У Јастребарском дневно умирало десеторо и више деце
У логору Јастребарско усташе су доводиле дјецу од једне до 14 година, а због болести, глади и малтретирања опатица, односно часних сестара, сваког дана је умирало 10 до 12 дјеце, а међу њима и бебе, испричао је један од ријетких преживјелих логораша из овог дјечијег логора Гојко Рончевић Мраовић.
Мраовић је за „Глас Српске“ навео да је дио дјеце, од шест до девет година, међу којима је и сам био, издвајано и преваспитавано у „усташком духу“, да су их усташе насилно покатоличавале, облачили им усташке униформе, учили их усташким пјесмама и свакодневно водили у цркве да их уче о новој вјери.
Гојко је данас осамдесетшестогодишњак, живи у Београду и један је од посљедњих свједока усташких ужаса и терора ћутње и скривања истине протеклих деценија.
„Усташе су брутално убиле 30 чланова моје ближе и даље породице. Све куће у мом селу Трстеница, 45 километара јужно од Загреба биле су спаљене, а становништво масакрирано. Крајем 1941. године страдала је моја ужа породица, отац, мајка, два брата и сестра“, свједочи Мраовић.
Он прича да су га након тога одвели у логор за дјецу Јастребарско, гдје су иначе довођена дјеца убијених родитеља из цијеле Независне Државе Хрватске /НДХ/.
Мраовић додаје да су их српски партизани са Кордуна 26. августа 1942. године ослободили из логора, а он је дошао у Србију.
Његову животну причу имали су прилику да слушају многи, од Њујорка до Јерусалима, а свједочење Мраовића за своје радове користио је и његов велики пријатељ Гидеон Грајф, изарелски историчар.
Иако је и сам доживио пакао усташких логора, Гојко је велики дио живота проучавао историјске списе и податке, а помогао је многим научницима у томе да се истина о геноциду над Србима прочује на свим меридијанима.
„Према Србима је вршен системски геноцид, прокламован од Миле Будака који је пласирао познату тезу трећину побити, трећину покатоличити и трећину протерати. Почео је прогон и погром српског, јеврејског и ромског становништва. Прогонитељи нису били окупатори, већ први суседи, хрватски зликовци, усташе, уз свесрдну помоћ католичког и исламског клера. Без икаквог повода и разлога, нападали су, пљачкали, убијали и палили сва српска села у која су ушли“, навео је Мраовић.
Он указује да су размјере усташких злочина огромне и истиче да је на територији НДХ било хиљаде мањих Јасеноваца.
„Навешћу само један пример усташког варварства који се десио у православној цркви у Глини, 3. августа 1941. године када је на превару, под изговором да их воде на покрштавање у католичанство, заклано 1.030 људи, а у седам наврата укупно 1.700, међу којима је и девет чланова из моје фамилије Мраовић. Из цркве су текли потоци српске крви. Лешеви су бачени у јаме у околини Глине“, подсјетио је Мраовић.
Овај бистри старац никада није желио да се његова судбина користи ради његове личне промоције.
„Мислим да појединачне случајеве и судбину, ма колико била трагична не треба превише истицати, зато што је стотине хиљада наших људи скончало под најтежим мукама, а да им се ни име не зна, на местима гдје су живи завидели мртвима. Зато је врло важно да младе генерације његују културу сјећања на све жртве геноцида“, поручио је Мраовић.
У логор за дјецу Јасеновац-Јастребарско уморено је 19.432. дјеце, од једне до 14 година.
Извор: Срна
