошим путевима, као и хиљаде порушених српских кућа које још нису обновљене.  Посебан проблем јесте чињеница да поједини центри моћи у Сарајеву и власт Унско-санског кантона има скандалозну намјеру да оснује мигрантске центре у српским мјестима што је супротно Анексу 7 Дејтонског споразума који гарантује повратак избјеглица и расељених лица на своја вјековна огњишта. На полигону у Гламочу се врши, на неадекватан начин, уништавање минско-експлозивних средстава што према бројним стручњацима може имати негативне посљедице по здравље људи и животну средину“, рекао је Линта, обраћајући се присутнима, а затим се осврнуо на институционално рјешење проблема Срба у региону.

„Питање близу два милиона Срба у осам држава региона треба дефинисати као једно од најважнијих државних и националних питања и зато треба основати посебну државну институцију тј. Министарство за Србе у региону. Наведено Министарство би са озбиљним буџетом и квалитетним и стручним људима имало задатак да реализује што већи број различитих пројеката у региону из области инфраструктуре, запошљавања, образовања, културе и социјалне и хуманитарне помоћи за најугроженија лица“, истакао је Линта.

Линта је посебно нагласио да је важно да јачамо српску слогу и јединство као један од предуслова опстанка нашег народа, као и да се међусобно помажемо и разумијемо и опраштамо једни другима. На крају, истакао је значај формирања јединствене српске листе у Федерацији БиХ на локалним изборима који ће у БиХ бити одржани на јесен слиједеће године.

This is box title

БРАНЕ ПЕЋАНАЦ

ЗАЛАЖЕМО СЕ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ УСТАВНО-ПРАВНОГ ПОЛОЖАЈА СРПСКОГ НАРОДА У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ

Ми смо у БиХ доживјели скоро највеће страхоте у распаду бивше нам заједничке отаџбине Југославије. Да нисмо створили и да не чувамо Републику Српску, све ово би било пусто без Срба. Нас може и мора очувати само национална свијест и национално јединство на овим просторима, јер други механизми у Федерацији БиХ не постоје, а ако постоје према нама се нико не осјећа обавезан да их извршава. Срби на просторима Федерације БиХ су обесправљени и осјећају се угрожени на својим вјековним огњиштима, а све чешће чујемо намјере да се на те просторе лоцирају смјештајни капацитети мигрантске полупације, што би нарушило живот Срба на том подручју.

Данас је више него јасан, тежак и несношљив положај српске полупалиције у Федерацији, која је од почетка демократски и национални дејтонски вишак. Политички, економски, културно и нацинално Срби су занемарени, како у кантонима тако и Федерацији БиХ, док се на нивоу БиХ овај проблем врло мало региструје. Наш положај је све тежи, а додатно забрињава чињеница да то што смо малобројнији све смо разједињенији, што нажалост, убрзава наш нестанак на овим просторима.

Стога сагледавајући све чињенице, требамо са овог окупљања предложити нове кораке и указати на нове могућности и из Републике Српске и из Србије као што су:

-Потпуно остваривање уставно-правног положаја нашег народа у Федерацији БиХ, у складу са међународним декларацијама и конвенцијама, као политичког и историјског фактора на овим просторима.

– Подизање привредно –економског положаја у циљу одрживог опстанка на просторима Федерације БиХ, а посебно изградња инфраструктуралних објеката, путних комуникација привредних капацитета гдје би се запошљавали млади људи и зауставило њихово расељавање.

-Треба побољшати и унапређивати мјере социјалне политике, здравствене заштите, збрињавање старих, немоћних и социјално угрожених лица, поспјешивати наталитет јер уколико не будемо водили рачуна о прираштају становиштва ни мјере било које економске политике неће уродити плодом.

Све што тражимо, предлажемо и желимо, морамо да чинимо заједно, легалним и демократским путем и методама, у сарадњи са легитимним и легалним институцијама БиХ као и институцијама наше матице Србије.

Према ријечима Пећанца, Савез српских удружења “Завичај” окупља 19 удружења, а још најмање десет из Српске, ФБиХ и Србије најавило је да ће приступити тој асоцијацији.

Нема коментара

Напишите коментар